"После пада Совјетског Савеза главни непријатељ САД биће Руска Православна Црква", речи су фамозног Америчког геостратега и аутора многих људских страдања Збигњева Бжежинског. Ову злокобну политику Амерички политички естаблишмент спроводио је у дело са невероватном демонском ревношћу.

Да ли случајно или намерно, шведски политичар Карл Билт обелоданио је да" рат који запад води у Украјини, јесте заправо рат против Православља и то оног руског – конзервативног". То значи да глобалисти раде на томе да у Православну екумену унесу њима својствене поделе на оне ,,прогресивне'', либералне, ,,слободне'' и демократске присталице и на оне друге ,,мрачније'' и по глобализам мрске непријатеље – конзервативније православце. Као погодно тло за обрачун западни елитисти нису случајно изабрали Украјину, земљу у којој је извршено крштење Русије, у којој су изазвали грађански рат, а национална украјинска осећања базирали на само једној ставки - мржњи према братском истородном Руском народу. (Нама Србима овај сценарио звучи толико познато). Пошто незапамћена медијска сатанизација Русијe, као и читав арсенал сулудих санкција нису донели жељене резултате, (а о међународној изолацији и да не говоримо), Америчка ”дубока држава” преко својих служби направила је паклени план, а то је да се удари на саму духовну срж Кијевске Русије, односно на Православље као једини цивилизацијски контра-пројекат "Америчким вредностима" и као јединој још неосвојеној Тврђави Истине која спречава остварење Антихристове власти на глобалном нивоу. Крајњи циљ је да се Русија изолује на свеправославном нивоу тако што ће се расколничке неонацистичке хорде прогласити ”канонском црквом” уз притисак на остале православне цркве да прихвате овај диктат из Вашингтона. Наравно, за такве планове су морали да пронађу унутар саме Цркве Христове "прогресивне" и по разноразним светским институцијама учене главе (епископе), морално, а самим тим и верски компромитоване, које ће лако наговорити (уценити), да зарад царства земаљског које им нуди глобализам, разбијају Цркву Христову изнутра. 

На велику жалост Антихристове силе су најбољег представника за остваривање својих мрачних циљева нашле у патријарху из Истамбула, г. Вартоломеју, кога просте баке сада називају Вратоломеј, јер ломи каноне, ствара ране на Телу Христовом и одрађује ђавољи посао. Тиме се поглавар некада славне Цариградске патријаршије у Истанбулу показао јавно као главни протагониста највећег безакоња које је задесило Православну Цркву у новијој историји (ако изузмемо оно време из 1920-тих када је Цариградски Патријарх признао од совјетске власти основану такозвану "Живу Цркву" у моменту када се Руска Православна Црква налазила на врхунцу распећа и када су хиљаде православних Руса убијани свакодневно од стране ционистишких бољшевичких власти) Свима је јасно да се Фанарски Патријарх Вартоломеј потпуно ставио у службу глобалиста, чији је циљ разбијање јединства међу православнима и подела на словенски и јелински свет, што потврђује и брза реакција Стејт Департмента који је свесрдно подржао издавање такозваног Томоса украјинским расколницима. 

Нису помогле молбе многих православних јерараха, међу којима је и наш Патријарх Иринеј, који су апеловали на г. Вартоломеја да не чини безакоње које је наумио. Обузет гордошћу и незајажљивом жељом за папским приматом у цркви, патријарх Вартоломеј се на најгрубљи начин умешао у унутрашње питање једне помесне Цркве, начинивши преседан и признавши квази црквену и фашистичку творевину непокајаних расколника као цркву, а канонску Украјинску Цркву коју признаје васцело Православље, прогласио за незакониту! Сваком искреном, побожном и богољубивом хришћанину је јасно да је ово последња у низу пакости и смицалица које је ЦИА смислила против православне Русије, односно против целокупне Православне Цркве. Зато је лажни патријарх Филарет Денисенко и доделио орден Св. Андреја бившем помоћнику директора ЦИА Џеку Девину 13. децембра 2018 захваливши му јавно "за сву помоћ коју је пружио приликом стварања Украјинске Националне Цркве". (добитници ове награде су такође злогласни сенатор Џон Мекејн и бивши државни секретар Џозеф Бајден)                                           

Патријарх Вартоломеј и Џо Бајден

Као што се и очекивало, оваква једнострана и антицрквена одлука Фанара охрабрила је многе расколничке групе које по истим принципима очекују признање својих богоборних удружења . Готово истовремено када је у Фанару потписан овај квази Томос, организован је хулигански јуриш на храмове и светиње канонске УПЦ, пребијање свештеника и верника и отимачина храмова, док фашистичке власти  ( које су прогласиле нацисту и масовног убицу Степана Бандеру за народног хероја) усвајају нове законе по којима се легализује отимање храмова, а све по благослову Фанара и ЦИА-е. 

Излишно је понављати да су наши најугледнији епископи и Патријарх већ неколико пута указивали на многе контрадикторности, незаконитости и нелогичности новопеченог Фанарског томоса како са канонског аспекта, тако и са моралног.  Хвала Богу, васцело Православље се уједињује у одбрани од налета глобалиста, који делују изнутра, као вуци обучени у јагњеће коже.  Сада су све гласнији они који вапију за сазивањем Истинског Свеправославног Сабора, на којем ће се решавати многа, па и ово болно питање, као и већ одавно сазрело питање првенства искомпромитоване Цариградске патријаршије која се у последњих 100 година претворила у ништа друго него у бирократски клерикални конгломерат екстремног екуменизма, који ништа није добро донео Православљу. Глобалисти и њихови следбеници у Православној цркви су сада креирали ситуацију у којој је немогуће остати по страни и не заузети став у овом вештачки створеном проблему. Ако се патријарху са Фанара призна или се прећути ова унилатерална одлука, онда му се даје за право да се у будућности по истом принципу умеша у питања било које друге аутокефалне православне цркве. Овим би се у Православље увео цезаро-папистички принцип противан православној еклисиологији, а Вартоломеј би постао Источни Папа! 

Ко у СПЦ подржава Фанар и украјинске расколнике? 

Са поносом можемо рећи да је наша Светосавска Српска Православна Црква једна од првих која је осудила ово незаконито деловање Истанбулског патријарха и изразила своју пуну подршку Митрополиту Онуфрију и јединој канонској Украјинској Православној Цркви Московске Патријаршије. Овај свој став СПЦ је на најбољи начин изразила у Саопштењу Светог Архијерејског Сабора после јесењег заседања 2018 године. Овај Саборски акт требало би да буде и званични став сваког архијереја, свештеника и верника Српске Православне Цркве. У овом одсудном тренутку по Православље, (а нарочито по српски народ на Косову и Метохији), нико у нашој Цркви не би смео да се изјасни против овог Саборног става, а нарочито не јавно (под велом академске слободе мишљења). Међутим, као што се г. Вартоломеј јавно експонирао својим поступком и показао као агент ЦИА и осталих НАТО зликоваца, тако ће сада доћи до експонирања и оних (не)притајених присталица Фанариотског папизма. 

Један чланак који се пре више од два месеца појавио доказује управо напред речено. Чланак тј. последњи део овог интервјуа на порталу http://eserbia.org/sa-culture/views/1264-ako-ovo-bude-kraj-znacu-da-nije-ljubav ( а објављен је и напорталу teologija.net) пренео се као муња путем електронских медија, не само код нас већ и на грчким, руским и украјинским православним интернет порталима. Осећање запрепашћења је најмање што може доћи на ум читајући последње редове написане у поменутом тексту, јер је садржај у потпуној супротности са Саборском одлуком СПЦ.  У овом скандалозном тексту један епископ СПЦ отворено брани поступак г. Вартоломеја и јавно пружа подршку украјинској фашистичкој креатури Фанара! 

Мишљења сам да ће мало ко бити зачуђен када утврди да је у питању већ доказани поборник Дарвинизма епископ Западноамерички Др. Максим Васиљевић!* Тврдњама у дотичном тексту Еп. Др. Максим је себе ставио изнад, (а можда и изван) Светог А рхијерејског Сабора СПЦ. Осим што се јавно показао као апологета безакоња г. Вартоломеја, Еп. Максим је такође изнео паушалне и неистините тврдње, релативизујући јасно написане и од вајкада правилно тумачене свештене каноне и ревизионистички тумачећи историју, чиме вређа (саблажњава) оне који садржај текста буду читали. 

Еп. Др. Максим у свом интервју (између осталог) брани "западне вредности" оптужијући све оне који се противе америчкој хегемонији за лицемерје, јер , како каже, сви се служимо производима западне цивилизације, а не прихватамо "вредности" тог истог запада.  А све те западне вредности свеле су се на једну једину, а то је патплошка мржња према Русији. Он покушава да нам у исту раван стави аутокефалију СПЦ и лажну, неканонску и политички мотивисану аутокефалију украјинских расколника. Св. Саву тако сравњује са бившим агентом КГБ, анатемисаним Филаретом Денисенком, а славног Архиепископа Цариградског Св. Јована Златоустог са Истанбулским патријархом Вартоломејем. Дакле из приложеног се види да Еп. Др. Максим атакује на историјско достигнуће Св. Саве и доводи у питање каноничност аутокефалије СПЦ, повлачећи ,,историјску паралелу'' на основу извртања истине. Мислим да СПЦ и Свети Сава нису доживели већу увреду од једног архијереја за ових 800 година постојања Српске Православне Цркве! 

ОПАСНА АСИМЕТРИЈА

     Но, хајде да разјаснимо зашто се ни у ком случају и ни по којем основу не може употребити асиметрија између аутокефалије СПЦ и лажне аутокефалике Украјинских расколника. 

 У време Св. Саве, односно Стефана Првовенчаног, Срби нису имали своје епископе – сви до једнога били су Грци, док су у Украјини сви епископи рођени Украјинци, који уз употребу црквенословенског, богослуже и на украјинском језику и који се моле за своју земљу и њене власти. Пошто је Стефан Првовенчани прима папску круну 1217год., а самим тим задобијо је и међународно признање своје државе, Св.Сава знајући да је овај поступак свога брата Стефана био први корак ка постепеном наметању латинске јереси српском народу и потпадање под папску власт, журно хита у Никеју Византијском цару и патријарху и тражи аутокефалију за самосталну српску државу. Као примарне разлоге наводи чињеницу да услед недостатка народних епископа и богослужења на народном језику, српски народ остаје непросвећен Христовом науком, као и опасност да Србија постане још једна земља латинске јереси ,која би касније можда била присиљена да се придружи новоствореном латинском савезу против остатка неосвојене Византије. Св. Сава није отишао код Охридског Архиепископа Димитрија Хоматијана, (под чију јурисдикцију су српске земље тада потпадале) јер Охридска Архиепископија није била аутокефална (иако се тако понашала), па према томе није ни могла дати оно што ни сама не поседује. Св. Сава бива канонски хиротонисан и постављен за поглавара прве Националне Цркве од стране Цариградског патријарха. Данас, новопостављени поглавар расколника у Украјини, млађани Епифаније Думенко, нема апостолско прејемство, односно валидну хиротонију, јер је „хиротонисан“ (рукоположен) од стране већ рашчињених и анатемисаних епископа, чије је рашчињење признавала свака помесна православна Црква, укључујући и г. Вартоломеја, све до самог момента издавања фамозног Томоса! Како сада један томос или стотине некаквих томоса могу рехабилитовати човека који никада није ни био епископ и који као и целокупна расколничка групација не показује ни најмањи степен покајања за раскол и поделе!? Да ли је Христос примао к себи горде, лицемерне и непокајане грешнике!? И то је чињеница коју Еп. Максим пренебрегава. 

Имајући у виду високо теолошко образовање епископа Максима, тешко је поверовати да оволико не познаје црквене каноне и историју Српске Цркве! 

Св. Сава је био оснивач прве Националне (односно народне) цркве, док је Епифаније поглавар прве националистичке квази цркве, која у самој сржи свога постојања има      мржњу не само према Русији и руском народу, него и према свима онима који се не осећају као етнички Украјинци. Као најбољи доказ да се ради о националистичко-фашистичкој организацији сведочи и чињеница да су се присутни расколници у трансу одушевљења и нескривене мржње према Руском народу, због издатог томоса отели контроли и претворили храм Св. Георгија на Фанару у други кијевски Мајдан узвикујући националистичке и фашистичке пароле! Такође, у самој иконографији Украјинских расколника налазе се нацистички, па чак могло би се рећи и сатанистички символи, као на пример на овој ,,фресци'' Св. Георгија који убија двоглавог орла, (иначе символ православне Византије, односно царске Русије) док се около налази руља намргођених људи са тољагама и калашњиковима у руци. У позадини се виде црно-црвене неонацистичке заставе заставе, док са друге стране гори аеродромска кула у Доњецку. (којег је укро-нацистичка хунта потпуно уништила)

Такође, неистинита је тврдња епископа Максима да одлука г. Вартоломеја представља "узношење у литургијски свет огромне већине украјинског народа", јер канонска Украјинска Православна Црква има преко 90 епархија и већину народа Украјине! Из свих горе наведених логичних чињеница се никако не може и НЕ СМЕ доводити у исту раван Аутокефалија СПЦ и безакоње који прави г. Вартоломеј. 

Подједнако је за жаљење и констатација Еп. Др. Максима који нас убеђује да овај проблем ”нема геополитикче димензије које му се придају”, иако је и врапцима на грани јасно да је у питању гнусни политички атак на јединство Православних и на Русију као најснажнију православну државу која се супротставља неоколонијалним глобалистичким тежњама САД и њених вазала. Православна црква ће управо показати величину тако што ће одбацити овај опасни и црквенорушитељски преседан г. Вартоломеја, а њега као онога који је стао уз непријатеље Цркве - уз присталице Антихростове цркве, анатемисати и позвати на покајање. Позив Еп. Др. Максима да се парализом здравог разума правимо као да се ништа не догађа и поврх свега уверавање да је ово Фанариотско безакоње нешто добро за Цркву и Православље је крајњи цинизам. То је исто када би неко гледао разбојнике како пребијају своју жртву, силују је, а затим и пљачкају, и рекао жртви: „ово је ипак добро за тебе“. (овакву !логику“ користе и Нато лобисти у Србији, који желе да нас убеде да нас је Нато бомбардовао за наше добро)

Као врхунац вређања здравог разума епископ Максим тврди како је "патријарх Вартоломеј на себе преузео велики крст овим храбрим историјским кораком" незаконитог давања аутокефалије украјинским расколницима. О, изопаченог ли расуђивања у чисто орвеловском стилу! По овој истој аналогији се може рећи и да је Јуда Искариотски на себе ”преузео велики крст" тиме што је издао Спаситеља, јер да га није издао, Јевреји га не би разапели, а да га нису разапели, не би нас искупио на крсту, победио смрт и васкрсао. По овој аналогији схватања епископа Максима Јуди Искарисотском дугујемо највише захвалности за наше спасење и требало би га уврстити међу највеће светитеље! 

Постављам сасвим логично питање епископу Максиму, а то је да ли ће по истим разлозима којим брани безакоње Фанара у Украјини признати право и "Црногорској православној цркви" на аутокефалију и како каже "на узношење у литургијску заједницу"!? Па затим Македонској или чак "Хрватској православној цркви" чији је оснивач Анте Павелић делио исту идеологију са Степаном Бандером, односно Петром Порошенком и украјинским фашистима?! Да ли ће епископ Максим бити спреман да на своју душу преузме одговорност за све прогоне, пребијања, отимачине и невину крв која ће бити проливена у Украјини после овог Фанариотског безакоња?! (пре неки дан је спаљен један храм УПЦ) Такође, поставља се питање чије интересе епископ Максим заступа унутар СПЦ?! Да ли је више лојалан Фанару, или Сабору СПЦ?! Какве год одговоре добили, и ма како они били завијени у већ виђену демагогију, ипак се треба руководити оном Господњом: "По дјелима њиховим познаћете их" (Мт.7,16) 

Чему ли се нада самопроглашени "источни папа" Вартоломеј? Шта ли ће рећи Светом Јовану Златоустом (када дође Богу на истину) а који нас поучава да се грех раскола не може опрати ни мученичком крвљу?! Засигурно, ако истраје у својој гордости и своме безакоњу, моћи ће да гледа Златоустог само са оног места одакле је и богаташ гледао Лазара у наручју Праведног Аврама. 

Остаје да се надамо да ће Свети Архијерејски Сабор на следећем заседању деловати снажно и енергичо против пете колоне и свих оних који би да наруше јединство наше Светосавске Цркве и баце љагу на Њену осмовековну аутокефалију коју са поносом славимо ове 2019 године. 

У недељу Крстопоклону 2019

Србољуб  Поповић

__________________

*2017 године читав низ реномираних генетичара, научника и академика упутили су петицију влади Србије у којој траже укудање изучавања Дарвинове теорије у школама. Епископ Максим и група нео-либералних професора Теолошког факултета  у Београду покренули су контра-петицију у којој бране Дарвинову теорију противећи се њеном укидању.