Дана 6. априла 2019. године, Радио телевизија Србије ће емитовати филм руског режисера Учитеља, „Матилда“, који је ругање Цару Мученику Николају. О том филму отац Рафаил Карелин је писао:“Велики духовник наших дана, отац Рафаил (Карелин) „Историја се понавља. Кроз сени прошлости може се дубље схватити садашњост и видети се њени корени, а кроз садашњост – непостојани обриси будућности, као да лебде у магли. Постоје имена, датуми, лица и догађаји, који су добили символички значај и постали тајнопис метафизичке историје света. Трагедија у Јекатеринбургу, која се десила пре сто година, зазвучала је као погребна звона и реквијем за Русију.               

Револуција има своју мистику и ритуале, које можемо назвати демонизмом и црном мисом, своју магију – тоталну лаж, која се претворила у хипнозу народа, свој култ – обоготворавање вођа. Револуција почиње од призива ка слободи, а завршава се тиранијом и срамним ропством.

Свети Цар Николај је примио на себе први удар сатанских сила. Он је умро као војник у боју, као војник на свом положају. Његова мученичка смрт са целом породицом, то је незацељујућа крвава рана и огољени нерв историје Русије. Смрт је коначни збир живота, у њој се открива суштина човекова. У предсмртном заточењу се нарочито пројавило благородство Цара: његова чврстина вере, мужаство, трпљење, великодушност, морална чистота и хришћанска љубав чак и према својим џелатима.

Његово име је постало символ и знамење, као луча светлости у тами која се згушњава. Зверски убијени Император се показао као победник у духовној борби, у вечној борби добра и зла. Лишен царства, па чак и гроба, он је нашао своју бесмртност и живот у срцу православног народа, који је, без обзира на клевету која траје, осетио величину и светост Цара – мученика Страстотрпца. Уосталом, за христоубице и цареубице и њихове духовне потомке, Цар је такође жив: они га мрзе као живог непријатеља – мртвог је немогуће тако мрзети.     

Филм „Матилда” – то је продужетак јекатеринбуршког злочина, то је покушај да се светли образ Цара прикаже као порочан и запрља путем чудовишне лажи и клевете, то јест да се продужи његово погубљење, али већ не у подруму Ипатјевског дома, већ на екрану, пред лицем целог света. Тако се и пси труде да покидају на делове тело мртвог лава, који је и по смрти страшан за њих.                    

То духовни наследници џелата Јуровског и оних који су претварали манастире у тамнице и затворе, који су скрнавили престоле храмова, правили од олтара јавне нужнике, сада хоће да оскврне сопственом нечистотом непознати гроб јунака – Цара и његове породице. Они пљују у душу народа, будући да су уверени у своју некажњивост и сматрају себе господарима ситуације која је настала. Они не питају народ шта он хоће и диктирају му своју вољу и замисли, а на негодовање и протесте не обраћају пажњу, као на мукање бесловесне стоке.   

Историја се понавља. Опет Салома плеше, извија се као змија пред пијаним Иродовим гостима. Опет Иродијада бесни и дивља, опет хоће да добије на тањиру главу Јована Крститеља. Опет Јуда броји сребрнике – цену издајства. Опет се синедрион састаје, како да разапне Цркву у лицу Њених светих: за следећу жртву једногласно је изабран свети Цар Николај – за то синедрион има своје разлоге.

Поново се лажни сведоци сабирају у дому Кајафе. Поново се Христос подвргава ругању и пљувању. Поново Кајафа цепа своју одећу. Поново Пилат умива руке и скрнави савест судије. Поново се Петар одриче Христа, не речима већ ћутањем. Поново се апостоли сакривају у скривеној соби „страха ради јудејског”.

Опет многолики Јуда наступа иза кулиса на сцену, очекујући аплаузе. Опет Јудатилда обнажује своје груди пред сладострасним погледима гледалаца. Опет се у подземљу Соломоновог храма служе паганске мистерије, још увек сакривене од света. Опет кћерке Каина и синови Дана славе своју ефемерну победу. Опет се ђаво, учитељ лажи, илузиониста и стари кловн, смеје над лаковерним народом. Твори се тајна безакоња, тајна бездана. Поново оживљавају привиђења. Опет се Цркви спрема Голгота.

Црква – невеста Христова, нема на земљи ни покровитеља, ни савезника, нема никог, осим Бога. Она је сама, као Христос у Гетсиманском врту. И у тој видљивој самоћи је њена величина и невидљива непоколебива сила.“`

Тако отац Рафаил.                                

А ругање Цару Мученику на телевизији коју сви ми плаћамо својим новцем навлачи на овај народ, по ко зна који пут, несрећу. Јер је Свети Цар наша велика нада и утеха пред Богом. Он је био велики пријатељ Срба, због којих је ушао у Први светски рат, и његова жртва је, рече Свети владика Николај, била као жртва цара Лазара.

Руски научник, Сергеј Кара – Мурза, истиче:“А шта ми знамо о разарању културних традиција уз помоћ ТВ? Пре свега, ТВ интензивно примењује приказивање онога што људи не смеју да виде, што им дубоке, несвесне забране не дозвољавају да виде. Кад се човеку ово приказује (а забрањен плод је сладак), он постаје узбуђен, с мобилизацијом свега ниског што постоји у души.“       

Шта мислите – зашто сав овај духовни измет полива Србе и Србију са ТВ екрана? Зато што нас, по ко зна који пут, припремају за клање. Прво нам одузимају духовно достојанство, па нас воде на кланицу. (https://srbski.weebly.com/drustvo/filmovi-kao-priprema-za-srbocid).      

Приказивање целулоидне лажи зване „Матилда“ у оквиру је свега злога што нас своди у гробну таму.   

Ипак, важно је не пристајати. И ми не, православни Срби, на лаж не пристајемо. Свети царе Мучениче, моли Бога за нас, да останемо на путу истине и живота.