Владимир Димитријевић није осудио ниједну особу јер је хомосексуалац, лезбејка, трансвестит или шта већ. Он се залаже да штитимо породицу која одумире, и то му се јасно ставља на терет у тужби

Др Владимир Димитријевић, професор чачанске гимназије, аутор десетина књига и стотина чланака, махом на теме вере, књижевности и просвете, оптужен је пред судом да вређа достојанство ЛБГТ особа. Тако он стаје у ред оптужених и опомињаних људи од пера и угледа, проф. Бранислава Ристивојевића, проф. Милана Брдара, др Мише Ђурковића, који треба да показно одговарају како се обичан Србин или Српкиња, грађанин Србије, не би усудили да буду непокорни диктату нових идеологија.

Владимир Димитријевић је крив, каже тужилац коју је ангажовала извесна НВО која се бори, како истичу, за права ЛГБТ особа, између осталог јер говори и пише да је једина природна породица она коју чине мушкарац, жена и деца! Каква друга природна породица може постојати? Ко може добити децу? Мушкарац и жена, или можда то могу два мушкарца, две жене, два људска бића и амеба, ко?

Крив је Димитријевић, како тврди тужба, јер цитира друге научнике и истраживаче, јавне личности и ставове Српске православне цркве који указују на различитост хомосексуалних веза у односу на хетеросексуалне. Дакле, он наводи туђа истраживања и мишљења, те је стога крив! У комунизму се није смео критиковати марксизам, а данас делује да имамо систем у коме не сме да се критикује хомосексуализам. Све остало је дозвољено, српска историја, држава, српски хероји од светога цара Лазара до генерала Младића могу да се блате, дневна и периодична штампа може да се претвара у зборник вулгарности и порнографије, али оно што пишу и говоре људи од морала и честитости смета.

Владимир Димитријевић није осудио ниједну особу јер је хомосексуалац, лезбејка, трансвестит или шта већ. Он се залаже да штитимо породицу која одумире, и то му се јасно ставља на терет у тужби. Наводи се да је крив и јер указује на „наводне ставове Цркве и наводи: хомосексуалне везе су грешне и подлежу осуди…” Нису то никакви наводни ставови Цркве већ су хришћанско учење засновано на Светом писму. Није он напао хомосексуалце, већ пренео учење Православне цркве да је таква веза грешна. Ако је крив за то, криви смо сви који у Христа верујемо и Свето писмо светим сматрамо. Али, исто тако криви су и сви они који нису спремни да кажу како је светло тама и истина лаж, јер шта пише у Библији лако је доступно готово сваком.

Када је 2009. године усвајан Закон о забрани дискриминације, који није испоштовао законску процедуру о јавној расправи, на затвореној дискусији је Нацрт текста хваљен као изузетно напредан и за Европу. Упркос бројним научним испитивањима, политичко агитовање је довело до наметања личних преференци као пожељног обрасца понашања, прво у САД, а онда и шире. Поменути Закон је, због својих недостатака, допринео продубљивању ограничавања слободе говора насупрот пракси слободе изражавања као једне од основних слобода. Не само то, него ова тужба и слична деловања Повереника за заштиту равноправности, указују на опасност по слободу вероисповести, такође једне од основних слобода гарантованих Повељом УН. Само након примедби Српске православне цркве и традиционалних верских заједница у Србији, свештена лица имају слободу да јавно износе њихово религијско учење. Шта је са верским слободама више од 90 одсто држављана Републике Србије?

Србија 2019. године од рођења Христа је земља са 2,5 пута већом стопом оболелих од рака у односу на светски просек, земља у којој сваке године десетине хиљада људи више оде него што се врати (колико тачно не знамо јер се ти подаци не објављују). У нашој земљи, што већ већина зна, више од тридесет хиљада људи умре него што их се роди. Србија је земља у којој готово свакодневно извршитељи избацују људе из њихових станова и кућа. Наша је земља правде и права, земља у којој је забрањена дискриминација? То је земља у којој људи од угледа и пера, показно за већину житеља, бивају опомињани и тужени јер, наводно, вређају достојанство ЛГБТ особа.

У таквој земљи  Владимир Димитријевић је сумњив и оптужен, како би другачије и било? Али, како каже родољубива шкотска песма коју наводе и туженик и тужилац „Све док нас је и сто живих…”

Др Слободан Јанковић, члан организационог одбора Друштва за слободу говора и мишљења

Извор: „Стање ствари“