Владика бачки Иринеј упозорава да Васељенска патријаршија посеже за правом јурисдикције над свим епархијама у дијаспори, док га епископ Максим пита због чега баш сада покреће то питање

Црквена криза у Украјини повод за полемику српских владика

У свом последњем саопштењу из ове полемике, владика Иринеј пише да васељенски патријарх Вартоломеј „упорно негује и развија” неканонску теорију неких својих претходника на цариградском трону да Фанар има искључиво право јурисдикције над православном дијаспором. Како даље наводи, та теорија подразумева да је једини канонски епископ у дијаспори, Америци или Аустралији, на пример, епископ Васељенске патријаршије, док су сви други његови викари. То уверење демонстрирано је, како даље пише владика Иринеј, на Критском сабору 2016. године. „Делегација Васељенскога трона је на Критском сабору, једнострано и самовољно, кришом од свих, изменила титуле архијереја помесних цркава у дијаспори: само њихови архијереји су епископи немачки, аустријски, француски и тако даље, а остали, из других помесних аутокефалних цркава, јесу епископи непознатог идентитета и статуса, па их стога називају епископима ’у Аустрији’, ’у Немачкој’, ’у Аргентини’ и тако даље, дакле без титуле, без епархије”, наводи се у тексту владике Иринеја. Он даље пита свог сабрата, владику Максима, ко је онда по мерилима Цариграда канонски епископ: он који је испод критских докумената потписан као епископ бачки или владика Максим који је потписан као „епископ у западној Америци”.

Епископ западноамерички одговорио је на ово саопштење, наводећи да је текст „старијег сабрата” богат темама, али и грешкама. Прво око потписа и титула. „Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког епископа остала је непромењена и тачна.”

Владика западноамерички, с друге стране, подсећа да су сва документа која су се нашла на Критском сабору, па и онај који се тиче православне дијаспоре, припремљени на предсаборским конференцијама много раније. „За многе ће остати неодговорено питање зашто се епископ бачки баш сада, 2019. године (а не, рецимо, много раније, од 1993. године у Шамбезију, па надаље све до пред Критски сабор), јавно сетио питања тог ексклузивног права ’Васељенског трона’ на јурисдикцију над читавом православном дијаспором широм васељене? Зар се то питање није могло (и требало) покренути и на припремним конференцијама на којима је он, имајући ексклузивно право да представља Српску цркву, учествовао?”, пише владика Максим.

Он додаје и да га у обраћању Цариграђани ословљавају управо онако како и он самог себе идентификује и да ни у једном од осталих аспеката живота дијаспоре није показан ни траг онога што је владика бачки описао. 

Незадовољство у Московској патријаршији

Независно од расправе српских архијереја, која је стигла и до теме православне дијаспоре, о овом питању размишља се и у другим православним помесним црквама, такође у вези с дешавањима после давања Томоса о аутокефалности Украјинцима. Тренутни начин организације, епископски савети који окупљају у ово једно тело архијереје свих православних помесних цркава на одређеној територији, више није прихватљив за поједине представнике Московске патријаршије. Наиме, епископским саветима увек председава архијереј из Васељенске патријаршије, а уколико га нема на одређеној територији, владика из прве по диптиху православних цркава. То је још једно „ексклузивно право” Цариграда које је на предсаборским конференцијама, а касније и на Сабору на Криту, верификовано потписима већине представника осталих православних помесних цркава.

Да подсетимо, Московска патријаршија на Критском сабору није учествовала, а један од њених архијереја у дијаспори, митрополит берлинско-немачки Тихон, обавестио је почетком марта сабраћу из других православних помесних цркава да се тренутно повлаче из Епископског савета Немачке. За њих је, како је додао, неприхватљиво да после одлука везаних за Украјину учествују на састанцима тела којима председава представник Цариграда. Као излаз из те ситуације, митрополит Тихон и архијереји Руске цркве у Немачкој предлажу да председник савета буде биран, а не да то место буде „резервисано” за представника Васељенске патријаршије.

Јелена Чалија, "Политика"

Неки од коментара са „Стања ствари“:

Srđan M. Krunić

9. априла 2019. • 11:44

Владика Максим лаже!

На званичном сајту лажсабора Crete 2016. су изложени скенирани потписи свих владика где се види да се „портпарол Стејт департмента“ – како му је како кажу надимак у архијерејском сабору Србске цркве – потписао са титулом коју су му уделили његови фанариоти („у“), а не како је титулу добио од Бога да је служи у Светосавској цркви. Има наших епископа који су прецртавали фанариотско именовање њих, и својеручно исписивали своју пуну и истиниту титулу – али владика Максим није један од тих исповедника

#неисповедалац

Srđan M. Krunić

10. априла 2019. • 08:56

СПИНОВАЊЕ РАШОМОНА

Чалија наставља да спинује рашомон* у корист отворене пете колоне у СПЦ, чије ставове тј. интересе у јавности заступа епископ Максим (Васиљевић). Чалија као и владика Максим није у теми, није информисана. Нпр. он као шатро не зна да у САД има украјинских расколничких структура, а не само расколника туриста како отписује, а она не зна да је Руска црква донела патријарашку одлуку о прекиду богослужбеног општења са Истамбулском патријаршијом, која за собом одмах повукла написмено одлуку о изласку свих руских архијереја из епископских савета по расејању! Ако Чалија прима информације из Немачке, где столује шеф Васиљевићевог клана, зашто их не упари са информацијама из других области расејања па испадне професионалнија, или једноставно узме да пише о великопосном кувању.

Овде се не ради о још једној полемици у нас! Један епископ, Максим Васиљевић, прикривено али стварно признаје пајтосе распопа Мираша Дедејића за митрополите (Думенко), патријархе (Денисенко), а други епископ, Иринеј Биловић – не.

Добро је да је Васиљевић питао Буловића, и преко њега већину православног епископата у свету (који су као и он учествовали у том току ствари) за 1993-у, али је још боља Буловићева промена курса – отворено супротстављање јеретичкој платформи Фанара о свом првенству по власти. Не пропитује владика Максим владику Иринеја са црквоградитељних позиција него са уздрманих издајничких, фанариотских позиција. У то име нека прими наше искрено саучешће

#ликвидирањеклана

Један коментар из „Политике“:

Прота из Сан Дијегапре 2 дана

Епископ Максим се одрекао Бога и свега што нас Свето Писмо учи тиме што је јавно подржао Дарвинову теорију. Сада подржава јерес Источног папизма и отворено храбри украјинске фашисте у њиховим јуришима на светиње Украјинске Православне Цркве. Упоређује Св. Саву са украјинским расколницима. На Криту је потписао документ којим се све српске епархије у дијаспори стављају у неканонски статус и једнога дана (по епископу Максиму) требало би да прећу под јуристикцију Источног папе - Вартоломеја. У његовој западноамеричкој епархији преовладавају "иконе" Стаматиса Склириса који светитеље представља као људске наказе, а сваке године свештенство се присиљава да слуша предаваче који нам проповедају сексуалну слободу и дарвинизам. Куда нас води епископ Максим? Коме је лојалан и чији је портпарол унутар СПЦ? Ово што је еп.Максим починио су већи преступи од свега што су Артемије, Василије, Филарет и Качавенда заједно починили. Да ли ће С. Арх. Сабор поступити по канонима, остаје да се види.