Да ли се Србија налази на прагу новог јавног лова на интелектуалце који се противе октроисаном свету вредности?

Ове, 2019. године, 17. јануара, повереник за заштиту равноправности Бранкица Јанковић донела је пресуду у случају Владимира Димитријевића, кога је тужила НВО „Да се зна“ да је, својим текстом „У одбрану природне породице“, дискриминисао „ЛГБТ популацију“:

У току поступка пред повереником, тужени је више пута слао своје одговоре на „надлежно место“. Те одговоре је учинио доступним и јавности. Доказао је да никог није дискриминисао него је исповедио морално учење хришћанства о значају породице, користећи право на слободу мишљења. Цео случај је изложен у књизи „Да се зна/ Повереник за заштиту равноправности против слободе мишљења и изражавања“, у ауторовом издању (доступна је и на интернету). Тужба НВО „Да се зна“ пред Вишим судом у Београду наишла је на оштре критике интелектуалне јавности, која је почела да се оглашава преко електронске мреже. Правни историчар Зоран Чворовић је анализом показао и доказао да Димитријевић, по Уставу Србије, текстом у коме изражава своје мишљење није могао да изврши било какву дискриминацију; адвокат Раде Јанковић је указао на чињеницу да су овакви судски процеси само увод у нове јурише противпородичне идеологије политичког хомосексуализма; публициста Ранко Гојковић је доказао да је у питању антихришћански процес, и о томе обавестио православну јавност Русије, а руска историчарка Ања Филимонова истакла је да је суђење Димитријевићу део специјалног рата против Србије, коју треба демаскулинизовати и лишити је војно способних младића, кадрих да бране отаџбину. Слободан Јанковић, стручњак за међународне односе, указао је на неопходност очувања слободе мишљења и изражавања, а Димитријевића назвао „грађанином непокорним“. О овом случају своје мишљење на страницама „Печата“ износе проф. др Милош Ковић, проф. др Мило Ломпар, проф. др Дејан Мировић, др Радомир Батуран, проф. др Александар Липковски, проф. др Слободан Антонић и др Миша Ђурковић.

Проф. др Милош Ковић

ЖИВОТ У КОЛОНИЈИ

Прогон над Владимиром Димитријевићем коначна је потврда да смо суочени с новим видом тоталитаризма, у коме нам се, сада и овде, већ увелико суди због деликта мишљења. Оно чему смо се до јуче смејали, натовска „политичка коректност“ с њеним шупљим, пропагандним фразама о равноправности и (де)конструкцијама идентитета, сада као ноћна мора притиска цео свет. На Западу, нарочито на универзитетима, то се претворило у праву, несносну диктатуру медиокритета и конформиста. У колонији Србији то има трагикомичне форме. Последице су, међутим, свуда исте. Више није довољно живети и пустити друге да живе. Сада се прогоне они који су, по свим Божјим и природним законима, „нормални“ и спречава се њихово право да јавно заступају своје ставове. Више немамо право на наивност: главни циљ је разарање породице. Тиме се угрожавају темељи наше европске културе и будућност наше деце. С том пошасти суочио се Владимир Димитријевић, пре њега Милан Брдар, Миша Ђурковић и Бранислав Ристивојевић. Данас они, сутра ми.

Проф. др Дејан Мировић

ДРУГОСРБИЈАНСКА ИДЕОЛОГИЈА

Примитивна хајка коју предводи такозвани повереник за равноправност против угледног доктора Владимира Димитријевића јесте показатељ да је у Србији на власти другосрбијанска идеологија, почевши од председника Републике, председника Владе и министра спољних послова до Вишег суда у Београду. У том контексту је могуће да се познати православни интелектуалац, који никада није позивао на насиље или промену уставног поретка, отац четворо деце, русофил и верник, праведник беспрекорног поштења, човек који нема једну кривичну пријаву у животу, дивљачки и месецима прогони од стране корумпиране власти која је суспендовала Устав Србије још 2013. године (Бриселски споразум) уз очигледну асистенцију немачких таблоида попут „Блица“ и америчке телевизије као што је Н1, само зато што је изнео свој став. Да би скандал био још већи, његови ставови су, и то одговорно тврдим као професор међународног права, потпуно у складу са чланом 10 Европске конвенције која гарантује слободу изражавања.

Проф. др Мило Ломпар

НАСИЛНИ ИНЖЕЊЕРИНГ

Нема сумње у то да су у нашој земљи угрожене основне слободе: као што је слобода мишљења. Јер, некадашњи ставови невладине интелигенције – као израза западних (америчких) сила у наметању „промене свести“ у нас, наметању које представља насилни друштвени и културни инжењеринг – добили су законску снагу. Ти ставови имају не само монопол у јавном простору него располажу и монополом силе. Налазимо се на прагу новог јавног лова на оне интелектуалце који се противе октроисаном свету вредности. Отуд је неопходно демократско, интелектуално, ненасилно и практично оспоравање невладине интелигенције, чија је моћ у јавном и институционалном простору огромна – простире се све до места председника владе. Тако повереник за родну равноправност прогања законским средствима интелектуалце (проф. др Бранислав Ристивојевић, др Владимир Димитријевић) због деликта мишљења: његово тумачење њихових исказа не подлеже било чијој процени нити жалби. То је света инквизиција нашег времена. Потребно је – на организован начин – обновити активности везане за заштиту слободе мишљења.

Др Миша Ђурковић

ДИМИТРИЈЕВИЋА ПРОГОНЕ КАО ХРИШЋАНИНА

Прогон доктора Владимира Димитријевића, истакнутог православног публицисте, активисте и доктора књижевности, ушао је у нову фазу. Након упозорења сада је и тужен због свог рада, веровања, патриотизма и личне жртве за државу и народ. У питању је директно кршење основних права на слободу изражавања која су дефинисана Уставом Републике Србије, али и чланом 18 Универзалне декларације о људским правима која гарaнтују слободу веровања и исповедања своје вере. У држави која је номинално хришћанска и слободна Димитријевића прогоне као хришћанина.
Да ли ова држава жели све патриоте да отера у затвор, да им забрани да говоре и пишу или настоји да оца четворо деце протера?

Проф. др Слободан Антонић

ПОКАЗНИ ПРОГОН

Са огорченошћу сам прочитао вест да је настављен прогон др Владимира Димитријевића, а све у најгорој тоталитарној традицији обрачуна с „вербалним деликтом“. Димитријевићу се, наиме, судским путем жели забранити да износи како свој поглед на „политичку хомосексуалност“, тако и на моралну афирмацију ове врсте сексуалних пракси. Тим показним прогоном др Димитријевића наши „либерали“ заправо желе да ограниче слободу мисли и говора свих нас, односно да застраше сваког ко се усуђује да помисли или каже нешто што се налази изван прописане „политичке коректности“.

Али слобода говора и мисли не може се квалификовати као дискриминација! Такође, ни здравом разуму не може бити јасно како доктор књижевности у својим чланцима „врши дискриминацију“ – односно ускраћује за постојеће право – било кога, а камо ли „ЛГБТ заједницу“?

Посебно је жалосно што, посматрано персонално, прогон др Димитријевића предводи особа која себе види као књижевницу, и која је чак члан Српског књижевног друштва. Она је, наиме, потписник свих сикофантских и клеветничких притужби повереници и суду, у име ЛГБТ организације „Да се зна“, против др Димитријевића. Тужно је то да је она својевремено тражила и добила заштиту од СКД када је њена лична слобода, као ЛГБТ особе, била угрожена током инцидента у кафани „СФРЈ“, а сада она предводи хајку којом се угрожава елементарна слобода једног професора књижевности, познатог по томе што је успевао да развије љубав за српску књижевност многим генерацијама чачанских гимназијалаца.

Одлучно протестујем против хајке на професора Димитријевића и захтевам од суда да не учествује у лову на вештице и не производи опасан преседан који ће слободу мишљења у Србији вратити у најгоре време тоталитарне диктатуре.

Др Радомир Батуран (уредник часописа „Људи говоре“)

ЦИНКАРЕЊЕ, КЛЕВЕТЕ, ПРИЈАВЕ И ПРЕСУДЕ

Постоји неколико разлога због којих би повереници за равноправност грађана и судови у Србији морали да одбаце овакве пријаве. Навешћемо само два: прво, такве пријаве су дискриминаторне према већини грађана која има другачије мишљење и понашање о теми хомосексуализма, поготово о њиховом политичком деловању и пропагирању своје неродности; друго, оваквим повлађивањима, цинкарењима, клеветама, пријавама и пресудама против научника и уметника који јавно делују у друштву, поред тога што урушава слободу мишљења и говора у Србији, поново афирмише, са државног нивоа, идеолошке тенденције у науци и уметности. Настави ли оваквом праксом да цензурише грађане Србије њена власт озваничује инжењеринг у друштву и у његовој култури, науци и уметности, ништа мање штетан од оног у ерама фашизма и комунизма.

Проф. др Александар Липковски (Математички факултет, Универзитет у Београду)

ОПТУЖБА ЗА НЕПОСТОЈЕЋИ ПРЕСТУП

Професори државних гимназија су у развоју модерне Србије представљали важан интелектуални потенцијал. Одлично образовани, ерудите, заљубљеници у свој позив и поврх свега активни ствараоци и друштвени радници, глас разума и просвете у необразованој средини, глас који су многи ослушкивали и од кога су учили. Историја српске културе обилује таквим примерима. Нажалост, данас у Србији, притиснутој глобалистичким реформама, све је мање луцидних интелектуалаца тог профила. Са свих страна окружени смо незнањем, некултуром, нестручношћу, а иза свега се ваља стоглава глобалистичка хидра са својим политичким коректностима, људским, дечјим и животињским правима. Такав редак глас разума и просвете у данашњој Србији представља Владимир Димитријевић.

Професор гимназије, публициста, православни писац и аналитичар. Цео свој рад посвећује учвршћивању код Срба хришћанског погледа на свет и стоји као бранилац породичних вредности. Наравно, оваквог противника стоглава хидра мора да уништи. И ето оптужбе пред Вишим судом Србије, за непостојећи преступ – за слободно изражавање мисли коју у суштини дели сваки мислећи човек, а поготово православни Србин, али због глобалистичког притиска не сме јавно да саопшти: пропаганда ЛГБТ идеја је штетна за друштво. Штетна и рушилачка, у свакодневној а поготово у историјској перспективи. Ако још у Србији има паметних и независних судија, Владимир Димитријевић ће бити ослобођен бесмислених оптужби.

Извор: "Печат"