Светом Архијерејском Синоду

Српске Православне Цркве

Београд, Србија      

29. март 2019                

 Сан Дијего, Лос Анђелес, Лас Вегас, Чикаго 

Вашa Светости, Високопреосвећени и Преосвећени оци Светосавске Цркве,

Као што Вам је познато, епископ западноамерички Максим Васиљевић већ неколико година јавно демонстрира да не верује у основне истине којима нас учи Св. Писмо и Свето Предање, као и у остале свете догмате Православне Цркве. Има ли већег и отворенијег одрицања од Цркве, него јавно исповедити веру у Дарвинизам, теорију која је одбачена чак и у многим научним круговима!?  Уствари, сваки протестант је теолошки исправнији од овог преученог и „храброг“ епископа!  

Као што можете и наслутити, овакво скандалозно понашање епископа Максима изазвало је велико огорчење код нашег свештенства и верног народа. Нарочито нас је ожалостила и чињеница да дуго времена није било никаквог одговора од стране најпозванијих – од епархијских архијереја. Први који је јавно устао у одбрану части и образа СПЦ, светих канона и једнинства православних хришћана (на истини) био је епископ Бачки господин Иринеј, који је у два наврата бриљанто расклинкао и разоткрио сво лицемерство и деструктивно деловање епископа Максима, поставивши му суштинска питања, на које овај није имао одговора.  Придружио му се и владика Крушевачки Давид, који је обиљем православних догмата и цитата из Св. Писма потпуно изобличио ставове епископа Максима назвавши их једином прикладном речју – јерес!

„Не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже свој траг“ каже мудра народна изрека. Тако су се трагови епископа Максима потпуно јасно показали и они несумњиво воде у Фанар, Стејт Департмент и ко зна у који амбис отпадништва вере и од Цркве. Оно што је најгоре, епископ Максим са собом полако али сигурно повлачи своју епархију и подводи је под јурисдикцију Фанара. Не знамо да ли Вам је познато да дотични епископ охрабрује себи наклоњене свештенике да пређу на Нови календар, па је тако у Сан Дијегу, при храму Св. Ђорђа, организована прослава Св. Николе 6. децембра (по Новом календару). Срећом овај подухват је пропао јер се скоро нико од народа није одазвао.  У такозваном манастиру у Ескандиду, Сретење Господње је епископ Максим покушао да прослави 2. фебуара, такође по Новом календару, али га је у томе омела обилна киша која је, хвала Богу, у овом крају падала данима.  Све се ово ради под изговором да се „удовољи конвертитима који су навикли на Нови календар“. Да ли они који долазе к нама треба да се приклоне нашој литургијској пракси и календару, или ми треба да се приклањамо њиховом ?! (ако су уопште икада имали икакву литургијску праксу)

Свештеници конвертити , од којих су неки веома сумњиве, па чак и криминалне прошлости, код епископа Максима имају првенство и долазе веома брзо до свештених чинова, (неки од њих чак и без основног богословског образовања). Они ће вероватно први прихватити све промене које еп. Максим уводи и које тек треба да уведе, док се наше српско свештенство гура у други ред.  Свештеник Данијел Мекеј из Јуџина, Калифорнија, иначе један од миљеника епископа Максима, осуђен је 2017 године на робију за подовђење малолетних бескућница којима је давао дрогу и искоришћавао их  за задовољавање својих девијантних сексуалних нагона. Овај скандал је нанео велику љагу нашој Цркви јер су га пренеле новине и телевизија!

Иконографија (или перверзија) Стаматиса Склириса која светитеље представља као карикатуре изопачених и умоболних људи, (а често и разголићених) све се више шири западном епархијом и код верника изазива осећај гађења. Верници се јавно жале да пред таквим „иконама“ не могу да се моле. Да су се иконоборци сетили да употребе ову стратегију (уместо паљења и уништавања икона) данас у Цркви не би икона ни било, јер би их народ одбацио и њихова употреба би нестала беома брзо.

Eпископ Максим је активно радио на затварању Богословског факултета Св. Саве у Либертивилу - наше једине богословске просветне установе у дијаспори. Срећом, и залагањем осталих професора, то му није пошло за руком.

Прошле године свештенство Западноамеричке епархије било је присиљено да отпутује чак на Флориду и слуша предавање генетичара Др. Гејл Волошак ( за коју се прича да је декларисана лезбејка) која је покушавала да нас убеди да је човек заиста настао еволуцијом, односно од мајмуна, и да научници генетском манипулацијом могу да створе „савршеног“ човека! ( као да се радило о апологији већ надалеко познатог става еп. Максима да је Дарвинова теорија једини ослонац „теолошкој науци“). Преосвећени владика Кирил је био лично присутан овом предавању и једини се побунио овом испирању мозга изобличивши предавача, која је црвенела и остала без текста. Ваистину епископ Максим може да послужи као „прототип“ тог новог, генетски модификованог „савршеног“ човека, поносног на своје „далеке претке“ !  

У фебруару 2017.године епископ Максим је за предавача на симпосиону Св. Мардарија и Севастијана  довео једног грчког свештеника Василеоса Термоса, психолога из Атине, који нам је отворено тврдио да је хомосексуалност неминовност и нешто најнормалније, и да не треба вршити никакве покушаје да се хомосексуалци промене, већ их у потпуности треба прихватити такве какви јесу у пуно литургијско општење ( дакле без покајања).

Због свих ових неолибералних (неправославних) ставова које  преосвећени еп. Максим отворено заступа, изгубили смо највећи и најлепши женски манастир у дијаспори, у Сафорду, Аризона, чије су монахиње прешле под окриље Руске Заграничне Цркве (заједно са својим манастиром којег су од темеља саградиле)! Духовна Лира Св. Владике Николаја (иначе одавно превазиђеног и застарелог по схватању еп. Максима и њему сличних “напредних” теолога) привукла их је Светом Православљу и Српској Цркви, а висока „савремена“ и “натегнута” теологија епископа Максима их је из отерала. Страшно!

Када бисмо говорили о неконтролисаној потрошњи на његова путовања ( у Грчку, Турску и остала места далеко од његове епархије)  о административним пропустима и небризи према свештенству, (од којих су неки изгубили емиграциони статус и били присиљени да се врате у Отаџбину, а парохије остале упражњене), требало би исписати још десетине страница.

Питамо се куда нас води епископ Максим?!  Шта је следеће што можемо очекивати од њега? Страх нас је и да помислимо, јер и најблаже што би помислили представља катастрофу за СПЦ, а нарочито Западноамеричку епархију.

Ми свештеници који смо прошли кроз сав пакао раскола у нашој Цркви на овом континенту и који смо уз велике жртве и напоре изграђивали нашу Цркву, чувајући њено јединство , већ дуже времена смо сведоци да се западноамеричка епархија све више удаљава од СПЦ.  Епископ Бачки и портпарол СПЦ открио је нашој црквеној јавности да је епиксоп Максим на Криту потписао документ којим се све епархије СПЦ у дијаспори стављају у такорећи неканонски статус, па самим тим и њихови епархијски архијереји, што је отворени акт ИЗДАЈЕ !  Ова скандалозна вест се великом брзином проноси нашом дијаспором, изазивајући бурне реакције како код клира, тако још више и код народа, па ће тако у јулу месецу ове године контоверзне одлуке Критског сабора засигурно бити главна тема Црквено-народног Сабора наше Цркве (највишег законодавног тела СПЦ у Северној и Јужној Америци) у манастиру Нова Грачаница. (У својој хваљеној и у звезде кованој брошури (записнику) са Критског сабора, епископ Максим је потпуно прећутао ову важну и скандалозну чињеницу!)

Имајући у виду да је епископ Максим потписао овај велеиздајнички документ,  као и његове многобројне догматско-канонске преступе који погађају не само његову епархију, већ и целу Српску Цркву, а нарочито нашу дијаспору, имамо веома много разлога за бојазан да би овај исти епископ (који је веома јасно показао коме је лојалан) могао на исти такав начин тајно потписати слични документ са представницима Фанара, (са којима је у сталном контакту) којим се пристаје на предају Западноамеричке епархије под јурисдикцију Фанарксог трона. Овакав потпис једног епископа имао би велику правну тежину у овој земљи и могао би да доведе Српску Цркву у шах-мат позицију, јер би се правне последице које би из њега произишле веома тешко отклониле, а ако би то уопште и било могуће, потрошили би се милиони долара , што ова епархија, па ни цела Српска Црква на овом континенту не би могли финансијски да поднесу. У нама су још увек свежа горка сећања судских парница са нашим расколницима и астрономских сума новца потрошених у одбрану Цркве. 

Због свега овога, са најдубљом забринутоћу и зебњом за нашу Светосавску Цркву мишљења смо да би Свети Архијерејски Синод под хитно требало да суспендује епископа Максима од управљања Западноамеричком епархијом до одржавања СА Сабора у мају месецу!  Шта би даље требало урадити, препуштамо Духу Светоме и Св. Архијерејском Сабору на извољење.

У нади да ће се случај епископа Максима што пре решити на добробит наше свете Цркве, Западноамеричке епархије и на спасење његове душе,   

најсрдачније Вас поздрављамо и просимо архијерејски благослов,

У Христу Господу Вам одани:

____________________________________

Протојереј-ставрофор Милош Весин

Клирик Средњезападноамеричке  епархије