Нaјновија анкета – у организацији реномираног московског „Левада-центра“ – показала је да се 70 одсто грађана Руске Федерације позитивно односи према Стаљину.

Сасвим прецизно: 51 одсто анкетираних односи се према Стаљину са дивљењем, поштовањем или симпатијом. Остали се према кључној фигури у историји СССР односе напросто „позитивно“.

Генерално, удео оних који се у целом спектру повољно изјашњавају о Стаљину повећао се за 12 одсто.

Од 2015-те константно опада број оних који се неутрално или негативно односе према човеку који је дуже од тгри деценије руководио Совјетским Савезом.

Данас само 19 одсто анкетираних има негативан однос према Стаљину.

„Уздизање Стаљина“ се углавном објашњава чињеницом да је он индустријализовао СССР, оформио реалну и суверену алтернативу Западу и био главнокомандујући који је земљи обезбедио велику победу у највећем рату у историји.

Процене су да резултати анкете не упућују на закључак да Русија прижељкује новог Стаљина већ – поредак, социјалну правду, сувереност и величину земље.

Од времена Хрушчова до краја Јељцинове владавине, Стаљин је био демонизован и помињан само када се никако није могао заобићи.

 У међувремену се разоткрило да је пред крај живота био кренуо да реализује два плана – да вођење земље повери влади, остављајући КПСС идеологију и `припрему кадрова` и да се супротстави доминацији долара.

За ово друго је 1952-ге чак био формирао тајну комисију...

Неки руски историчари сматрају да су ово били кључни разлози што је убијен...