Благодатни огањ је и ове године, на Велику Суботу по Јулијанском календару, пред хиљадама поклоника, сишао у храму Гроба Господњег у Јерусалиму. Јерусалимски патријарх Теoфил Трећи га је предао окупљенима у храму. У првим минутима Огањ не пече, због чега се окупљени, традиционално, „умивају“ њиме.
Хришћанско чудо Благодатног огња у православним црквама је познато као највеће од свих хришћанских чуда. Оно се догађа сваке године, у исто време, на исти начин, на истом месту. Није познато да се ма које друго чудо појављује тако редовно и током тако дугог временског периода; о њему се може читати још у изворима који потичу из 8. века. Чудо се одиграва у цркви Светог Гроба, која за милионе верника представља најсветије место на земљи. Црква Светог Гроба је, сама по себи, тајанствено место. Богослови, историчари и археолози сматрају да црква обухвата и Голготу, брдашце на којем је разапет Господ Исус Христос, исто као и „нови гроб, недалеко од Голготе, који је примио Његово мртво тело, као што читамо у Јеванђељима. Најзад, хришћани верују да је Господ управо на том месту васкрсао из мртвих. Благодатни огањ први је описао руски монах Данило, почетком 12. века, у време свог поклоничког путовања по Светој Земљи. „Када је завршен девети час (15 часова – нап. „Борба за веру“) и почело појање песме „Господу појем“, изненада је дошао мали облак са истока и зауставио се над непокривеним врхом цркве. Над Светим Гробом је почела слаба киша, и добро поквасила нас који смо стајали на Гробу. И тада је изненада засијала Света Светлост у Светом Гробу: избијало је блистање страшно и светло из Светог Гроба Господњег“, - писао је он. Честице Божанског пламена, како га још верници називају, кроз неколико часова биће пренете широм света, |