Наша је вера сва скроз – вера васкрсења. Она васкрсава замрле душе, што је мислим веће чудо, како онда да не буде моћна васкрснути и тела? Ти и исповедаш своју тврду веру у свемоћнога Бога, Творца неба и земље, али те ипак мучи питање: како ће Бог васкрснути остарела и увенула тела? Чувај се да не наличиш на непријатеље Христове, садукеје, који су тобож веровали у Бога а одрицали васкрсење из мртвих.

Кажеш наивно, како не би никако желела, да у садашњем свом старачком и јадном телу будеш у Царству Христовом. Нећеш ни бити, сестро, не бој се! Кад замрла душа једног безбожника васкрсне и оживи вером, нова му душа једва што личи на стару мртву душу, али његова личност остаје себе свесна на целој линији његовог живота. Нешто слично као кад неко скине рите и обуче се у свилу. Слично ће бити и с телима. Имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска, телеса духовна, нераспадљива, и телеса телесна, земаљска, распадљива. Ма каква да су тела земаљска, млада или стара, она су прави гад према телима небеским. Свети Иполит мученик пише: „Ми верујемо, да ће тела васкрснути не таква каква су сад но чиста и неподложна повреди. Сваком телу вратиће се његова душа“. Како је невероватно различит цвет једног дрвета од његовог корена! Па ипак цело и истоветно дрво садржано је у корену, и опет цело и истоветно дрво садржано је у цвету. Па као што цвет лепотом својом премаша корен, тако ће васкрсла тела лепотом својом премашити земаљска тела наша.

Радуј се, дакле, кћери васкрслога Господа! И с радошћу причешћуј се телом и крвљу Христовом. Тиме ћеш приготовити себи небеско тело, слично Његовом; тело, које по моћи и красоти превазилази све што се у овом свету оком може сагледати и сном сањати.

Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 133. писмо.