 Горчиш се на клеветнике. До сада си, велиш, гонио судом 44 клеветника! Вређали ти част. Износили неистине о теби, твоме карактеру, твојим подузећима, па чак и о твојој породици. Велики део имања бацио си на парничење с клеветницима. Живот би, кажеш, био леп, само да није у свету ових „подмуклих злорека“. Али они ти додијаше. А ти се мучиш и трошиш, да од сваког злорека одбраниш своју част.
Заиста, они тебе нехришћански нападају, али и ти се бориш против њих нехришћанским начином. Сети се прво, како је Началник вере наше поступао у случајевима клеветничких напада. Нијем као јагње пред онијем који га стриже, тако не отвори уста својих (Дап. 8,32). Но ево ти за пример и једног цара земаљског. Изађу једном неколико ласкаваца пред цара Константина Великог, и почну цару опадати неке опаке људе, који руже и клеветају свога цара. Али се ови клеветници, кажу, нису задржали само на ружним речима и лагаријама, него су прибегли и једном страшном неделу. Наиме: отишли су пред мермерни кип царев у граду, па су га дотле ударали камењем и гвожђем, докле нису лице царево на кипу нагрдили, нос одбили, и чело избушили. Ћутке саслуша цар Константин ову оптужбу. Па онда цар опипа руком своје лице, нос и чело, и одговори: „И лице ми је чисто, и чело здраво, и нос на свом месту!“ Постидеше се ласкавци, па побегоше испред лица царева. Ко је после Сина Божијег више клеветан у свету од апостола светих? Па су уста клеветника засута гробном прашином, а апостолима су подигнуте цркве по свој васиони. Ако је душа твоја здрава и чиста пред Богом, ништа јој не могу наудити лажи људске ни демонске. Јер лажи су као ветар с прашином што дође и прође, а истина стоји. То је потврђено искуством свих мисаоних људи од памтивека до данас. То искуство износи и премудри цар овим речима: истинита уста стоје тврдо до вијека, а језик лажљиви за час (Приче 12, 19). Не мучи се више, дакле, и не троши се; не брани своју част од нечасних, јер су као пролазни звук. Него брани част Божију, и Бог ће бранити твоју. А Божија част брани се држањем и ширењем истине Христове. Мир и радост од Господа. Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 136. писмо. |
