 По хришћанском откривењу онај свет састављају, сем Господа Створитеља, ангели и душе упокојених људи. Ви питате: да ли онај свет утиче на људе и догађаје у овом свету? Цело Свето Писмо, од прве до последње стране, учи нас, да овај свет стоји под надзором и командом онога света у правцу ка добру. Али људи имају слободу, да се, на своју несрећу, могу отргнути од тог доброг утицаја и поћи суноврат за својом самовољом.
Утицајем светлих сила из онога света Мојсеј је извео народ Израиљев из ропства у слободу. Тим утицајем Исус Навин је побеђивао непријатеље своје и Божије. Тим утицајем пророци су пророковали, праведници се утврђивали на путу правде, а грешници обраћали Богу и правди. Под тим утицајем Самуил је бирао и помазивао цареве, Давид се претворио у покајника, Јосиф и Данило тумачили су снове, три отрока спасли се смрти у огњеној пећи, Навуходоносор прославио Бога јединога, Зоровавел обновио храм у Јерусалиму, Јосиф избегао у Мисир са младенцем Исусом испред мача Иродова. Но збир свих тих утицаја није ли се јавио у свету кроз личност ваплоћеног Сина Божијег, Спаситеља нашег? Сва моћ и мудрост и милост вечне небеске стварности у истини јавила се кроз Њега, Господа Исуса, уколико је она доступна људима при њиховој телесној ограничености. Од ваплоћења Сина Божијег ми знамо, да сви утицаји светих небеса долазили су, долазе и долазиће од Њега и кроз Њега. Од Њега је силазак Духа на апостоле. Од Њега и обраћање Савла гонитеља у Па-вла апостола. Од Њега и безбројна друга чудеса, што дан дану указује и ноћ ноћи јавља до нашега времена. Од Њега су и тајанствени сигнали, значајне појаве природне, незнани гласови, благотворни снови, и друга јављања, која људе изводе на добар пут и доносе им утеху. У својим „Исповестима“ прича блажени Августин о чуду свога обраћања из незнабоштва у веру праву. Као незнабожац он је обитавао у граду Милану, у грчевитом колебању, да ли да се крсти или не, то јест, да ли да се преда Христу или да остане при јаловој философији римској. У тим својим трзајима он се саветовао са својим другом Алипијем. Но све саветовање и резоновање није довело ни до чега. У очајању Августин се повуче од свога друга у једну одају и поче плакати над својом немоћи. Дуго је тако остао у јецању, и у молитви Богу, да му покаже пут. На једном чује он глас, као певање неке девице из далека, са припевом: узми и читај! узми и читај! Августин се окретао да види, чији је и одакле тај глас, но никако није могао дознати. Да тај глас не буде одговор на његову молитву? У недоумици он се врати своме другу, код кога је на столу лежала књига Апостол. Он брзо отвори књигу, и заустави се погледом на једном месту. Тада прочита на том месту речи: одбацимо, дакле, дјела тамна и обуцимо сеу оружје свјетлости (Рим. 13, 12). Те речи решиле су судбу Августинову, и учиниле су од паганског философа хришћанског проповедника. Није ли то свети утицај онога света на овај – од Христа и кроз Христа? Један новији пример. Велики ревнитељ и бранитељ Православља у Русији, Алексије Хомјаков, изненадно изгуби своју супругу, с којом је живео у најсрећнијем браку. Мада је био јак у вери Хомјаков падне у очајање због тог растанка. Но једне ноћи јави му се на сну покојница и рече му: не очајавај! То Хомјакова потпуно охрабри, тако да је он продужио и надаље војевати за веру Христову са истим жаром као и пре. Није ли и то утицај из оног света, од Христа и кроз Христа? И где је крај неисцрпном богатству оваквих примера, од којих не може би-ти а да ви не нађете бар један у свом сопственом животу? Извор: Свети Владика Николај; Мисионарска писма, 146. писмо |
