|
 Поглавар Српске православне цркве Иринеј Гавриловић од данас па до 8.јуна, налази се у узвратној званичној посети антиохијском патријарху Јовану и Антиохијској патријаршији, у Сирији.
Током сусрета, како се незванично сазнаје у српским епископским круговима, требало би да буде речи и о актуелној ситуацији и претећем великом расколу у православљу, након што је цариградски патријарх Вартоломеј, расколнике Руске православне цркве (РПЦ) у Украјини, ставио под своју врховну власт, дајући им ограничену аутокефалију (самосталност), мимо сагласности њихове мајке цркве – Московске патријаршије. Овим једностраним потезом изузео их је из канонске надлежности РПЦ, што је иницирало захтев Москвске патријаршије да се сазове Свеправославни црквени сабор. Цариградски патријархат сазивање одбија, те је Српска православна црква од једног дела православља, пре свега из Москве, замољена да посредује и лобира код осталих Помесних православних цркви како би се заједничким снагама умолио цариградски патријарх да сазове Свеправославни сабор, иако му је то и обавеза по херархијском устројству у православљу. Поводом ситуације око украјинског питања и иницијативе за одржавање Свеправославног сабора, недавно је, пред крај заседања Светог архијерејског сабора (црквене скупштине), у Патријаршији СПЦ, у Београду, боравио и поглавар Кипарске православне цркве архиепископ Хризостом, иначе близак цариградском патријархату. Готово истовремено из Фанара је саопштено да је цариградски Синод (црквена влада) одлучио да на свој дневни ред, по украјинском моделу, стави питање давања аутокефалије непризнатој Македонској православној цркви (МПЦ), која је већ више од пола века у расколу са СПЦ (својом мајком Црквом). То би у суштини значило да Цариград под своју врховну власт стави и црквене расколнике у Македонији мимо сагласносри Српске патријаршије, те се поменута најава може тумачити и као упозорење СПЦ да се окане лобирања и посредовања у вези Свеправославног сабора. С друге стране, да подсетимо, осим незадовољства словенског и арапског дела православља, треба имати у виду и да један део јелинских (грчких) православних поглавара и Цркви, не одобрава овакве и сличне потезе Цариграда. Тумаче их као наметање цариградског патријарха да буде “источни папа”. Односно да по угледу на римокатолички Ватикан тежи да успостави централистичку власт Цариградске патријаршије над свим православцима у свету. И да цариградски патријарх, у православљу, по титули и власти постане “први над једнакима”, а не као што је сада само по части “први међу једнакима”. Током посете Антиохијској патријаршији, у пратњи српског патријарха Иринеја су: митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, епископ шумадијски Јован Младеновић, архимандрит Дамаскин Грабеж, протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, протођакон Дамјан Божић, ђакон Владимир Руменић и ипођакон Дејан Накић. Р. ЛОНЧАР, nasiusvetu.com |
