 Ранд корпорација анализира различите начине којима би се Русија избацила из равнотеже, назначујући за сваки од њих вероватноћу успеха, користи, трошкове и ризик по Сједињене Државе
(Voltairenet, 21. 5. 2019) Закључке најновијег поверљивог извештаја Ранд корпорације недавно је објавио „Бриф“ (Brief). Они објашњавају како водити нови Хладни рат против Русије. Поједине препоруке већ су биле имплементиране, али ово потпуно откривање омогућава да се разумеју њихови прави циљеви. Принудите противника да се несмотрено прошири како бисте га избацили из равнотеже и онда га уништите. Ово није опис џудо захвата, већ план против Русије који је изложила Ранд корпорација, најутицајнији тинк-тенк у Сједињеним Америчким Државама. Са особљем које чине хиљада експерата, Ранд себе приказује као најпоузданији извор на свету обавештајних и политичких анализа за лидере Сједињених Држава и њихове савезнике. Ранд корпорација поноси се да је допринела разрађивању дугорочне стратегије која је омогућила Сједињеним Државама да победе у Хладном рату, тако што су принудиле Совјетски Савез да троши своје економске ресурсе у стратешком сучељавању. То је модел који је био инспирација за нови план, Истезање и избацивање из равнотеже Русије (Overextending and Unbalancing Russia) који је Ранд корпорација објавила. Према њиховој анализи, Русија остаје моћан противник Сједињеним Државама у неким суштински важним областима. Како би се позабавиле овим противљењем, Сједињене Државе и њихови савезници морају заједнички да предузму дугорочну стратегију која ће искористити руске рањивости. Стога, Ранд анализира различите начине којима би се Русија избацила из равнотеже, назначујући за сваки од њих вероватноћу успеха, користи, трошкове и ризик по Сједињене Државе. Рандови аналитичари процењују да је највећа руска слабост њена економија, због велике зависности од извоза нафте и гаса. Приход од овог извоза може да се смањи ојачавањем санкција и повећањем извоза енергената из Сједињених Држава. Циљ је да се обавеже Европа да умањи сопствени увоз руског природног гаса, и да га замени течним природним гасом који би морем био допреман из других земаља. Други начин дестабилизовања руске економије на дужи рок јесте охрабривање емиграције квалификованог особља, посебно високообразованих младих Руса. У идеолошкој и информационој сфери, било би нужно да се охрабре унутрашња спорења и да се у исто време поткопава руска слика на страни, тако што би [Русија] била искључена из међународних форума и тако што би били бојкотовани међународни спортски догађаји које она организује. У геополитичкој сфери, наоружавање Украјине ће омогућити Сједињеним Државама да експлоатишу средишњу тачку руске спољашње рањивости, али ово је потребно пажљиво срачунати како би Русија била под притиском а да се он не прелије у велики сукоб, у коме би она победила. У војној сфери, Сједињене Државе могу да имају велику корист, уз мали трошак и ризик, тако што би повећале број војника у копненим базама из НАТО земаља које имају антируску функцију. САД могу да имају високу вероватноћу успеха и велике користи, уз умерени ризик, посебно улагањем у стратешке бомбардере и ракете дугог домета усмерене против Русије. Напуштањем Споразума о нуклеарним снагама средњег домета (The Intermediate-Range Nuclear Forces Treaty, скраћено INF Treaty) и распоређивањем у Европи нових ракета средњег домета са нуклеарним бојевим главама усмерених према Русији довело би до високе могућности успеха, али би такође представљало велики ризик. Подешавањем сваке опције како би се постигао жељени ефекат – закључују Рандови аналитичари – Русија би завршила тако што би плаћала највишу цену сукоба, али би САД такође морале да уложе огромне ресурсе, који стога не би даље били доступни за друге циљеве. Ово је такође упозорење пред велико повећање војних трошкова у САД/НАТО, на штету буџета за друштвена давања. Ово је будућност коју нам је испланирала Ранд корпорација, најутицајнији труст мозгова Дубоке државе – другим речима подземног центра праве моћи коју су зграбиле економске, финансијске и војне олигархије – која одређује стратешке изборе не само Сједињених Америчких Држава, већ целог Западног света. „Могућности“ које је назначио план у стварности нису ништа друго него варијанте исте ратне стратегије, чију цену у жртвама и ризицима плаћамо сви ми. Манлио Динући је географ и геополитиколог. Његове последње објављене књиге су Laboratorio di geografia, (Лабораторија географије) Zanichelli 2014, Diario di viaggio (Дневник са путовања, 2017), L’arte della guerra / Annali della strategia Usa/Nato 1990-2016 (Умеће ратовања/Анали стратегије САД/НАТО 1990–2016, 2016), Guerra nucleare. Il giorno prima. Da Hiroshima a oggi: chi e come ci porta alla catastrofe (Нуклеарни рат: дан први. ОД Хирошиме до данас. Ко и како нас води до катастрофе, 2017)., Diario di guerra. Escalation verso la catastrofe (2016 – 2018) (Ратни дневник, Ескалација ка катастрофи (2016–2018), Asterios Editores 2018) Са енглеског посрбио: Милош Милојевић __________________ [1] Overextending and Unbalancing Russia. Assessing the Impact of Cost-Imposing Options, by James Dobbins, Raphael S. Cohen, Nathan Chandler, Bryan Frederick, Edward Geist, Paul DeLuca, Forrest E. Morgan, Howard J. Shatz, Brent Williams, Rand Corporation, May 2019. Извор: „Стање Ствари“ |
