Поштовано Уредништво,

Најпре желим да изразим своју безрезервну подршку господину Владимиру Димитријевићу у његовој одбрани од напада педерских бригада. Међутим, у видеу који сте објавили (овде ), постоји једна Димитријевићева изјава која је, по мом мишљењу, јако спорна.

(Од 4:05 до 4:40)

„...Ја сам хришћанин. Ја те људе не осуђујем. Свето Писмо и Свето Предање Цркве од Истока јасно кажу: ми осуђујемо грех, а за грешника се молимо. Ми грешнику желимо спасење. Ми према њему морамо показати љубав.

Друго, и тај порок и грех, као и сваки други, сваком од нас може да се деси. Човек је слабо - грешно биће. Не треба, кажу Свети Оци, осуђивати друге, да се теби не би десило оно за шта осуђујеш. Значи, мој однос према том проблему, као хришћанина, је апсолутно однос разумевања и молитве.“

Са првим делом изјаве (први пасус) се, углавном, слажем. Али, са другим апсолутно не!

Мени се овде намеће низ питања која бих поставио господину Димитријевићу.

 Прво, како то неком "може да се деси" да постане педер?! Је л' га то Бог, по аутоматизму, уводи човека у педерастију, само зато што је осудио педера? Ја могу да разумем да се мени може десити грех са женом, јер је то грех који се чини у границама природне и Богом благословене полне оријентисаности (а ја јесам исправно орјентисан), али да постанем педер, ако осудим педера, е то не разумем!

По аналогији, да ли господин Димитријевић сматра да ако осудимо педофила, или убицу, или починитеља светотаства, да и сам може упасти у исте грехове само зато што је осудио починитеље истих? Уколико је то тако, онда са нашим разумевањем вере нешто, поприлично, није у реду. Испада да нам Бог узима памет и ми постајемо педери (или педофили), само зато што смо педере (или педофиле)  осудили? Па зар их сам Бог није осудио?! (као што ћемо видети даље).

Господин Димитријевић такође каже да ми према грешнику (у овом случају према педеру), треба да покажемо љубав и да је његов однос према њима однос разумевања и молитве. Шта то значи имати разумевање према педерима или педофилима или убицама (јер и они су грешници, зар не?)? Да ли то значи да ћемо да „братујемо“ са њима, да их грлимо, тапшемо по рамену, осмехујемо им се, грлимо их приликом сусрета, играмо шах, или шта већ? (Јасно је, и нико нормалан, а поготово ми православни, нисмо ти који ће неку „правду“ узимати у своје руке и чинити било коме зло, па ни педерима. То, је свакако, ван спора.  Али, рећи да имамо разумевање за њих, исто је што и оправдавати њихов грех: "Па и они су људи, а свако може да погреши".)

Свети Пророк Мојсије каже: „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих“ (3. Мојсијева 20,13). Где је овде љубав и разумевање према хомосексуалцима о којима говори господин Димитријевић?

А где су Божије разумевање и љубав за содомите? Јер Бог рече: „Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан“ (1. Мојсијева 18,20). А потом „...пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња и затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски“ (1. Мојсијева 19, 24-25).

Ја могу да разумем позицију из које говори господин Димитријевић (он је тужени), али не могу да разумем и не слажем се да због такве позиције он износи спорне личне ставове покривајући их речима да тако говоре Свети Оци, да је он хришћанин, из чега се може закључити да је то став Цркве.

Ово је клизав терен, и треба добро пазити на сваку реч. И то не само на оне речи због којих нас могу извести на световни суд, већ и на речи због којих ћемо одговарати пред Богом.