ПО ВАШЕМ МИШЉЕЊУ ИСПАДА ДА ЈЕ БОГ КРИВ ШТО СУ ПЕДЕРИ - ПЕДЕРИ

Поштовани господине Димитријевићу,

Хвала Вам на одговору (овде:).

Као и сви Ваши текстови (изузимајући новинске чланке) и овај је преобиман и оптерећен дугачким цитатима. Мој текст је, рецимо, био величине 629 карактера, а Ваш одговор 5.162. Искрено, морао сам да се накањујем да прочитам оно што сте написали. Али сам прочитао. И то врло пажљиво.

Ако изузмемо проту Љубу, мени Парпара и Стилијанопулос нису никакав ауторитет за питање педерастије. Пошто се ни њихови ставови, које сте цитирали, не односе директно на тему нашег спора, ја се на то нећу ни освртати.

Даље, у свом одговору, сами постављате питање, и сами дајете одговор, да ли хомосексуалац може бити члан Цркве. Пошто ја о томе нисам рекао ни једну једину реч, ни то нећу коментарисати.

И тамо где почињете да ми одговарате на питања, у старту ми приписујете нешто што ја нисам рекао.

Кажете:

„Ви сматрате да човек који осуђује неког содомита не може и сам запасти у такав грех. Наравно, ни ја не мислим да је то лако могуће, али ипак...“

Ја никада нисам рекао да човек који осуђује педера не може упасти у исти грех. Може, итекако. Може и онај који га не осуђује. Очито је да морам да Вас подсетим око чега се споримо. Споримо се око Ваше тврдње, изнете у контексту приче о педерастији, да „не треба, кажу Свети Оци, осуђивати друге, да се теби не би десило оно за шта осуђујеш“. Ја сам Вам онда поставио логично питање: „Је л' то Бог, по аутоматизму, уводи човека у педерастију, само зато што је осудио педера?“

И направићу малу, али кључну, дигресију. Шта то значи осудити педера? Шта је садржај појма „осуда“? Да ли се осуђивањем сматра ако ја кажем педеру да је педер? Ако је то, онда настављамо даље са разматрањем имајући то у виду.

Претпоставимо да сам ја рекао педеру да је педер. Дакле, осудио сам га. Из Ваших тврђења произилази да ћу и ја, нужно, упасти у исти грех. То је чист аутоматизам, иако Ви тврдите да не мислите тако.

Јер, кажете:

„Бог никог по аутоматизму не уводи ни у какав грех, али ако бижњега осуђујемо без милости, Он повлачи Своју благодат и пушта човека који осуђује да жање оно што је са ђаволом сејао. А ђаво ужива у томе да се наруга ономе који је осуђивао падом у оно што је осуђивао.“

Обрни - окрени, ако осудиш педера, по Вашим тврђењима, постаћеш педер (осим ако га осудиш са милошћу). Јер шта је повлачење благодати, ако не чист аутоматизам?

Опет дигресија: први пут у животу чујем да постоји осуђивање са милошћу и без милости. Зар осуђивање није осуђивање? Како изгледа милостиво осуђивање педера, или педофила, рецимо? Рећи му: „Где си, педерчићу?!“ Или, „где си, педофилчићу?!“

Хајде да ствар још упростимо.

Неко је осудио педера („немилостиво“). Бог са њега зато повлачи благодат, кажете, а наступа ђаво који ликује и тиранише судију педера. Као што рекох, зар повлачење Божије благодати није чист аутоматизам казне? И зашто Бог, повлачењем благодати, кажњава осуђивача греха за који је сам заповедио смртну казну и сатро два старозаветна града? (Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих“ (3. Мојсијева 20,13).

Да бисте оснажили своје тврђење о греху осуђивања педера, Ви наводите пример из живота Преподобног Јована Саваита, у коме је он осудио брата за лењост и неку уопштену „грешност“ (не каже се који греси су у питању).

Лењост је као грех наспрам педерастије исто што и  лимунада наспрам цијанида. Упорно покушавам да Вам покажем да се педерастија не може поредити са осталим гресима нити уденути у исту причу. Ево и зашто.

 Случај Потопа и пропасти старог света:

„И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле, покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио“ (1. Мојсијева 5-7).

Случај Содома и Гомора:

 „И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан. Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам“ (1. Мојсијева 18, 20-21).

Као што видимо, иако је сав свет у време Нојево био огрезао у злу, због чега Бог уништава свако биће (осим оних на Нојевој лађи), он том приликом не силази да би се „лично уверио“ да ли сав свет заиста лежи у злу. А због греха педерастије, са неба силази Света Тројица, јер „грех је њихов грдан“. Грдило тог греха управо је наглашено чињеницом да Бог силази да се „увери“ да ли све чине „као што вика дође до Њега“. Је л' то Бог не види са неба шта се дешава у Содому и Гомору, већ мора лично да сиђе? Свакако да види, али се тим личним Божијим „осведочавањем“, до крајности наглашава гнусоба педерастије, јер, ето, ни Бог „не може да поверује“ да човек може да учини тако страшан грех.

Ви, господине Димитријевићу, и даље остајете при својој тврдњи о узрочно-последичној вези осуђивања педерастије и упадања у исту, и то образлажете тако што „Неки греше са женама, па им се раскалашан живот ослади, и, не дај Боже – ето их у паду још дубљем, који води и ка содомитству.“ И онда цитирате, као потпору, Његоша “Слабост`ма смо земље привезани, ништава је, али тврда веза“, мада он, колико је мени познато, иако је био блудник, није због тога постао и педер.

Кажете:

„Уопште не кажем да ми МОРАМО упасти у исте грехе које осуђујемо; али тврдим да МОЖЕМО упасти у исте грехе ако Бог то допусти због суровости нашег срца. ТО НЕЋЕ БИТИ ВОЉА БОЖЈА, НЕГО БОЖЈЕ ДОПУШТЕЊЕ.“

И овде нисте логични ни јасни. Јер, ако Бог повлачи благодат, као што сте претходно рекли, зар онда није и воља Његова да тај ко је осудио педера и сам постане педер? Повлачење благодати је, господине Димитријевићу, директна казна судији педерастије. А то је, поново, аутоматизам греха, у који ја не верујем.

Ја сам рекао, а Ви ме цитарате:

„Господин Димитријевић такође каже да ми према грешнику (у овом случају према педеру), треба да покажемо љубав и да је његов однос према њима однос разумевања и молитве. Шта то значи имати разумевање према педерима или педофилима или убицама (јер и они су грешници, зар не?)? Да ли то значи да ћемо да „братујемо“ са њима, да их грлимо, тапшемо по рамену, осмехујемо им се, грлимо их приликом сусрета, играмо шах, или шта већ? (Јасно је, и нико нормалан, а поготово ми православни, нисмо ти који ће неку „правду“ узимати у своје руке и чинити било коме зло, па ни педерима. То, је свакако, ван спора.  Али, рећи да имамо разумевање за њих, исто је што и оправдавати њихов грех: "Па и они су људи, а свако може да погреши".)“

У покушају да оспорите моје речи, кажете:

„Кад кажем „разумевање“, не кажем ОПРАВДАВАЊЕ. Мислим на оно што сам управо рекао: сви смо грешни, сви смо слаби, и ти несрећни људи су наша Богом створена браћа, која су пала у грех.“

Шта је то него оправдавање? И скоро да дословно понављате моје речи о томе чиме ћете оправдавати подерастију. Ја сам рекао да ће сви који су благонаклони према педерима рећи: „Па и они су људи, а свако може да погреши“. Ви сте то, на скоро идентичан начин поновили: „Сви смо грешни, сви смо слаби...“ Зар то „грешни и слаби“ није ОПРАВДАВАЊЕ, господине Димитријевићу?

И сада кључно питање: ако свако може упасти у педерастију зато што је „грешан и слаб“, пре свега „слаб“, ко је крив што је он такав? Ко нас је створио „слабим“? Је л' Бог? АКО НАС ЈЕ БОГ СТВОРИО СЛАБИМ, ОНДА ЈЕ БОГ И КРИВ ШТО НЕКО ПОСТАЈЕ ПЕДЕР (Боже, опрости!)

Ето, господине Димитријевићу, тај закључак је крајња последица неутемељености и површности Ваших ставова о педерастији. Осим, ако су Ваша тврђења последица страха од судског прогона. Али, Ви то одричете.

И не само да кроз Ваше исказе провејава лична неувереност у то што говорите, већ и извесни „магизам“ греха. „Ако осудиш педера, држи се добро!“

Узимајући у обзир да сте и Ви грешан и слаб човек, очито је да верујете да и Ви у једном тренутку можете постати педер.

Да ли молити за педере? Ако би, не дао Бог, неко ко ми је битан постао педер, ја бих се молио Богу да му да памет. Али, само у случају да он то од мене и затражи!!! А молити се за педера који од Вас не тражи да се за њега молите, јесте устајање против његове слободне воље да буде педер.

Међутим, мени ни један педер није био нити ће ми бити близак. Зашто? Зато што је грех његов „грдан“. Недружењем са њим, ја му стављам до знања да уколико жели да буде у близити здраве особе, Богом благословене полне орјентације, мора, најпре, да се излечи од своје болести.

Код Вас је уочљива једна особина, која ме, с обзиром да сте угледни православац и јавни делатник, веома забрињава. Ради се о Вашој колебљивости у ставовима и лаком загревању за поједине идеје и акције, после чега (обично са закашњењем) долази Ваше „хлађење“. Али причињена штета остаје.

Управо и на примеру педера то потврђујете.

Кажете:

„Уопште нисам изјавио то што сам изјавио зато што сам тужен пред световним судом, него зато што сам, после вишегодишње борбе за заштиту породичних вредности, а против идеологије политичког хомосексуализма, дошао до стања суровости сопствене душе, која је почела да заборавља да су грешници, који су упали у противприродни блуд, такође наши ближњи, нечија деца, браћа, сестре. Ово што сам рекао нисам рекао да бих умилостивио тужитеље из НВО „Да се зна“, него зато што сам православни верник чија савест се повремено буди...“

Дакле, Ваши ставови, које сте до сада износили у јавности о педерастији, били су плод „суровости Ваше душе“, која је „почела да заборавља да су грешници, који су упали у противприродни блуд, такође наши ближњи, нечија деца, браћа, сестре“. Шта то значи? Да све што сте до овог тренутка, у коме се Ваше душа пробудила из суровости, говорили о педерима пада у воду? Бришемо гумицом? Не важи?

Та Ваша колебљивост и стални пинг-понг топло-хладно, је јако забрињавајућа. Јер Ви сте јавни делатник, важите за најугледнијег православног публицисту, људи Вас слушају, прате, имају поверење у Вас, те их лако можете завести на странпутице и саблазнити. Сећам се и Ваших покајничких текства на овом сајту зато што сте били највећи афирматор секташа Мирољуба Петровића. Али, штета је остала.

Данас, такође, чините нешто веома саблажњиво. Молим Вас да ово схватите најдобронамерније. Ради се о Вашем политичком ангажовању. Ви сте у томе раме уз раме са највећим антисрбима и нељудима. Чак сте били на челу демонстрација „Један од пет милиона“, за које Руси, иначе, кажу да се изводе под америчким патронатом и да су усмерене против интереса Русије. Заправо, против гасовода „Јужни ток“. А Ви сте јавно декларисани русофил?! Једнога дана, када Вам душа изрони из „суровости“, Ви ћете се и због тог свог политичког ангажовања кајати. Али, штета ће остати.

За очекивати је да ми сада напишете одговор величине бар једног тома. У реду. Ја сам ту да разговарамо. Али, и Ви добро знате да се вештом вербалистиком и најрђавији поступак може оправдати. Неки су, чак, и Јуду произвели у великомученика. Имајмо то на уму!

За крај нешто лично.

Напад педера и њихових политичко-судских ментора на Вас је напад на сваког душевно и духовно здравог човека у Србији, а пре свега на нас православне. Дакле, напад коме сте изложени од стране педера, знајте да ја доживљавам као напад на себе. Тако да..., нека педери имају у виду и мене!