Црква учи, да постоји један Дух Свети, који је Бог од Бога, Благи од Благога, Бесмртни од Бесмртнога, Свемоћни од Свемоћнога, Истина од Истине, Светлост од Светлости, Живот од Живота. Ви би пак хтели, да људи живе „по духу времена“. А дух времена није друго до дух који се мења, пролазни ветар као и сваки ветар, с том разликом само, што обичан ветар искорењује и упропашћује дрвеће, а ветар духа времена искорењује и упропашћује душе. Ако би сви људи ишли само по духу времена, сви би се вратили на исту полазну тачку.

Прича о ковачу. Неки ковач послао у свет сина, да тражи бољи и лакши посао од ковачког, како би и њега, свог старог оца, у старости подржао. При растанку рекне ковач сину: држи се само једног правила, за које сам чуо да се препоручује путницима, наиме: повијај се по ветру! Послушао син оца, отишао у свет, па како је који ветар дувао, он по њему, по њему, па тако све тако, док се једнога дана опет није обрео пред ковачницом свога оца. Зачуди се отац, а син му брже рече: не чуди се! Твој савет ме је довео натраг. Пажљиво сам ослушкивао, који ветар дува, па сам се према њему повијао како си ми рекао. Разочарани ковач рече сину: остани овде, па се од сад повијај према мени као и ја према своме ђеду.

Верујте тако је и са духовима – или ветровима – времена. Подајући се тим ветровима безотпорно Европа се све више враћа незнабоштву, од кога се најпре и кренула са зубљом хришћанске просвећености. И напредовала је све док је знала за Светога Духа Божијега и док је њега јединога тражила и примала. А од када се почела лено повијати по духовима времена, заокренула је уназад. И гле, ево је – зар не видите? – како се све брже и ближе примаче мрачној ковачници мрачнога Одина и Перуна!

Христос је рекао: а када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, он ће свједочити за мене (Јн. 15,26). Дух је Божији, дакле, онај дух који теши, који доноси утеху. Ако ли не доноси утеху него узнемирење и огорчење, није од Бога нити је Божији.

Дух је Божији онај дух кога Христос шаље. Духа Божијега, дакле, не може послати неки непријатељ Божији, неки демон или безбожник и човекомрзац. Него нам Духа Божијега може послати само Пријатељ и Сродник и Љубитељ наш. А то је Христос.

Дух Божији је дух истине, који од Оца исходи. То је, дакле, Дух Очев, Дух очински, родитељски – отуда благи и радосни. По томе ће те познати Духа истине.

Најзад Дух Божији сведочи о Христу, говори о Христу потврдно да је Он Син Божији и Спаситељ света. Сваки пак дух – дух ма кога времена који устаје против Христа, бунтује се на Христа, није од Бога, није од истине, и није од користи.

Отуда, сапутниче мој испод сунца и звезда, треба знати да дужност човекова није у томе, да се покори духу времена него – да време покори Духу Божијем, светом, вечном, непроменљивом.

Ваистину Дух се Божији јави!

Извор: Свети Владика Николај: Мисионарска писма, 234. писмо.