Више пута смо поновили да је „Борба за веру“ једино место где може да се сазна пуна истина. По томе је овај сајт препознатљив и јединствен у медијском простору. Разлог томе је једноставан: онај који стоји у Истини, и који се бори Истином, Која је Христос, зна да му ни клевете, ни лажи, ни претње, ни сила, ни висина, ни дубина, нити сва зала овога света не могу наудити. Јер, „ако је Бог с нама, ко ће на нас?“ (Рим.8,31).

„Црвено слово у календару“ нисмо, дакле, ни ми, нити су то наши цењени сарадници.

Нити је то (за нас) било који човек (осим оних који већ јесу у календару).

Да је „Хаџи“ Небојша Вучковић био добронамеран у сагледавању нашег рада, све би му то било јасно (овде:).

Било би му јасно и да се на овом сајту не „идеализују“ било које „личности“. Полемика између господина Слободана Станковића и нашег уваженог сарадника др Владимира Димитријевића, није њихово идеализовање. Напротив!

Владимир Димитријевић је најактивнији сарадник „Борбе за веру“, али се и из поменуте полемике, и многих других, може недвосмислено закључити да ни он на сајту нема третман „црвеног слова“.

Подсетићемо да је чак била и сутуација, да је на овом месту преиспитивана и једна изјава оца Симеона Рукумијског. Отац Симеон је нешто изјавио јавно. Било је људи којима је његова изјава изазвала недоумице, па су својим писмима дали критички осврт и тражили да се отац Симеон огласи преко нашег сајта и да потребно разјашњење. А отац Симеон је не само наш сарадник, већ и један од најугледнијих духовника у СПЦ.

Све што неко каже јавно, подлеже и јавном преиспитавању. 

Само је Бог непогрешив.

Свети Апостол Павле говори:

"Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!" (Гал. 1,8).

Што се тиче Ваших квалификација да смо „изроди“ и „духовни јадници“ - за сваку од њих постоји другачији начин решавања. Прва квалификација би се најефикасније решила у личном сусрету. А друга ће бити решена на релацији Небојша Вучковић и Бог.

Уколико Ви „дуго и редовно“ пратите наш сајт „у нади да ћете наћи душевну утеху“, онда је то озбиљан проблем. „Борба за веру“ постоји, безмало, 11 година. Ако у том времену нисте спознали да на том месту нема „душевне утехе“ (исправићемо Вас: каже се „духовне утехе"), онда је то ствар коју морате решити сами са собом. А све је тако лако. Кад Вам на радију иде музика која Вам се не допада, само стиснете тастер и промените фреквенцију. У нашем случају проблем решавате једним кликом миша на X.

Да ли на „Борби за веру“ има мало светоотачких савета?

На сајту постоји рубрика „Реч светоотачка“ (http://borbazaveru.info/), са изобиљем светоотачких поука.

Осим ње, постоји рубрика „Мисионар“ (http://borbazaveru.info/) са више стотина душекорисних текстова.

Уређивачка концепција сајта је таква, да свакога дана (са ретким изузецима) иде по један душекористан – мисионарски текст. Он је увек на првом месту у дневној промени.

Мало ли је?

Уколико је Ваша душа, „Хаџијо“ и после свега тога жедна, упућујемо Вас на сајт екуменистичко-новотарских екстремиста „Живе речи утехе“, који ми, иначе, зовемо „духовна тровачница“. Пошто се код нас не можете напојити „живих речи утехе“, можда тамо хоћете.

Приметили сте, верујемо, да Вашу титулу „Хаџија“ стављамо под знаке навода.

То је зато што хаџилук обавезује. Јерусалим није „Цариград“, да по повратку из њега магарац има право да и даље буде магарац.

Али, ако магарац ипак остане магарац, и - не увиђајући то - држи гордо уздигнуте клемпаве уши, од њега се очекује да макар мало умилније њаче.

А када се критикује „велика беда која нас сналази“ – содомија, да не њаче повређено...