Скраћивање мисе, укидање латинског као богослужбеног језика, изостављање појединих стихова из Светог Писма, масовна причешћивања без припреме и исповести, - неке су од новотарија које је Римокатоличка „црква“ већ спровела и као резултат добила полупразне или празне храмове. Да се новотарије у СПЦ спроводе по римокатоличком принципу (ради лакшег уједињења са латинима), може се видите из следећег прилога, у коме традиционални римокатолик разобличава реформе мисе и указује на њихове тешке последице.

Уредништво

+ + + 

Изостављена битна читања за Тијелово у Novus Ordo

Ништа од тога. Сама структура је промјењена, те бит саме мисе отворено нападнута. Али не само структура, већ и сама читања су осакаћена. Која читања? Сва она "политички некоректна". Зорни примјер имамо на миси за Тијелово. Традиционални текст посланице Коринћанима јест:

1 ad Cor. xi: 23-29

Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios.

Fratres: Ego enim accépi a Dómino quod et trádidi vobis; quóniam Dóminus Jesus in qua nocte tradebátur, accépit panem, et grátias agens fregit, et dixit: Accipite, et manducáte: hoc est corpus meum, quod pro vobis tradétur: hoc fácite in meam commemoratiónem. Simíliter et cálicem, postquam cœnavit, dicens: Hic calix novum testaméntum est in meo sánguine. Hoc fácite, quotiescúmque bibétis, in meam commemoratiónem. Quotiescúmque enim manducábitis panem hunc, et cálicem bibétis, mortem Dómini annuntiábitis donec veniat. Itaque quicúmque manducáverit panem hunc, vel bíberit cálicem Dómini indigne, reus erit córporis et sánguinis Dómini. Probet autem seípsum homo: et sic de pane illo edat, et de cálice bibat. Qui enim mandúcat, et bibit indígne, judícium sibi mandúcat, et bibit: non dijúdicans corpus Dómini.

Док се иста посланица скраћује на читању у постконцилским мисама, и то на врло значајном мјесту:

Друго читање   1Кор 11, 23-26

Кад год једете и пијете, смрт Господњу навјешћујете.

Читање Прве посланице светога Павла апостола Коринћанима

Браћо: Ја од Господина примих што вама предадох: Господин Исус оне ноћи кад бијаше предан узе крух, захваливши разломи и рече: »Ово је тијело моје – за вас. Ово чините мени на спомен.« Тако и чашу по вечери говорећи: »Ова чаша нови је Савез у мојој крви. Ово чините кад год пијете, мени на спомен.« Доиста, кад год једете овај крух и пијете чашу, смрт Господњу навјешћујете док он не дође.

Ријеч Господња.

Недостају задња три стиха, врло значајна:

"Стога, тко год једе крух или пије чашу Господњу недостојно, бит ће кривац тијела и крви Господње. Нека се дакле сватко испита па тада од круха једе и из чаше пије. Јер тко једе и пије, суд себи једе и пије ако не разликује Тијела."

Не само то: у Традиционалној Миси долази прије Еванђеља секвенција Светог Томе аквинског, из које потцртавам слиједећу реченицу, која потпуно одражава речено од Светог Павла:

"Sumunt boni, sumunt mali: sorte tamen inæquali, vitæ, vel interitus. Mors est malis, vita bonis: vide, paris sumptiónis quam sit dispar exitus."

"Благују га и добри и зли; али с неједнаким резултатом живота или смрти. Смрти за зле и живот за добре; гледај како иста храна има тако различите ефекте."

Који је циљ ових нових читања? Позвати све на причест, и да се не питају превише да ли су достојни, или не. Већ тада се припремио терен за ове ствари што данас видимо о причести растављених и поновно ожењених, итд. Као и потенцирање причести без исповиједи.

[Постконцилска миса изузетно потенцира приступ миси као светој гозби. Истина је да је миса такођер Гозба Тијела и Крви Господње, али суштински је Жртва Исуса Криста, Свећеника и Жртве. Због тога свећеник који служи мису у Особи Исуса Криста бити искључиво мушкарац. Никад у Цркви није био обичај - ни свакако у вријеме Апостола - да жене дају причест. Потенцирајући мису као гозбу, испада "непристојно" доћи на мису и не причестити се. Као да - неки тако кажу - идеш на свадбу и не желиш ништа окусити. А да ли ће вјерник бити потребно исповјеђен, то је друга прича. (Тражене) посљедице су масовна причест на мисама. А, да не то некоме сметало, и да се не би превише питао да ли је достојан доћи на причест... избацити ћемо неугодне реченице из посланице Св. Павла.]

Извор: „О доста тога...“