|
Поштовани, Најпре желим да искажем велику подршку Вашем сајту, који је право духовно освежење у овим временима. Поред великог броја душекорисних текстова и поука Светих Отаца и православних духовника и мислилаца, особито ми је драга Ваша тежња ка непристрасности и објективности, због чега је Ваш сајт цењен и препознатљив.
Што се тиче актуелне полемике између Владимира Димитријевића и Слободана Станковића мишљења сам да је узела веће размере него што је било потребно (овде:). Како кажу Свети Оци лепота је у једноставности и простоти, и одраз духовности је да се са што мање речи искаже суштина. Наравно, потребне су и дуже полемике када је то заиста неопходно, али сама ова тема полемисања је добро позната већини верујућих, и мислим да у начелу готово сви имају исправан став према овом богомрском греху. Уколико сам добро схватио суштина полемисања јесте напад Слободана Станковића на Владимира Димитријевића због става да има исувише благ однос према хомосексуалцима. Не улазећи у коментарисање ставова и једног и другог, делом да не бих дао повод за неку нову расправу, а делом и што сам уверен да обадвојица имају апсолутно негативан став о наведеном греху, што је мени довољно, мислим да је битно поменути да се у наведеној полемици нашло нешто негативно, што не би требало да се нађе код православних. Особито што је било пуно нападања, осуђивања, оштрих и непријатних тонова, ловљења у речи, сувишног и беспотребног детаљисања, пренаглашавања појединих ситница. О свакој теми може се говорити у много мирнијем тону, рационалним и објективним изношењем аргумената, без напада на личност опонента, већ на његове ставове. Чак и да не дође до усаглашавања, неопходно је задржати међусобно поштовање и уважавање, нарочито ако се има у виду да полемику воде православни хришћани, дакле, браћа у Христу. А о наведеном греху мислим да је довољно да се зна да је у питању један од највећих грехова којег се свим бићем треба гнушати, али да не треба одбацивати оне који се кају. Пали се могу вратити у окриље Цркве једино ако оставе наведени грех. Могу се причестити тек након канонима предвиђене епитимије коју одређује духовник. И на крају, све и да је полемика о наведеној теми поучна, ипак, будући да је тема о јако негативној појави, мислим да се њоме не треба бавити у толиком обиму. Јер дуже бављење тим и сличним као да ум приземљује и овештаствљује. Много је лепше духовно сагледавати Божију лепоту и савршенства, Христову свеискупитељну жртву, врлине и живот светитеља, изреке из Писма и поуке Светих Отаца, речју, одвајати ум од земље и узносити га на Небо, мислити о ономе „што је горе где Христос седи с десне стране Бога“. Желео бих само још, да у своје име, изразим велико поштовање личности и делу Вашег уваженог сарадника Владимира Димитријевића, чија су дела и пожртвовање, и његово непоколебљиво стајање на бранику вере, од великог значаја за православни свет. Поздрављам и Слободана Станковића и уредништво Вашег сајта. Свима желим вечно спасење у Христу Исусу! С поштовањем, Марјан М. |
