Пишете, како сте навршили осамдесет година, и како сте још снажни и млади духом. Много, много пута смрт Вам је долазила ближе од кошуље, но увек сте неком судбом изненадно спасавани. Зато питате: има ли судбе, и како Православна црква гледа на судбу?

Ако се под судбом разуме слепа случајност или фаталност, Црква је томе одсудно противна, одричући постојање такве судбе. Црква је сва на Разуму и од Разума и кроз Разум. Она ништа не приписује ни слепој случајности ни слепој фаталности но све промислу свесилнога и свевидећега Бога, који дејствује на вишем плану целисходности а с обзиром на каквоћу тајних мисли, осећаја и дела људских. Сама реч судба долази од речи суд, у овом случају – суд Божији. Сјећам се судова твојих од искони, Господе, и тјешим се, говори Псалмопевац. То јест: сећа се, како је Господ награђивао праведнике и кажњавао грешнике још у овом свету. Опет говори: од судова твојих убојах се. И опет: по суду твојему оживи ме (Пс. 119). У словенском тексту свуда овде стоји судба место суд. И ми често кажемо: како ти судиш о тој ствари? што значи: како мислиш о тој ствари? Судба је, дакле, мисао Божија о свему што бива и што се догађа; али не мисао пасивна и немоћна као људска, но активна и одлучујућа. Неко се спремао увече да сутрадан иде у оближњи град, но те ноћи стигла га смрт и пренела у далеки небески град. И људи говоре: таква му судба. Неко се спремао да узме једну девојку, но на једном венчао се с другом. Опет људи говоре: судба! Неко се извукао из рова у позадину војске, но под шатором нађе га куршум и – смрт. Опет: судба! Али никад и нигде „слепа“ судба но судба видовита, од Бога Мислитеља и Промислитеља, који свему зна зашто. Ко рекне: слепа судба, тиме исповеда само своје неразумевање узрока и смисла неког догађаја. Без праведнога и милостивога Бога ништа се људима не догађа. Да поновимо опет ону реч Спаситељеву: ниједан врабац не може пасти на земљу без Оца вашега; а у вас је и свака длака на глави избројана (Лк. 12,7). И тако, ничија судба није ни слепа ни случајна, но мисаона и промисаона. По таквој интелигентној и видовитој судби Ви сте много пута избегли приближену смрт, и наџивели сте судије своје, који су Вам потписивали смртне пресуде. Од Бога Вам живот и спасење.

Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 185. писмо.