 Вест о дуго (годинама) очекиваном удаљавању самопроглашеног потомка мајмуна Максима (Васиљевића) и доцента др Марка Вилотића са Богословског факултета у Београду (овде:), могла би да значи почетак повратка Београдске патријаршије идеји о духовној академији као једином правцу развоја Богословског факултета, уколико постоји жеља да ова установа буде у служби Цркве, односно образовања њених будућих клирика.
Богословски факултет СПЦ био је у окриљу Патријаршије до краја 2004, када је прешао у надлежност Универзитета у Београду. Први декан ове установе у окриљу Универзитета био је контроверзни протопрезвитер Владан Перишић, који је „у име науке“ протерао низ професора и асистената (махом свештених лица), а на факултету завео страховладу у којој је он био врховни арбитар свега (многи студенти нису могли да наставе школовање захваљујући увођењу драстичних школарина „по Болоњи“, и једино је тадашњи продекан за наставу проф. др Ксенија Кончаревић налазила могућности да их спасе драконског плаћања: била је то тзв. „Шиндлерова листа“). На њој се нашао и миљеник протопрезвитера Владана Перишића, који је после четворогодишњих студија по старом програму наставио докторат по новом, иако на то није имао право. Од 2004. до данас Београдска Патријаршија нашла се суочена са низом питања. Факултет им више није био на буџету, али су изгубили стварну надлежност над уписивањем студената и избором професора. Српска црквена просвета налази се већ 15 година у вавилонском ропству! Питање за вође Београдске патријаршије је да ли они знају да је десетак година након оснивања Богословског факулета у Београду Свети архијерејски сабор СПЦ, 1933, донео одлуку о оснивању Духовне академије, за коју су се залагали митрополит др Гаврило Дожић, епископ др Нектарије Круљ, митрополит др Доситеј Васић и други истакнути архијереји, имајући у виду управо васпитавање и образовање будућег свештенства и монаштва СПЦ? Од краја 2004. Богословски факултет није у надлежности Цркве. 15 година то је крај незабожачки и веће безбожничко, у коме се свако уздиже како му се ћефне, и студенти и наставници, без благослова Цркве и послушања јерархији Христовој! Гле, јеритици и безаконици устају да узму у „свештено достоjаније“ своје, васпитање српске богословске омладине! Боже, помози и избави од љутог искушења православну омладину Твоју! |
