 Најновија дешавања на (некада) Православном богословском факултету Универзитета у Београду – имамо у виду повлачење missio canonica за једног редовног професора, мајмунолога Максима Васиљевића, и за једног доцента, Марка Вилотића, потез је дуго очекиван, дуго најављиван, али сви су изгледи да он неће моћи да се спроведе тако безболно, у безмолвију самих „прогнаника“, али и других факултетских и универзитетских структура.
Наравно, несумњиво је да је безакоње превршило меру и да је ова одлука морала бити донета. У случају Марка Вилотића та мера била је изричито најављена од епископа Иринеја Буловића лично још 2013. и 2014. године, у јеку припрема за нову акредитацију Факултета, и тек сада је „доспела за наплату“. Др Марко Вилотић је, како смо већ подробно писали, опскурна личност, и он је платио пре свега због везаности за „херцеговачки клан“, коме припада на основу родбинских веза са протојерејем Владаном Перишићем, чије је духовно ишчадије. Код самопроглашеног потомка мајмуна Максима ствар је сложенија и зато се на извршење најављеног одстрела чекало дуже. Свакако, и овде је основни мотив чињеница да је он један од стубова „херцеговачког клана“ (на факултету томе клану припадају и професор емеритус Атанасије Јевтић, др Богољуб Шијаковић, редовни професор, епископ др Игњатије Мидић, редовни професор и декан у овом мандату, др Раде Кисић, др Андреј Јевтић, а преко Игњатија и сви његови људи – цела катедра за систематску теологију). Херцеговачки клан вишеструко се замерио бачко-бечком клану. У време док је др Богољуб Шијаковић био министар вера у Влади Републике Србије навукао је гнев Иринеја бачког због бројних малверзација – пре свега због чињенице да је из буџета Републике Србије већа средства издвојио за Епархију захумско-херцеговачку и приморску и Будимљанско-никшићку (одакле је родом) него за све епархије у Србији заједно узете, а имао је и велике личне финансијске апетите – између осталог, аферу са станом од 120 квадрата у најужем центру Београда, додељеном Факултету преко Општине Палилула, а затим и на малверзације преко исплаћивања себи самоме огромних хонорара (исплатилац – Министарство вера кога заступа министар Богољуб Шијаковић, корисник донација Институт за теолошка истраживања, кога заступа директор, погађате, Богољуб Шијаковић). Херцеговачки клан подржавао је амбиције бискупа Гргура да отпочне предавачку делатност на Факултету, чему је имала да послужи и докторска теза писана руком ментора прот. Владана Перишића, пароха дубровачког, најуреног из Параклиса Светог Јована Богослова због огромних хонорара које је без зазора узимао од новца који студенти уплаћују за смештај у дому (параклис, као студентска црква, не приходује, јер не поседује парохију). Патријарх Иринеј у више наврата исказивао је став да епископима није место на Факултету, са образложењем да им због предавачких обавеза трпе дужности у епархијама, и изричито је прозивао епископа средњезападноамеричког Максима, иронично констатујући да само ако има херувимска крила може долетати из Лос Анђелеса и редовно држати наставу. Одлука о разрешењу редовног професора Максима Васиљевића и доцента Марка Вилотића донета је у време када се и факултет, и Ректорат налазе на колективном годишњем одмору. То сужава маневарски простор поменутој двојици, јер не могу да се благовремено обрате ни Савету Факултета ни Савету Универзитета у Београду. Уз то, црквеноправни основ на који се позивају Патријарх и Синод јесте садржан у Статуту Богословског факултета, и тешко да ће нормативи универзитетског законодавства моћи да превагну и пресуде у овом случају. Ипак, зебњу изазива чињеница да је декан Факултета, јеретик Игњатије Браничевски, зацело на њиховој страни – он је на положај декана и дошао завером „херцеговачког клана“ против Буловићевог кандидата протојереја Владимира Вукашиновића. Управо ово је пробни камен за испитивање чврстине и одлучности Патријаршије: ако Максим и Вилотић падају због одступања од догмата вере, како је могуће да на челу факултета опстане човек који је још крајем деведесетих година био позиван на одговорност пред Синодом, а од 2007-8. и пред Сабором на основу писма тада канонског епископа Артемија дванаесторици епископа, његовог акта упућеног Сабору преко Синода, као и представке истог епископа о јеретичком учењу епископа Игњатија, са пратећим записима и аудио снимцима његових предавања и подробном анализом неприхватљивих теза и јеретичких учења које неуспешни Зизјуласов епигон пласира студентима теологије откако се нашао на катедри православне догматике. Сви су изгледи да ће бити покушаја, са више страна, да се Васиљевић и Вилотић заштите, с тим што им политичка констелација околности не иде на руку – Шијаковић, Перишић и дружина били су миљеници и експоненти Демократске странке и њима садашњи естаблишмент није наклоњен, утолико пре што је на Сабору дошло до размимоилажења у односу на актуелног председника Србије и најјачу политичку странку у земљи. Сада је Патријаршија на потезу. |
