|
 Тек сада када су у јавност изашли, допис, то јест, тачније, „захтев“, неколицине Архијереја Српске Православне Цркве Његовој Светости Патријарху Иринеју, који је уследио након мајског Сабора ове године, као и писма Епископа Атанасија Патријарху од јула ове године, умесно је прокоментарисати неке детаље.
Подсећања ради, поменути „захтев“ Архијереја односио се на Саопштење Светог Архијерејског Сабора СПЦ које је уследило по окончању Сабора. Потписници су сматрали да саборско Саопштење треба да буде другачије од онога како је оно званично формулисано. И тражили су измену. Њихово алтернативно саопштење сам већ детаљније коментарисао (овде у претходном тексту „Саопштење на Саопштење“)[1]. У свему томе нарочито непримерено је било то што је одмах након упућивања тога захтева Његовој Светости, не чекајући одговор, Митрополија црногорско-приморска на своме сајту самоиницијативно објавила то своје алтернативно Саопштење назвавши га Саопштењем Светог Архијерејског Сабора и тиме изазвавши забуну. Оно што је сада могуће коментарисати, а није било могуће у тренутку док јавности још нису били доступни текст тога „захтева“ и поменута писма, јесу још два-три елемента која произилазе из ове непријатне ситуације. Први је чињеница да је умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије потписник захтева за измену званичног Саопштења. А као што је познато, поменути Епископ није ни учествовао у раду Сабора. Поставља се дакле питање, шта може да каже о садржају Саопштења Сабора неко ко није ни присуствовао седницама Сабора о којима Саопштење говори? Упркос томе, умировљени Епископ захтева да се унесу измене у поменуто Саопштење. Илустрације ради, Епископ Атанасије предлеже: Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, [али и шире], као и о напорима [и неравноправној борби са моћницима] за очување Косова и Метохије у саставу Србије. Да ли су председници говорили о проблемима српског народа само у Србији и Републици Српској, или и шире? То је на неки начин познато Архијереју који уопште није присуствовао излагању на ову тему? Или још драматичније, када је реч о пријему Архиепископа Хризостома кипарског, став који је Архиепископ изнео у вези са украјинским питањем такође је познат Епископу Атанасију који није учествовао на томе Сабору? У тој мери му је познат тај став, да може да потпише тврдњу да је став Архиепископа Хризостома истоветан са ставом наше Цркве! (о овоме је далеко више било речи на горе наведеном линку). Како и којим чудом су све ове ствари познате уваженом Владики, остаје потпуно неразјашњено. потпис на захтеву за измену званичног Саопштења САС СПЦ Следећа занимљивост јесте да Епископ Атанасије Његовој Светости Патријарху пише[2] да су 22 Епископа тражила измену (он каже „исправку“) Саопштења Св Архијерејског Сабора. А као што је познато ту исправку су тражилa мање од 10 Архијереја (убрајајући и њега). Одакле Епископу Атанасију број од тачно 22 Епископа, остаје такође непознато? Можда је потребно да тај број читамо алегоријски? Ако је тако, можда је онда Владика у праву. Јер по неким тумачењима број 22 симболише неред и хаос! Следствено, ово би био еклатантан пример где је алегоријска егзегеза далеко прикладнија од буквалног тумачења броја потписника. Да није у питању некакво знамење? За све је, наравно, крив, бачки Епископ, који, поред редовних епитета „самозвани“, „стални портпарол“, и „цензор“, морам приметити, у очима Епископа Атанасија, поприма чак и полубожанске атрибуте „свемоћни“ и онај који „надањује“ и очишћује (ипак не исопом, него тачније „испира мозгове“). Недај Боже, да чујемо још и „иже вездје сиј и всја исполњајај…“! А све зато што је „фалсификовао“ Саопштење. А како је то могуће? Како је могуће да онај коме је делегирана незахвална дужност писања Саопштења фалсификује Саопштење? Ваљда да би се нешто фалсификовало прво мора бити написано, па тек онда фалсификовано. Фалсификовање је нешто попут онога када је један Епископ „фалсификовао“ наводнике и друге „ситнице“ у својим текстовима. То овде није био случај. Него онај ко је за то био задужен од САБОРА, и писао је Саопштење Сабора, а неко други је хтео да у Саопштењу не пише то што је писало, и да пише нешто што није писало. И тај неко је и написао то што је пожелео и то назвао Саопштење Сабора СПЦ. Где је онда фалсификат? Дакле, изгледа да неко други, а не „портпарол“ ужива слободу да „всја јелика хошчет творит“. И сада ми све ово гледамо у чуду и неверици. Обавеза писања Саопштења делегирана је Епископу бачком, и дата му је у послушање од стране Сабора (уосталом као и дужност портпарола). И то је у јавности, оној црквено боље информисаној, општепозната чињеница. Према томе, оно што напише Епископ бачки јесте Саопштење Сабора. Јер тако функционише и жели Сабор СПЦ. И ту се свака прича завршава. Јер да је, да карикирам, Епископ бачки, којим случајем, у Саопштењу написао да је одржан састанак са егзарсима ванземаљаца, који су боравили у дводневној посети Београду и планети Земљи, тада би то било Саопштење Сабора! Проблематично, да, али званично Саопштење. Ни тада не би могло да постоји никакво алтернативно Саопштење. Свако алтернативно саопштење би било чист фалсификат, док год не дође исправка кроз званичне канале. Да будем до краја прескриптиван и дескриптиван, обавеза избацивања „ванземаљаца“ из Саопштења морала би да се делегира Синоду (као извршној власти Св Архијерејског Сабора – чл. 59 Устава СПЦ), а не групи Епископа мимо Сабора и/или Синода, било да их је 8, 22, или 122 на броју, буквално, а не алегоријски. Његова Светост је, дакле, потпуно у праву када каже „ово је време чуда и знамења„. И јесте! Знаменасја на нас свјет лица Твојего Господи, јави чудо љубви Твојеј. _____________________________ [1]https://sozercanje.wordpress.com/ [2] https://stanjestvari.com/ Извор: "Созерцање"
|
