header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Папирус који садржи најстарију молитву Пресвете Марије која је позната до данас Штампај Е-пошта
среда, 04 септембар 2019

 Најстарија позната молитва Пресвете Дјеве Марије написана је на грчком, као и сама Јеванђеља. Због тога је у њој Дјева Марија названа „Теотокос“ - „Богородица“. То да је у таквој раној молитви Дјева Марија споменута са овим звањем, веома је важна, и са историјског и са богословског гледишта.

         Ова молитва, како се објашњава на вебсајту филма Трисагион, „нађена је на делићу папируса који потиче отприлике 250 године после Христа“, само неколико столећа после смрти и васкрсења Христовог, отприлике век пре Константина и Милановог едикта, али, што је много важније, два века пре Трећег васељенског сабора, Сабора у Ефесу, на којем је Дјева Марија први пут званично проглашена „Богородицом“ - Теотокос.

Године 1917. Џон Рајландсова библиотека у Манчестеру, у Енглеској, купила је велики панел египатског папируса, написаног на коини грчком (lingua franca на Средоземљу на којем су јеванђеља била написана). Молитва се може наћи у делу који носи број 470, и изгледа да потиче из коптске божићне Литургије (можда божићне вечерње службе), мада овај део може такође бити приватни примерак молитве за личну употребу.

Српски превод ове молитве гласи: "Под твоју милост притичем, Богородице (Теотокос). Не прези наша мољења у невољи, него нас спаси од опасности, Ти једина Благословена."

Извор: Orthodoxie.com

Превод са енглеског Информативна служба Београдске патријаршије

Последњи пут ажурирано ( среда, 04 септембар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 51 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.