Данашње освећење троолтарне цркве  у манастиру Ћелије протекло је у знаку деобе између духовних потомака авве Јустина.

Схизофрена ситуација започела је у навечерје овог знаменитог догађаја. Епископ ваљевски Милутин потрудио се да не дође до сусрета два блока епископа.

Наиме, епископ Милутин као домаћин, није се потрудио да у манастиру Ћелије дочека митрополита Амфилохија и владику Атанасија. Међутим, то не би био велики пропуст у гостопримству, да на бденију које је служену у манастиру није био присутан и гост из друге помесне Цркве,  архиепископ берлински и све Немачке г. Марко (Арндт) из РЗПЦ.

За то време епископ Милутин се заузео да  у граду Ваљеву, дочека епископа бачког Иринеја и блок његових епископа, где је служена вечерња служба, а потом им је гостопримство указао на вечери. 

Нетрпељивост се наставила и на самој прослави, а и после ње. 

На литургији након прочитаног Јеванђеља беседио је епископ бачки Иринеј, покушавајући да скрајне митрополита Амфилохија са стране.

За ручком након што се обратио епископ Милутин беседио је и митрополит Амфилохије. На све то епископ Иринеј је реаговао протестујући против тога што неко беседи после домаћина и да Амфилохије може то да ради у Црној Гори, али не у Србији.

Епископ Иринеј је искористио прилику да прозове индиректно и епископа Максима.

Најжалосније од свега је што су очигледно епископи СПЦ  остали без савести. Поред свих непочинстава и међусобне ненависти без проблема целивају једни друге 'целивом светим' и причешћују се из исте Чаше.

Као истинска деца авве Јустина, или би се помирили или би престали да инструментализују Цркву ради остварења сопствених саможивих хирова, или не би учествовали у Литургији.

Но, свако ће за себе засигурно дати одговор.

За „Борбу за веру“ из Ћелија

М.Ј.