header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Ексклузивно: Писмо епископа Митрофана и Кирила Синоду поводом новог рушилачког устава у Америци Штампај Е-пошта
уторак, 24 септембар 2019

Пошто "Борба за веру" има своје "очи и уши" свуда и на сваком месту, и овога пута достављамо на увид нашим читаоцима један ексклузивни документ који оповргава све лажи издајничке тројке рушитеља СПЦ - Лонгина, Иринеја и Максима. Ради се о званичном писму епископа канадског Митрофана и јужноамеричког Кирила упућеног Св. Арх. Синоду у којем протествују против Новог рушитељског устава и у којем траже од Синода да исти прогласе неважећим.

 
+ + +
 
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КАНАДСКА
 
SERBIAN ORTHODOX DIOCESE OF CANADA
 
7470 McNiven Rd. R.R #3 Campbellville, Ontario, L0P 1B0, Phone: 905.878.0043  

 

 

E Бр 152/19

12. август 2019

Милтон – Торонто

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Б Е О Г Р А Д

            
            У вези са Црквено-народним Сабором Епархија Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама, одржаном од 13. до 16. јула 2019. године у Манастиру Покрова Пресвете Богородице-Нова Грачаница у Тирд Лејк, Илиноис, сматрамо за важно да вас обавестимо о следећем:

                ЦРКВЕНО-НАРОДНИ САБОР

1.     На наше изненађење, по први пут од како смо Епископ на северноамеричком континенту, нисмо добили позив за учешће на Сабору, нити смо добили материјал за Сабор, као ни Њ.П. епископ Кирило.

2.     Наше сагледавање Сабора основано је на сазнањима која смо добили од делегата и свештеника који су учествовали у раду Сабора, међу којима има много забринутих због новонасталог стања и начина рада.

3.     Нови ткз. Устав, (бела књига), који смо добили од учесника Сабора након његовог завршетка, ограничава, или како се представља - ’’арондира’’ границе које су оквир деловања овог документа на само три епархије у Сједињеним Америчким Државама. Без учешћа Епископа, свештеника, и делегата канадских, и јужноамеричких, напрасно је донесена одлука да се Устав више не односи на две од пет Епархија које су биле у самом наслову документа. Запажамо и то да нико од господе архијереја из САД није предложио да се Устав преименује у Статут, као што је обичај у свим епархијама СПЦ.

4.     У стварности, ова ’’арондација’’ објављена је на званичној интернет презентацији Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку осам дана пре почетка Сабора, (www.serborth.org) тако да већ 6. јула, као и данас, под рубриком Епископски савет наведена су имена само Њихових Преосвештенстава: Г. Лонгина, Иринеја, и Максима. Нигде се више не помињу као чланови Епископског савета Епископ канадски и буеносајрески.

5.     Морамо овде поменути да је и арондација епископије западно-америчке извршена без учешћа и консултације епископа Кирила. Њ.П. епископ Максим није консултовао Епископа Кирила, нити Епископски Савет, у вези припајања Мексика епархији буеносајреској и јужно-централно америчкој. Обично се некој епархји додаје нека територија да би јој се помогло у функционисању, у договору са новом епархијом. Стиче се утисак да је по убрзаном систему црквено неразвијени Мексико додељен епархији у развоју, јер је сметао да се остваре неке ’’уставотворне’’ замисли. Предлажемо да се та одлука, ако постоји званично, још једном размотри и преиначи.

                 УСТАВ СПЦ ЗА СЕВЕРНУ И ЈУЖНУ АМЕРИКУ

6.     Нови ’’арондирани’’ Устав, по протонамеснику Василију Вранићу, што је неадекватан појам, на који се деценијама ослањала Епархија канадска, свакако мање од како је усвојен Статут Епархије канадске, слаби валидност садржаја Статута Епархије канадске јер се у више наврата одредбе Статута позивају на Епископски Савет, као и на Црквено-народни Сабор. На пример чл.18.1. који каже:  ’’Епископски савет је највиша црквено-јерархијска власт у Северној и Јужној Америци. Његове дужности су изложене у Уставу Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци’’. Исто тако чл.18.3.(11) који каже: ’’Епископски Савет решава о улози и степену учествовања представника Епархије канадске у Црквеном сабору и осталим телима у Северној и Јужној Америци.’’

7.     Комплетно је заобиђен чл.33 Устава за Северну и Јужну Америку који тачно предвиђа процедуру сваке промене постојећег Устава.

8.     У образложењима која су упућена Њ.П. Епископу буеносајревском и централно-јужноамеричком од стране председавајућег Епископског Савета, без заглавља, редног броја и потписа, износи се више нетачних тврдњи:

i.      Колико је нама познато Епископски Савет тројице Епископа у САД не постоји. У писму се наводи да уколико се нешто тиче Канаде или Латинске Америке, целокупан Епископски Савет за Северну и Јужну Америку ће бити консултован, у супротном Епископи у САД ће путем телефона решавати питања Цркве у САД. Управо то је повод реакције Епископа Кирила да у свом писму постави питање како ће се убудуће доносити одлуке у оквиру Епископског Савета за Северну и Јужну Америку? Да ли ће се одлуке тројице епископа у САД сервирати као готове ширем Савету? У одговору тројице Епископа владици Кирили говори се да они у САД имају нека своја ’’приватна питања’’ која треба решавати самостално. Која су то питања у Цркви приватног карактера?

ii.     Канадска Епархија је учествовала у свим Црквено-народним Саборима СПЦ за Северну и Јужну Америку до овог последњег, о чему нам говоре записници Црквених Сабора. Умировљени Епископ канадски Г. Георгије учествовао је у раду, а по приликама и свештенство Епархије. Није исто путовати из Канаде, или Јужне Америке у САД, уз све трошкове, као што је онима који то чине унутар своје државе. Истина је да Епархија канадска дуже време не уплаћује ’’разрез’’ Централном Савету због канадског законодавства, али неизоставно уплаћује више десетина хиљада долара годишње за теолошки факултет у Либертивилу.

iii.    Епархији новограчаничкој, која је укључена у све токове живота СПЦ, то значи и учешће у Црквено-народном Сабору, тек након арондације 2009., пре две године је опроштено око $250 000 дуговања ’разреза’ Централном Савету.

iv.    Свака Епархија појединачно има своју Епархијску скупштину и Епархијски савет. То је нижи степен администрације од Црквено-народног Сабора где све Епархије из Северне и Јужне Америке учествују равноправно.

v.     Одлуке Светог Архијерејског Сабора из 2018. године које се помињу у образложењу три епископа донете су у одсуству Епископа Кирила са сабора. Сматрамо да није испоштована процедура која је предвиђена у одлуци САСбр45/зап 171 од 7. маја 2018. Свакако, није испоштована процедура у вези са чл.33. Устава за Северну и Јужну Америку. Још мање се у тој одлуци помиње ново име црквене структуре у САД! На крају стоји да све те одлуке донесене у одсуству двеју Епархија морају бити прихваћене од стране Светог Архијерејског Сабора.

                 ТЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У ЛИБЕРТИВИЛУ

9.     Дан пре почетка Сабора добили смо извињење секретара Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку, јереја Николаја Костура, који нас обавештава да његовом грешком нисмо позвани на Сабор. Ово, супротно од опширних образложења, која су пружена да због одлуке Светог Архијерејског Сабора није нам место на Сабору, не мења чињеницу да нисмо позвани чак ни у својству декана Теолошког Факултета. Извештај о раду истог поднео је привремени повереник школе протојереј-ставрофор Никола Чеко. Радује нас да је већина свештеника, као и делегата стала у заштиту ове деценијске тековине високог теолошког образовања у Америци.

10.  На састанку Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку, у децембру 2018. у Чикагу, Николић Фонд (Студентски фонд), замрзнут је на инсистирање адвоката Ерцега из Калифорније. У грубом излагању које је, у присуству сина блаженопочившег Митрополита Христифора г. Павла Ковачевића – члана Централног Савета Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, поднео адвокат Ерцег испало је да је упокојени Митрополит Христифор својевољно преиначио вољу дародавца и деценијама додељивао Теолошком Факултету новац који му не припада. Заслуге Митрополита Христифора за рад и опстанак школе су свима познате. Како то да они који су седели са упокојеним митрополитом у Централном Савету из године у годину одобравали су овај начин рада – а сада на тумачење адвоката – па макар био и чтец, спремни су да укаљају име покојника, доносећи одлуке које ће имати трајне последице по СПЦ на овим континентима. Да ли нам је толико неопходно да се будући свештеници СПЦ школују по туђим институцијама, од којих поједине се распадају од сопствених проблема? Молимо Свети Архијерејски Синод да утиче на Централни Савет СПЦ за Северну и Јужну Америку да одмрзну фонд поч.Д. Николића (Студентски фонд), да би факултет могао нормално да ради.

                ЗАКЉУЧАК

Сасвим је могуће да су правни савети двојице адвоката Миличић и Ерцег тачни што се тиче легалног аспекта Цркве као овоземаљске институције у Америци. Али морамо да приметимо да њихови методи и начин понашања, нарочито према нама, увелико одударају од јеванђелских норми. Сматрамо да су многи од њихових потеза ’’забадање трна у здраву ногу’’ јер увек почињу са тенденциозним ’’ако се нешто деси Црква ће бити одговорна’’. 

Црква је увек налазила начина да се одреди према онима који имају државну власт, али само у тренуцима када је Цркви претила непосредна опасност – као што је сада случај у Црној Гори. У САД нема закона који би директно угрозили Православну Цркву.

Црква се увек првенствено руководила Светим Писмом и Христовом науком. Колико тога имамо да чинимо да себе, и своју паству, приближимо Господу? Да ли нам је у тренуцима великих искушења за Српску Православну Цркву у дијаспори потребно исхитрено обнављање питања Устава (које може да се одрази и на неке Епархије у САД) или да учврстимо своје јединство и радимо на јачању постојеће структуре? Уосталом доношење тог Устава (мислимо да је боље да се преименује у Статут) имало је за циљ да уједини наш народ у САД и Канади који је, на пример у време живота Св. Мардарија, био прилично разједињен на појединачне парохијалне групације – што је сада случај у Јужној Америци.

Сматрамо да је покретање питања ревидирања Устава повод за разједињење. Реорганизација Српских Епархија у Северној и Јужној Америци, ако је уопште потребна, може да се постигне само заједничким језиком и са учешћем свих оних коју су до овог Сабора учествовали у њему. Све друго даје повод непријатељима Цркве, па и верницима и свештенству, да спекулишу и постављају питања о потреби ових реформи, а поготово о начину спровођења истих.

Умољавамо Свети Архијерејски Синод да утиче на Епископе, и институције Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама да се, до исправно донесених амандмана, или промена, придржавају поретка који је образложен у Уставу Српске Православне Цркве за Северну и Јужну Америку.

 

У прилогу овог акта достављамо вам:

·         ’’Устав Српских Православних Епархија у САД’’

·         Позив делегатима на Сабор у којем у заглављу стоји ’’Српске Православне Епархије у САД, Канади, и Централној и Јужној Америци’’

·         Званична страница Централног Савета СПЦ за Северну у Јужну Америку на којој су само тројица епископа из САД чланови Епископског Савета

·         ’’Осврт на правну арондацију Устава Спц за Северну и Јужну Америку’’ свештеника Василија Вранића

·         Писмо Епископа Кирила епископима Епископског Савета за Северну и Јужну Америку

·         Одговор Епископа Лонгина Епископу Кирилу

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 25 септембар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 119 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ДУШЕКОРИСНЕ  ПОУКЕ ИЗ ОПТИНСКЕ ПУСТИЊЕ:
(избор и превод са руског: "Борба за веру"
 
"Када је Бог у твојој лађи, то не значи да олује неће бити, већ да твоја лађа неће потонути".
 
"Јеванђеље је као падобран - неће ти користити ако је затворено".


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.