|
 Читаоци нас питају: шта ми мислимо око подела у врху СПЦ, које су кулминирале поводом доделе светосавског ордена председнику Србије Александру Вучићу? Познато је да се ми никад нисмо бавили дневном политиком, па нећемо ни сад. Али, кад је реч о хришћанској вери и односу према Православљу, председник Србије тај орден ничим није заслужио – нарочито због легализације содомске пропаганде. Шта би на све то рекао Свети Сава – јасно нам је.
Али, нећемо толико о томе, колико о поделама у епископату СПЦ. Пре него што се (надамо се, ускоро) појави велика анализа стања у нашој помесној Цркви, молили бисмо читаоце да схвате битну ствар – у овом тренутку, иде велики сукоб између два клана у СПЦ: оног окупљеног око митрополита Амфилохија и оног око епископа бачког Иринеја Буловића. Епископ Иринеј Буловић се у потпуности ослања на садашњу власт, јер се он увек ослањао на сваку власт, још од доба Слободана Милошевића. У обрачунима с Амфилохијевим кланом, циљ му је да остане чист, па тај обрачун изводи преко других лица, најчешће преко епископа Давида крушевачког, кога шаље у разне теолошке и канонске окршаје, јер неће да „прља руке“: треба му да остане „чист“ за дане када ће се бирати нови патријарх, и када ће у њега гледати као врховног арбитра. Епископа Давида се лако ослободити – чим више не буде потребан, затражиће да га пензионишу јер ће га, као и Качавенду, „заболети ноге“ (тако је бивши зворничко – тузлански владика, здрав здравцијат, образложио своју молбу за (изнуђено) повлачење са трона - заболеше га, изненада, ноге). Митрополит Амфилохије може да србује у Србији – из Црне Горе, а придружују му се, преко његовог старог саборца, умировљено – неумиреног Атанасија, бискуп Гргур и мајмунолог Максим. Гргур сад, у главним другосрбијанским новинама „Данас“, објављује своје политичке баљезгарије, и хвали се како никад није био за Вучића (иако јесте, и лепе је паре примао од њега, али се заиграо, па је завршио у Немачкој, а дошао би тамо где има пара – у Београдску патријаршију). Максим, са трећим Иринејем (Добријевићем), ради на отцепљењу српских епархија у Америци, које треба да припадну Константинопољској патријаршији, односно Фанариотима – расколницима. Самим тим, Максим и Добријевић су апсолутно људи који раде у америчком интересу. Читалац ће се питати – па шта сад? На коју страну? Опрез, опрез и само опрез. Ниједна од ових страна не држи праву веру како треба. Сви су они новотарци и екуменисти, што ће рећи кваритељи вере и рушитељи Цркве. Да ли неко од лидера супротстављених страна служи Литургију како треба? Не служи! Рецимо, у целој бачкој епархији само један свештеник сме да служи по предању Цркве и служебнику, сви остали новотаре, јер би их Буловић сургунисао чак у Сибир да тако не раде. И у митрополији црногорско – приморској је тако. А Гргур и Максим су потпуно полудели од новотарства – обојица ученици Зизиуласа до сржи у костима и верни Игњатију Мидићу, епископу – рушитељу. Да ли је неко од лидера супротстављених страна бранитељ православног учења о Цркви, да ли је антиекумениста? Није: све су то екуменисти, које баш брига за свете каноне. Кад су екуменисти, њихова верност Српству и Светом Сави је наравно, обмана. Док Порфирије, митрополит из Лас Вегаса, пише књигу како се он и Загреб воле (он је Буловићев), славонски епископ Јован Ћулибрк (Амфилохијев) ради за усташе смањујући број јасеновачких жртава. Коме веровати? Само Богу и нашим Свецима. Не треба „падати“ ни на њихову причу о Русима – ко може да верује да је Буловић русофил кад је до јуче био главни сарадник Цариграда и још 1994. потписао да православна дијаспора треба да припадне расколнику и јеретику Вартоломеју? Зар веровати митрополиту Амфилохију, који је, са Максимом мајмунологом, био главни да се иде на ноге јеретику и вођи раскола Вартоломеју на разбојнички Критски „сабор“? И још га осликао као вођу Православља у цркви у Бару? Драги читаоци! Опрезно, трезвено, Богу угодно, трудимо се да се молимо Богу и нашим свецима да нас умудре и просветле на истинском путу. Очекујте, ако Бог да, ускоро велику анализу коју припрема тим наше редакције. Нека вас свети Сава чува на путу вере. ЧУВАЈМО ЈЕДИНСТВО СПЦ И ЧУВАЈМО СЕ КАНОНСКИХ ПОДЕЛА ОКО СТВАРИ КОЈЕ НЕМАЈУ ВЕЗЕ СА БОРБОМ ЗА СВЕТОСАВЉЕ! |
