Поводом Гргурове и Жељкине баљезгарије објављене у „Блицу“ о Вартоломејевом позиву патријарху Иринеју на прославу 800. годишњице аутокефалије СПЦ у Никеји (Чланак у прилогу) Књигу пише Григорије Клуни, Из Њемачке где се народ буни. Књигу пише ситна слова везе, Те је Жељки из „Блица“ донесе.
Мила сејо, од „Блица“ краљицо, Где си мени мила мезимицо? Тури ове документе нове, Брод тамбура почео да тоне. Одговара Жељка мезимица, из српскога тврдошкога „Блица“, Па нам нови наслов брзо спреми, О скандалу спрам Барта нам вели! А јој куку, бруке и срамоте, Вришти Жељка испод сваке строфе. Ето нама јада ни по јада, Што нам стиже из Никеје града. У Никеју позвани су гости, Да се с Бартом по Никеји "пости", Да се слави осам стотин љета, Цркве Српске и приморског света. Ал се Барте мало забунио, Патријара нашег ословио, Как не прилич нити реда није, Патријара назва га Србије. Одузе му Барто пола света, Дијаспору и пет континента. Остави му државицу једну, Па га зовну у Никеју да седну. Одговара Патријара седи, Што но књиге староставне следи. Мили Барте не труди се више, Титула се моја друкче пише. Кад изучиш књиге староставне, Заборавиш претензије вајне, Јавни ми се одмах брзом поштом, Ето мене у Никеји с гуштом.
+ + + „блиц“: СКАНДАЛ У СРПСКОЈ ЦРКВИ Група владика свађа СПЦ са Цариградом, последице би могле да буду ДРАСТИЧНЕ Српска црква налази се на корак од скандала и озбиљне конфронтације са главном православном патријаршијом, Васељенском, што би могло за последицу да има да се управо у години када се прославља аутокефалност, она и доведе у питање. Према сазнањима “Блица”, цариградски патријарх Вартоломеј организоваће, почев од сутра, 12. октобра, дводневну прославу аутокефалности СПЦ, и то у Никеји, где је пре 800 година хиротонисан Свети Сава у првог српског архиепископа. Међутим, иако је патријарх Вартоломеј послао у два наврата позивна писма Српској цркви - патријарху да дође са свим епископима, Синод СПЦ није ни обавестио владике. Према незваничним наводима, ни цариградском патријарху није одговорено како доликује. Једноставно речено, Синод је од владика дословце сакрио позив цариградског патријарха. Јуче није било могуће добити прецизну информацију да ли је и српски патријарх Иринеј обавештен благовремено и на прави начин о прослави у част Српској цркви. Иако и у јавности и међу владикама постоји подела на оне који су ближи московској или цариградској патријаршији, овај догађај не би смео да се сведе на те грубе поделе нити да се посматра у том светлу. Проблем који може коштати СПЦ, а већ сада је скандал, у вези је искључиво са унутрашњим односима СПЦ и покушајем владика из Синода да преузму моћ и власт по било коју цену. Прославу аутокефалности СПЦ пратило је неколико апсурда и скандала. Према сазнањима „Блица“, Српска црква, иако је планирано да своју аутокефалност прослави у присуству патријарха других православних цркава, у једном тренутку је једноставно повукла позиве и никог није на крају позвала. “Блиц” поседује позивно писмо на коме је потпис патријарха Иринеја, али и писмо из марта, када се на страници са потписом патријарха Иринеја отказује претходно позивно писмо. Поједини патријарси су већ били најавили долазак, међу њима и цариградски. Иако му је отказан позив, цариградски патријарх је, желећи да учини част СПЦ, организовао прославу аутокефалности, послао два позивна писма за прославу у Никеји. Битно је напоменути да је прослава аутокефалности неке од помесних цркви преседан у васељенској патријаршији јер никада нису указали такву част било којој помесној цркви којој су дали аутокефалност. Прво писмо цариградског патријарха најавило је прославу за датуме који су се поклапали са прославом у Србији. Судећи по поновном, другом писму патријарха Вартоломеја којим заказује прославу за 12. и 13, могло би се закључити да цариградском патријарху Синод није одговорио званично, већ неформално, на пример: “не можемо због наше прославе која је 6, 7. и 8. октобра”. Патријарх Вартоломеј, упркос таквом односу према њему, а који је први међу патријарсима и онај који одлучује и о аутокефалности, најављује да ће се прослава одржати. На грчким црквеним сајтовима најављено је и ко ће говорити, служити у част аутокефалности СПЦ. „Блиц“ поседује сва писма која је слао патријарх Вартоломеј српском патријарху и Синоду, а која нису прослеђена ниједном владики. Како сазнајемо, већина епископа сазнала је дословце незванично за позивна писма. Већина би ишла на прославу, али је из Синода изокола, када су схватили да се “ипак сазнало за писма цариградског”, послата порука владикама “да није пожељно да иду”. Шта заправо значи позив цариградског патријарха и које су последице понашања Синода СПЦ? Васељенска патријаршија овим позивом заправо потврђује аутокефалност СПЦ, која је по мишљењу многих доведена на танак лед зато што је промењена политичка ситуација на канонској територији СПЦ. Непрестани су покушаји власти у Македонији и Црној Гори да издејствују своје самосталне цркве. Подршка васељенског патријарха Српској цркви је од кључног значаја - јер би евентуална подршка патријарха Вартоломеја сепаратистичким црквеним покретима била тежак ударац за СПЦ. Овакав скандал Синода СПЦ отвара могућност реципрочног одговора васељенског патријарха посебно око питања у Македонији и на другим просторима некадашње краљевине, где је призната 1922. Пећка патријаршија. Није реч само о тим просторима - Бугари и Румуни већ отварају своје цркве у Хрватској, а ако се све територије осим Србије буду сматрале мисијским простором, за СПЦ настају тешка времена на више територија. Имајући у виду како је васељенска патријаршија преломила питање Украјине, није нимало искључено да ревидирају став око значења српске аутокефалије. И оно што је битно - то не би било први пут у историји. Имамо два примера у историји када је аутокефалија била ревидирана, а да васељенском патријарху, симболично речено, није бачена рукавица у лице. Између Москве и Цариграда Када је реч о Руској цркви, Московска патријаршија прижељкује затегнуте односе СПЦ и Цариграда јер би после Украјине имала додатни аргумент да удари на Фанар и тражи смену Вартоломеја. СПЦ се неодазивањем на позив цариградског патријарха доводи у ситуацију да постане монета за поткусуривање у сукобу два патријаршијска трона која су у борби за прво место - Цариград да га сачува, а Москва да га де факто потврди својим бројем владика и верника. Ко су чланови Синода Председавајући Синода је патријарх Иринеј, а чланови су митрополит дабробосански Хризостом и владике - бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид. Како „Блиц“ сазнаје, Синод ће покушати да заташка скандал тако што ће послати делегацију нижег ранга. Извор: "Блиц" |