Према нашим изворима из Патријаршије и са Богословског факултета, за 12. новембар заказана је седница Наставно-Научног већа на коме је потребно да се изврши избор вршиоца дужности декана. То практично значи да је архијеретик и подржавалац раскола у Америци Игњатије браничевски приморан на подношење оставке и да ће на место декана до истека његовог мандата бити изабран члан колектива из реда редовних професора који буде имао подршку Патријарха и Синода.

Иницијатори петиције заборавили су да је избор и опозив декана у надлежности Патријарха и СА Синода, а да су факултетска тела преко којих се процедура опозива и избора в. Д. Декана спроводи Наставно-научно веће и Савет факултета.

Уз то, ректорат није интервенисао ни на другим факултетима који су дошли до тога да њихови декани буду опозвани или да сами поднесу оставку (рецимо, Филозофски и однедавно Филолошки). 

Право избора за декана имају, рекосмо, редовни професори (као и на свим факултетима) и, што је нарочито битно, клирици (специфичност ове установе).

Формално право избора за вршиоца дужности декана имају, дакле, протојереј ставрофор Радомир Поповић, протојереј Владан Перишић, епископ Максим Васиљевић, протојереј ставрофор Владимир Вукашиновић, протојереј ставрофор Зоран Крстић и ђакон Зоран Ранковић.

Расколоучитељ Максим Васиљевић и шарлатан (у научном, педагошком и нарочито у погледу служења Цркви) Владан Перишић су искључени: Патријарх за њих не жели ни да чује, а ни Синод. Остају ђакон Зоран Ранковић, који нема искуства у руковођењу и стога тешко да има изгледа за избор осим у звање једног од продекана, часни прота Радомир Поповић, против кога су биле пуштане разне клевете због којих је смењен са положаја старешине цркве Ружице, прота Зоран Крстић (ноторни екумениста и новотарац), који је ректор Крагујевачке богословије и клирик Епархије шумадијске (премда је безусловно одан Иринеју бачком, па га због тога не треба изузети из комбинаторике, макар за продекана – он је ту функцију већ обављао у три мандата), и као фаворит Владимир Вукашиновић, први архијерејски намесник београдски, човек моћан у овоземаљском смислу (црквени криминалац и новотарац) и близак и Патријарху и Синоду. Извесно је да би његов избор омогућио Патријарху и Синоду спровођење лустрације у колективу који је заборавио да му је идентитет у служењу Цркви.

Сигурни смо да читаоци који нису много упућени у стање ствари на Богословском факултету могу бити саблажњени отвореним писањем нашег сајта о сукобу једног дела његових професора са јерархијом Цркве. Њима упућујемо речи Апостола Петра: «Вољени, знајући унапред, чувајте се да обманом безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од својега ослонца, но узрастајте у благодати и у познању Господа нашега и Спаса Исуса Христа. Њему слава и сада и у дан вечни. Амин.» (2. Петр. 3, 17-18)