header image
Игњатијевци узвраћају Буловићу Штампај Е-пошта
уторак, 26 новембар 2019

 Иринеј Буловић камен спотицања у СПЦ

Од седамдесет  две године, колико данас има бачки епископ Иринеј Буловић, четрдесетак година трајала је  урбана легенда о “образованом” полиглоти, који се родио као Србин, али ће умрети као Јелин. Иринеј Буловић није случајно портпарол СПЦ, јер неко ко успева толике године да живи од представе о себи, сигурно да има вештине некога ко би требало да се бави маркетингом.


Тек у последње две до три  године поједини медији бацили су светло на лик и дело контроверзног бачког епископа, сиву еминенцију Српске патријаршије, од Милошевићевог времена до данас.  Полиглота, како воли да га други виде, и човек од науке, како воли себе да представља, како нам окривају ти медији,  свих протеклих година био је заштитник оних  од којих се јавно ограђивао, а тајно их подржавао, а који су били на срамоту Српске цркве. Заслугом Иринеја Буловића, врањски епископ Пахомије још је у служби епископа. Његова рамена била су довољно велика да на њих главу спусте и пензионисани Василије Качавенда и канадски Георгије.

Још једна контроверза се везује за овог епископа. Потпис који је упокојени патријарх српски Павле ставио на папир, којим се овлашћује некадашњи председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, да заступа Србе на мировној конференцији у Дејтону, кажу преварантско је  дело  бачког епископа Иринеја Буловића. Наши извори из београдске патријаршије говоре да је та подвала бачког епископа натерала српског патријарха Павла да му поручи да се убудуће држи подаље и од њега и одзграде патријаршије,  и да без позива не долази у Београд.

Имиџом професора и научника,  мада за ово друго не постоје докази, Иринеј Буловић свих година прикривао је своје активне везе са свим политичким гарнитурама у Србији, од Милошевића до данас. Буловић је (заједно са својим највернијим учеником мотрополитом загребачким Порфиријем) био близак и демократској гарнитури коју је водио Борис Тадић, иако је вешто преко својих  канала пласирао тезе о жутим владикама, како је сам клеветао своју браћу архијереје. И док су појединци из Сабора ходали и ходају  означени као „жуте владике“ бачки епиксоп, премазан свим бојама, активно је сарађивао и са “мрском” Демократском странком, од које се дистанцирао истога дана када је сазнао да је Томислав Николић победио Бориса Тадића на изборима.

Нико никада није демантовао да је у току заседања Светог архијерејског Сабора, које је трајало управо у време одржавања председничких избора у Србији, Иринеј Буловић резултате избора прокоментарисао пред свим архијерејима речима: “Моје саучешће Григорије, изгубио је Тадић”. Није познато да ли је тачно и то  да му је немачки епископ одговорио да не зна зашто  баш Буловић њему изјављује саучешће,  када је он, за разлику од њега, био редован гост  Тадића и његових саветника на Андрићевом венцу.

Доласком СНС и Александра Вучића на власт Иринеј Буловић из улоге својеврсног спавача, коју је имао у време демократа, јер они јесу неговали коректне  односе  са СПЦ, али не на начин да управљају црквом, бачки епископ  бива поново активиран. Ово што гледамо у последње време, а тиче се скандала у СПЦ и на Православном богословском факултету производ је само једне чињенице: Иринеј Буловић, баш као у време Милошевића, поново је главни оперативац државе у СПЦ. Упућени у дешавања у српској Патријаршији кажу да је одлука о  додели ордена Светог Саве  Александру Вучићу, и све што је након тога уследило,  заправо дело бачког епископа, који је, жртвујући мир унутар организације којој припада, нарушио мир и међу верницима,  који су први пут у историји СПЦ, писали петицију против доделе таквог ордена председнику Србије.

Све што се у СПЦ и на Православном богословском факултету дешава од прошлог сабора до данас наши извори тврде да је последица сујете бачког епископа, који никако не може да поднесе да је у јавној полемици са западноамеричким епископом Максимом, која је претходила Сабору, доживео тежак пораз, за који неки верују да ће се тешко од њега опоравити. Опорављен или не Иринеј бачки, у маниру средњевековних инквизитора наставља да руши систем иунутар Цркве и унутар факултета. Оставка декана Православног богословског факултета епископа Игњатија Мидића, који је одбио налог Синода (читај Иринеја Буловића) да противзаконито смени са факултета епископа Максима и Марка Вилотића, изнуђена је, јер како тврде извори из бачке епархије Иринеј бачки гађао је владику Максима да би погодио епископа Игњатија, који слови за једног од озбиљнијих кандидата за српског патријарха. Рушењем епископа Игњатија са места декана, бачки епископ шаље поруку групи неодлучних владика у Сабору, какав је однос силе у СПЦ, и да треба да се на време определе.

Постоје и заговорници тезе да је поход Иринеја Буловића на епископа Максима и секретара епископа Григорија, освета невољеног детета пензионисаном епископу Атанасију Јевтићу, који је уз митроплита Амфилохија био највољеније духовно чедо Јустина Поповића. Иринеј Буловић, и сам духовни син Јустина Поповића, никада није уживао поштовање свог учитеља као ова двојица. Све што је годинама носио као своју интелектуалну и духовну инфериорност у односу на Атанасија Јефтића, кажу, сада је изашло на видело.

Због чега власт предвођена Александром Вучићем подржава безакоње на ПБФ и овакве односе у СПЦ?  Иринеј Буловић, за кога Вучић јавно не штеди речи хвале, задужен је за смиривање тензија унутар СПЦ на питању Косова и Метохије. Колико су му важни оперативци у СПЦ говори и податак да је управо преко њих председник Вучић успео да уђе у зграду Патријаршије док је трајао Сабор, да би пред окупљеним архијерејима признао да у ствари нема план за Косово а неке од њих и  напао због другачијег мишљења које су изнели том приликом. Свака Вучићева идеја о Косову, сем идеје да је Косово у Србији, наилази на велики отпор у СПЦ, и биће занимљиво гледати како ће Иринеј Буловић у оквру СПЦ лобирати за неко Вучићево решење, а да оно није у складу ни са Уставом Србије ни са вољом Сабора СПЦ.

Амбиције Иринеја Буловића нису тајна. Он жели да буде нови српски патријарх, и ту жељу, чини се, плаћаће и одсецањем туђих глава (Игњатије и Максим,…), а ако буде требало и Косовом. На том путу Амфилохије, Григорије и Максим постаће “Нато владике”, неки ЛГБТ епиксопи, неки среброљупци, расколници, шеици као  нпр.Иринеј Добријевић и Лонгин. Неки ће бити разбојници као Атанасије Јефтић, или сарадници МИ6 као Јоаникије. На путу до патријаршијског трона Иринеј Буловић неће поштедити ни своје верне слуге међу епископима, попут митрополита Порфирија, који слови као главни оперативац Буловићевих игара престола.

Но у последњем кругу трке за патријарха, када се  заједно обрачунају са “непослушном браћом”, што је за сада само план (мада се делимично већ остварује), митрополит Порфирије, као фаворит Александра Вучића, неће поштедети ни свог духовног оца Иринеја Бачког, јер он ништа на том путу није урадио а да му Буловић није рекао да уради. Последње кораке Порфирије Перић ће учинити за себе, али ни Буловић неће моћи да га криви, нити заустави. Уосталом свему га је  лично научио! Овај је све урадио како му је учитељ налагао. Буловић ће морати да схвати да ће Порфирије на крају урадити исто што би и он урадио у тој прилици. Између оцеубиства и самоубиства бираће прво. Уосталом, тако га је научио сам Иринеј Буловић!

 

Извор: "Директно"

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 27 новембар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 26 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.