Као што је наш сајт већ известио (овде:), на Богословском факултету постала су позната имена кандидата за декана. Прошле недеље од могућих кандидата подршку већине на Наставно-научном већу добио је ђакон др Зоран Ранковић, редовни професор.

Пре гласања као фаворит за новог декана помињао се прот. др Зоран Крстић, чије су уже специјалности Хришћанска социологија и Канонско право (он Канонско право предаје и на Правном факултету у Београду и Правном факултету у Крагујевцу), па се сматрало да би он најбоље бранио позиције Синода пред универзитетским телима која су се заинтересовала за дешавања на Богословском факултету. Међутим, он се писменим путем изјаснио да не жели да буде кандидат за декана.

Ово право искористили су још неки редовни професори – протојереј Владимир Вукашиновић, који је пре годину и по био главни кандидат за декана, па је поражен од Игњатијеве екипе, Ненад Милошевић, као и Предраг Драгутиновић.

Нажалост, протојереј ставрофор Радомир Поповић, частан човек са искуством управљања факултетом, Академијом СПЦ за уметност и консервацију и разним црквеним телима, остварио је право на пензију са продужетком до 68 година живота, па не би могао бити биран на функцију са трогодишњим мандатом.

Нису се повлачила два нераздвојна камарада – Богољуб Шијаковић и прот. Владан Перишић, којима није доста малверзација и скандала која су чинили за својих мандата. У позадини њихове кандидатуре је, очигледно, очекивање да ће Ректорат, односно Одбор за статутарна питања, интервенисати у правцу „заштите академских слобода“ и усаглашавања Статута Богословског факултета са Статутом Универзитета у Београду у одредбама које се тичу ингеренција Патријарха и Синода над радом Факултета и статуса запослених“, што је најављено још 8.11. на званичном сајту Ректората. Ова двојица, заједно са Матићем који дуго није заказивао седницу,  очигледно су куповали време, надајући се интервенцији Одбора за статутарна питања. У медијима је већ било спекулисања о томе да је Богословски факултет ушао у састав Универзитета као „тројански коњ“ и да из врха Цркве од почетка нико није желео да у потпуности прихвати универзитетску легислативу. Нико се није запитао да ли је та легислатива „Прокрустова постеља“ за факултет који има своје традиције и који се налази под канонским окриљем Цркве.

Није се повукао јереј др Зоран Ранковић, редовни професор Црквенословенског језика. У питању је човек научно остварен (има репрезентативну библиографију радова и низ књига), који је учествовао у раду универзитетских тела и органа (више година био је представник Факултета у Већу научних области друштвено-хуманистичких наука), тако да је избор Патријарха и Синода пао на њега. Наставно-научно веће му је пружило подршку већином гласова. Остаје да његов избор буде потврђен на Савету Факултета, као и од стране Патријарха и Синода. Ранковић би требало да предложи кандидате за три продеканска места, и тако би изабрао своје најближе помоћнике.

Постоје, ипак, извесни проблеми који могу пролонгирати ситуацију. Један је тај да Савет нема двољан број чланова (недостаје један), а други да су при тајном гласању на Савету могућа свакојака изненађења. Али стара је истина да се све тајне на Богословском факултету лако открију и да тајност гласања не гарантује онима који су против ауторитета Патријарха и Синода да неће бити откривени.

У међувремену, министар просвете земље која се суочава са расулом у приватном високом образовању (афера „Мегатренд“, неколико осумњичених за плагирање доктората, десетак професора Правног факултета у Крагујевцу  осуђених за примање мита) и чија је школска популација функционално неписмена у високом постотку (30%), изјављује да је имао част да се упозна са Игњатијем браничевским и да таквог интелектуалца још није срео. Према свецу и тропар!

Ипак Иринеј бачки је довољно близак властима, тако да има моћ да осујети евентуални повратак Игњатија и његове дружине на кормило факултета.