О ави Диоскору презвитеру

Видесмо ми и другог презвитера у Тиваиди, по имену Диоскора, Oца стотине монаха. Када су се они спремали да приступе Светим Тајнама, он им говораше; „Пазите да се нико од вас који је ноћу имао нечисте снове, не дрзне приступити Светим Тајнама, и да нико не заспи са нечистим сањарењима.

 Што бива без сањарења, бива не по произвољењу човековом, него само од себе, без учешћа воље, јер долази од природе, од изобиља вештаства, и зато се не уписује у грех. А сањарења зависе од слободне воље, и сведоче о нечистоти душе. Стога је монах дужан да и закон природе побеђује, и да се не предаје ни најмањој телесној нечистоти, него треба да изнурава тело и да му не допушта да одебља. Старајте се да изнурите тело дугим постом, иначе ће нас оно дражити на нечисте жеље. А монах никада не треба да допусти да га се нечисте жеље косну, јер — чиме ће се он одликовати од мирјана? Ми често виђамо да се и мирјани уздржавају од задовољстава ради телесног здравља или из неких других побуда; не треба ли утолико више да се монах брине о здрављу душе, ума и духа?“

О Амону

Постоји и друга пустиња у Египту, у приморском крају, али врло неприступачна. У њој живе многи и велики отшелници. Она се налази близу града Диолка. Тамо видесмо презвитера, светога Оца, по имену Амона, човека неисказано смиреног, и који је врло често имао виђења. Једном, за време службе Божје, он виде Анђела где стоји с десне стране жртвеника, означава братију која приступају Евхаристији и записује њихова имена у књизи. А имена оних који не беху дошли у цркву, Анђео избриса. Они кроз тринаест дана помреше.

Аву Амона су демони често толико мучили и доводили до такве изнурености, да он није могао стајати пред жртвеником и приносити Дарове. Али тада се је јављао Анђео и, узимајући га за руку повраћао му снагу и постављао га здравим пред жртвеником. Братија, видећи његове патње, бивали су пренеражени.

О ави Евлогију презвитеру

Видесмо и другога презвитера, по имену Евлогија, који за време приношења Дарова Богу добијаше такву благодат познања, да је знао мисли свакога монаха који је приступио Светим Тајнама. Често се догађало да понеке монахе, који су хтели да приступе жртвенику, он задржи, говорећи им: „Како се усуђујете да приступате Светим Тајнама, када имате рђаве мисли? Ето, ти си ноћас имао нечисту, блудну мисао“. „Понеки, говорио је ава, мисли у души својој да нема разлике у томе, да ли ће неко грешан или праведан приступити Светим Даровима. Понеки пак са сумњом приступи Светим Даровима, мислећи: да ли ће ме они осветити када им приступим? Стога, удаљите се за неко време од Светих Тајни, и од срца се покајте „да бисте добили отпуштење грехова и постали достојни заједнице са Христом. Ако пак најпре не очистите мисли своје, не можете приступити благодати Христовој“.