|
 Пре месец дана (на св. Димитрија Солунског ове 2019. године) су у грузијском граду Батумију покушали да прикажу у биоскопу шведско-грузијски содомитски филм „And then we danced“, међутим, дошло је до великог сукоба неколико хиљада православних демонстраната и традиционалиста, и полиције а било је и повређених (1).
https://www.youtube.com/watch?v=AJBayoHL-2k https://www.youtube.com/watch?v=sR8pOaJyvMU Као и 17. маја 2013. године, када је покушано провођене прве содомитске параде у Тбилисију, главном граду Грузије, отпор пропаганди изопачености предводили су - сада већ легендарни - часни грузијски свештеници, које због тога са правом можемо звати „часни оче!“, када им се обраћамо(2). Тада су многи грузијски свештеници повели народ у протест против промоције саблазни, по цену тога да су многи од њих завршили на суду(3) или су били приведени од стране полиције, као и сада. Све ово, заиста, заслужује једно велико свеправославно: Достојни!!! (Мисли се на то да су достојни свештеничког чина, грчки – „Аксиос“). https://www.youtube.com/watch?v=Kbu57EpV80g https://www.youtube.com/ https://www.youtube.com/ Овде је викар митрополита Кијевског Онуфрија, Тихон, одржао молебан са неколико хиљада верника против кијевске параде содомита. https://www.youtube.com/ А овде су Молдавски часни оци, ове године: https://www.youtube.com/ Попут часног и уваженог грузијског старца - Лазара Абашидзеа, који се недавно упокојио са заветним обраћањем свом народу - „Грузијо, не спавај, антихрист долази к теби!“(4), у коме нарочито наглашава напад содомске пропаганде на овај древни хришћански народ, као и огроман новац, који је у ту сврху ушао у земљу, и ови часни клирици, свесни духовне опасности која се надвила над њихову паству, изашли су пред народ и повели га да изрази свој Богом благословени протест против наметања антихришћанских „вредности“ њима и њиховом потомству, за које су пред Богом одговорни. Без обзира што је Европска унија захтевала од Грузије да „призна“ права содомита у тој земљи ако хоће да приступи тој „рајској заједници“(5), велики број верника, предвођен бројним духовно здравим свештенством, изашао је да протестује против пропаганде саблазни, изгледа претпостављајући морално и духовно здравље своје нације „обећаном рају“ у заједници трулих европских народа, који нестају у бришућем налету сопственог неморала и легализованих изопачености, вишедеценијског негативног наталитета (нису у стању нити основну репродукцију да изнесу), као и милионских притока (радикално настројених) муслиманских емиграната. Православни народ Грузије већ преко четири деценије предводи Његова светост патријарх Илија II, који је по начину живота сличан нашем патријарху Павлу – он се вози градским превозом, обилази болеснике, иде по затворима и организује бесплатне оброке за све социјално угрожене, прима бескућнике у згради Патријаршије. Својевремено је обећао да ће лично крстити и постати кум деци родитеља венчаних у цркви, који имају троје и више деце. Процењује се да данас има преко четрнаест хиљада кумчади. Помаже свима онима којима је помоћ потребна и неоспорни је ауторитет у Грузији, будући да је успео да својим радом изведе духовну обнову обезбоженог грузијског народа, после распада богомрског Савеза(6). Занимљиво је и да је патријарх Илија II благословио молитвено правило за целу Грузију, које се састоји од кратких молитава које се читају седам пута у току дана: 6:00 Почетне молитве, Пс. 22, „Спаси, Господи, људи Твоја“ 9:00 „Отче наш“, Пс. 50, «Богородице Дјево» 12:00 „Отче наш“, Пс 90, «Милосердија двери» 15:00 „Отче наш“, Пс. 142, тропар св. Нини 18:00 „Отче наш“, Пс. 69, тропар вмч. Георгију 21:00 „Отче наш“, Пс. 127, тропар св. Николају 00:00 „Отче наш“, Пс. 133, молитва о усопших, „Се, Жених грјадет в полуноши“. Против њега се због тога води прљава кампања и у оквиру саме његове цркве - митрополит Чкондидски Петар (Цава) га је недавно оптужио за мужеложништво!(7) а био је и покушај његовог тровања 2017. године, за шта је епископ Бодбијски Јаков оптужио садашње власти, у дослуху са бившим премијером Грузије, Михаилом Сакашвилијем, који је гризао сопствену кравату 2008.год. кад је схватио да су га његови Нато савезници насанкали после напада на Јужну Осетију, а руски тенкови су се нашли на 40км од Тбилисија.(8) Међутим, морамо знати да су планови наших непријатеља да се православни народи заваде. Тако су гурнули Бугаре против Срба, Грке завађају са Србима, Румуне такође, Русе са Малорусима и Грузијцима – јер је главни мото сатане: Завади па владај! (Divide et impera!) Такође, када је римски архијеретик – Франциско, био у Грузији 2016.год. служио је мису на празном стадиону – стадион прима 27.000 људи а католика је било 3000. Притом, Илија II и представници Грузијске цркве нису присуствовали тој миси са образложењем да „све док постоје догматске разлике између наших цркава, православни верници неће учествовати у њиховим молитвама“ (9). Осим тога, под његовим председавањем Грузијска црква је изашла из Светског савеза цркава, није учествовала на јеретичком Критском сабору 2016. а није ни признала халуциногену творевину Истамбулске патријаршије у Украјини – ПЦУ, због чега се Грузијска црква сада нашла на удару кнезова таме овога света. Међутим, иако се радујем великом подвигу исповедништва и духовној борби грузијских часних отаца, не могу а да се не запитам: „Где су наши „часни“ оци?“ И јесу ли заиста часни или је то само пука формалност кад им се обраћамо? И јесу ли заиста „достојни“? Колико се ја сећам, од легендарне 2010. (која је многима од нас остала у лепој и драгој успомени, кад је на улицама Београда, поред Артемијевог монаштва, било и неколико старих прота испред Маркове цркве, наравно, међу демонстрантима, смирујући страсти) ми њих нигде нисмо видели, а содомити сваке године изводе своје „перформансе“ на улицама главног града и то све више и више, све болесније и болесније, у складу са доктрином Овертоновог прозора(10), ове године укључујући и малу децу!!!?(11) https://www.youtube.com/watch?v=Zvwth0eWKns https://www.youtube.com/watch?v=lDbu7oRlMgk Међутим, осим неколико изјава Синода и митрополита Амфилохија из 2010, затим патријарха Иринеја из 2012. и 2014., које осуђују то савремено безумље(12), као и једног (1!) текста свештеника о. Арсенија Арсенијевића, који је хомосексуалност отворено назвао изопачењем (2018.г.)(13), СПЦ на ту тему упорно ћути, као да је једна изјава Синода из 2010. довољна да спречи тепих-бомбардовање целокупног народа содомском пропагандом, како у медијима, тако и на улицама престонице и других градова! Јер содомити сваке године од 2014. редовно парадирају, ругајући се србском, већински православном становништву. Тако су једном чак истакли транспаренте са ликовима патријарха Иринеја и митр. Амфилохија, са скаредним натписима, а ове године и икону Мајке Божије са ореолом дугиних боја, ругајући се православним светињама на очиглед Србске цркве али и целог друштва, чиме су доказали да су окорели непријатељи православне Цркве. Чак је несрећик, који је носио ту икону - „теолог“, како се представља.(14) Како стоје ствари у СПЦ, вероватно ће такви ускоро, ако то већ није случај, предавати нашој деци веронауку! Међутим, ни ова поразна статистика није навела ниједног београдског попа да изађе на улицу у мантији и изрази свој протест, као што су то учиниле његове грузијске колеге. Штавише, иако је, поред стотина београдских попова, Богословски факултет произвео и стотине „мастера“ и „доктора“ теологије, ни један од њих се није осетио позваним да стане у одбрану своје вере и хришћанског морала, макар писаном речју, ако већ не смеју да стану пред кордон полиције и јавно исповеде своју веру у Господа Христа и наш скоро хиљадугодишњи хришћански морал. Да ли то постоји грузијски поглед на хришћански морал и неки други, србски? У разговору са неким београдским поповима, чуо сам немушта објашњења да содомите „треба игнорисати“, „треба сви да изађу а не само неки“, „то се нас не тиче“ (!!!?), „ми треба да рађамо децу и да радимо свој посао а не да обраћамо пажњу на њих“ и томе слично, а неки су се позивали и на то да изузетно малобројним протестима (стотинак људи) на београдским улицама редовно присуствују монах Антоније, који предводи протесте, као и Акакије, представник „зилота“ у Србији, па као зато београдски попови не смеју да изађу - да народ (или црквени надзорници тзв. намесници) тобоже не би помислио да су они у „канонском јединству“. Као да се ту не ради о основној одбрани хришћанског (и јавног) морала, о првој линији фронта! Какве везе има СПЦ са Акакијем?! И ко може њему или неком католику или хоџи или било коме другоме да забрани да изађе на улицу, као и та шака јада верника, који ради своје савести бране хришћански морал, кад већ СПЦ неће да га брани! Драги београдски попови, Антоније и Акакије су на улици зато што ви нисте! Нема вас ни једнога! Да је Карађорђе са вама требало да диже устанак, до сада би седели под Турцима! Из тих времена је изрека: „Триста (устаника) - без попа ништа!“. Можда ви мислите да је сада време Милоша, па треба Турцима да се љубе скути. Можда је то тачно, али ово нису Турци, који су макар веровали у Алаха, већ отворени богохулници и претече антихриста и ви сте већ јако близу да и њима љубите скуте тј. да издате своју веру (за вечеру) и да за собом повучете и народ. Народ, који је тотално духовно и национално дезорјентисан благодарећи вашем неделању, и који јавно силовање хришћанског морала од стране содомита већ почиње да прихвата као норму, тј. прихвата улогу жртве, коју сте им ви, драги попови, наменили, заједно са својим руководством, да не кажем свештеноначалијем. Грузијски оци су чули завет старца Лазара и бдију јер знају да антихрист долази у Грузију, а ви? Или ви ни не верујете да антихрист долази јер су вас тако учили на Богословском факултету у Београду, чији је, сада бивши декан - отворени јеретик и апологета педерастије - Игњатије?(15) Сагледавајући нашу тужну црквену слику, која је оштри контраст оној у Грузији, човек се и невољно запита где је савест наших попова, који уживају у великим платама и рукољубима своје пастве, коју су „деактивирали“ и не пада им на памет (иако је већина београдских попова из четничке Босне) да мењају удобност службовања у Београду за неизвесно таласање на улицама Београда и других градова, макар и ради образа хришћанског, за разлику од њихових грузијских колега, који изгледа још увек верују у Јеванђеље, као и да „црн образ ништа не опра“, како каже народна мудрост. Да закључим, свака част грузијским часним оцима, а нашим поповима је крајње време да се замисле – коме су дали завет да ће служити - Богу или мамону... „Проклет био ко немарно ради дјело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!“, Јер. 48:10. У Црнограду, На светог Нектарија Егинског 2019. 1 https://www.youtube.com/watch?v=AJBayoHL-2k 2 https://www.youtube.com/ 3 https://regnum.ru/ 4 http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn 5 https://www2.pravoslavie.ru/67449.html 6 https://rs.sputniknews.com/ 7 http://borbazaveru.info/; http://borbazaveru.info/ 8 https://topcor.ru/ 9 https://rs.sputniknews.com/ 10 https://facebookreporter.org/ 11 https://www.telegraf.rs 12 http://www.rts.rs/ 13 https://srbin.info/ 14 https://www.bbc.com/ ; https://sr.wikipedia.org/ 15 https://balkanskageopolitika.com/ |
