Од првог издања „Охридског пролога“ Владике Николаја Велимировића 1928. године, више ни у једном издању није било његовог предивног поговора. Захваљујемо се цењеном читаоцу „Борбе за веру“ Слободану М., који нам је послао овај духовни бисер, и ексклузивно га објављујемо.
П О Г О В О Р Пролог је вековна читанка православних народа. Овом читанком васпитавали су се православни народи кроз дуга столећа тешких искушења у ропству и у слободи. И кроз сва та дуга столећа православни народи, васпитавани на Прологу, давали су многобројне небеске карактере светитеља и витеза правде Божје, који, су својим примером светлили народима и руководили народе. Пролог ‒ Предговор, или Увод у дубоки и дивни систем Науке Хришћанске јесте грчка реч, којом су наши словенски оци заменили другу грчку реч ‒ Синаксар. По садржини својој Пролог није друго до развијен и објашњен Календар. А Календар представља један део тајанствене Књиге Живота (Откривење 3,5.), само један део, велим, јер не садржи сва него само нека имена оних безбројних блажених душа, које одушевљено за Христом пођоше, Христов закон испунише, и Христово вечно царство наследише. Сва имена њихова нама знана и незнана, записана у небеску Књигу Живота. А наш Календар је само један део, један делић, те огромне Књиге Живота, која је у целости позната само Судији Вечном и Свезнајућем. Календар је прва књига коју сам ја у детињству видео и у руке узео. Она је код нас у селу стајала за иконом и са поштовањем се узимала у руке и опет остављала на своје место. Тајанствена и, за мене у то време, чаробна књига имена, самих имена, без видљиве садржине и без објашњења. Ни слутио нисам, како велику садржину скривају та имена. Та књига ме је очаравала; ја сам је поштовао без знања и волео без разумевања. Чар те књиге лежао је, изгледа, баш у именима, у самим голим именима. Шта би значила та имена? Сада бих на то могао одговорити: значе да је личност ‒ све. Све што је около и поред и на личности, са вечног видика нити се броји нити рачуна; царства и државе, блага и круне, направе и културе, части и славе све је то потчињено личности, у служби личности, ништавно према личности. Светитељска личност јесте Христов карактер душе, више или мање поновљен у многима и многима. Светитељи су очишћена огледала у којима се огледа красота и сила величанствене личности Христове. Они су род на Дрвету Живота. Дрво је Христос, а род су светитељи. Дрво се познаје по роду, јeр „дрво добро родове добре рађа (Мат.7,17). Или, као грожђе на чокоту, тако су светитељи узрасли на Христу. Или, што је сунце усред звезда и цар усред великаша својих, то је Христос усред светитеља. Има два пута и оба права: од Христа ка светитељима, и од светитеља ка Христу. Христом се објашњавају светитељи, светитељима се доказује Христос. Ко буде непрестано то имао у виду при читању ове књиге, тај ће се њоме највише користити. Охридским назват је овај Пролог једино за разлику од старог словенског Пролога, који је због језика, на жалост, постао неприступачан словенским народима нашега времена. Разлика међу њима није битна него више техничка, што ће стручнији читаоци и сами запазити. Осим разлике у језику и конструкцији поучног градива могла би се истаћи као главнија разлика још и то, што су у Охридски Пролог унети многи светитељи из разних православних народа за последњих 200 година, који се не налазе у старом словенском Прологу. Намена је Охридском Прологу, да буде једна свакодневна верска читанка за народ и свештенство. Многи парохијски свештеници, монаси, и други богомољни људи, захтевали су од мене, да саставим једну верску читанку за народ и свештенство. Морам рећи, да су ме нарочито на то подстицали јеромонаси Иринеј Ђорђевић и Јустин Поповић у својству професора и васпитача богословске омладине. Најзад, ја сам дао обећање. И неколико зима трудио сам се, док сам ево, с Божјом помоћи, посао како тако завршио и обећање испунио. У Охриду, 1928. год. Н. Е. О. Благодарност Изјављујем своју срдачну благодарност свима онима, који су ме у изради овог дела ма и најмање помогли, а понаособ: г. архимандриту Симеону Поповићу из Дајбаба, који ми је послао житије св. Стефана Пиперског; г. Мирку Јовановићу, професору Призренске Богословије, који ми је дао научне податке о св. Петру Коришком; г, Фотију Наумовићу из Охрида, који је саставио азбучни списак имена у овом Прологу; г. Светомиру Станковићу, свештенику Нишком, који је сам свршио сав огромни посао око коректуре са ретком пажњом и љубављу; Верном Теодору, фактору штампарије „Св. Цар Константин ,као и свима његовим честитим помоћницима и радницима у тој штампарији, који уз обавезни рад унеше много добре воље, усрдности и личног интересовања, да би издању овога дела дали што савршенији облик. Од мене им хвала, а од Бога здравље и спасење! Н.Е.О. |