„Наш“ (боље рећи: њихов) владика Ћулибрк у целом интервјуу за загребачки „Јутарњи лист“ (овде:) није нашао за потребно да проговори једну једину реченицу о стању поверене му епархије и о положају напаћеног народа повереног му владичанства. Невероватно али истинито!

A евo тoг стaњa:

Садашњи изглед саборног храма Свете тројице у Пакрацу:

Можда би г. Ћулибрк могао и да објасни припадници које и чије службе су прилом његовог устоличења, пре четири године, због застрашивања и евидентирања, током литургије стајали у спољној припрати храна и снимали (великом камером) вернике,  присутне Србе Славоније и госте. Односно да ли је то чињено са његовим благословом; ако није – зашто та банда није најурена из црквеног објекта.

А због упознавње хрватске јавности са суровом стварношћу опљачкане и девастиране библиотеке славонског владичанства у Пакрацу, штета што г. Ћулибрк није навео да је та библиотека била најбогатија на свету са српским инкунабулама: имала их је 300, све до краја 1991. године. И штета што читаоце „Јутарњег листа“ није обавестио да су се инкунабуле, које су опљачкале усташке банде Томислава Мерчепа, 1992. и 1993. продавале у загребачким антикваријатима по цени од 2.000 немачких марака (DEM). Добро би било да је навео и колико инкунабула се сада налази у фонду библиотеке мученичке славонске епархије.

Андреј Ј.