Интервју трисепископоса (тобож умировљеног, а стално немирног) Атанасија, дат "Бљуцу", јасно сведочи ко је где и ко шта ради. Ако сте заборавили, новинарка "Бљуца", Жељка Јевтић, тзв. "часна сестра Дезидерија", је позната сарадница бискупа Гргура, издајника православне вере и злодуховног ишчадија владике Атанасија, у служби непријатеља СПЦ и дежурни клеветник свега правоверног у Српској Цркви.
Гргур, у обличју бедног слуге Ватикана и немачких протестааната, одавно обезбеђује Жељки Јевтић могућност да пљује и псује ко јој дође под руку. Од трагичних догађаја у епархији рашко - призренској, преко прогона правоверних епископа, до данас она ради исто. Бивши епископ Атанасије на гробу неког Србина - масона у Америци... Вајни епископ је, као што видимо, сакрио у џеп епископско обележје - панагију, како га "браћа" не би укорила
Ако се томе дода чињеница да сам трисепископос Атанасије нема никакве канонске основе да се бави било чиме, а камоли да буде члан (ионако неканонског) епископског савета било где, све је јасно: кршење канона и срамна самовоља у СПЦ се настављају. То је додатни разлог да се сви који још увек верују у добре намере Амфилохија и његове екипе из антицрквеног „Епископског савета“ добро замисле. Јер какво добро може донети бивши епископ Атанасије, који је родоначелник и человођа новотарског покрета у СПЦ? Човек који већ деценијама поткопава темеље Српске Цркве богослужбеним новотаријама и јеретичким учењима, који руши и разара чега год се дотакне (јер је таквог духа), сада је у служби ватиканско-фанарских игара за стварање “Православне цркве у Црној Гори“, а преко папофила и фанариоте Амфилохија Радовића. Дебели човек на слици у првом плану је вођа циркузанерског покрета у СПЦ - Атанасије Јевтић; Овде је реч о игри која се зове "монашки фудбал" (измислио ју је лично Атанасије)
Праве Атансијеве разлоге за тражење сопственог пензионисања – под изговором болести – још давне 1999. године, видели смо на примеру рушења епархије рашко-призренске (као и у својевременом прогону антиновотарског свештенства у шумадијској епархији). Наиме, Атанасије се одрекао епископског чина, да би направио себи номадску и каубојску позицију, - да ослобођен епископских обавеза може неспутано да ровари и руши где му то његове стране газде заповеде. Поновићемо и овом приликом гласно и јасно: уколико Амфилохије не донесе акт којим се служење Свете Литургије у митрополији црногорско-приморској враћа на светопредањски поредак, потврђен седмоструким одлукама СА Сабора СПЦ, у Црној Гори ће све бити изгубљено. Никакве литије, молебани, и новотарске службе неће помоћи. Јер ништа новотарско нема силу! Мафијаша Мила Ђукановића и његове покровитеље – сатанисте, може да победи једино Бог. А Бог за новотарце неће војевати. Било би добро да и народ ово схвати на време... Препоручујемо наш текст: Ко је крив за отимање имовине СПЦ у Црној Гори; како је одбранити + + + VLADIKA ATANASIJE POZIVA NA MIR "Verujem da će narod odbraniti svoje svetinje" Broj ljudi u litijama je zadivljujuć i to je iznenađenje i za mitropolita koji je do srži i Crnogorac i Srbin. Nadam se da će taj divan narod pobediti, osetio se ugroženim jer diraju njihove svetinje. Ovako komentariše trenutna dešavanja u Crnoj Gori za "Blic" umirovljeni, na svoj zahtev, vladika zahumsko-hercegovački Atanasije, koji je i član Episkopskog saveta CG. U litijama su oni koji se osećaju Srbima i oni koji se smatraju Crnogorcima, ima i članova DPS. Kako doživljavate sve to? Osnovna istina je da je to jedan narod. Sećam se kad je onaj divni fudbaler Zvezdin, Dejan Savićević, rekao: "Ja sam pravoslavac, al‘ sam Crnogorac". Na to ne može niko ništa da kaže jer se tako čovek oseća, to je njegovo pravo. Pojava naroda koji vidimo u litijama i za nas koji smo tamo bili je iznenađenje. Taj narod ima živu veru. Svetinje su gradili i oni i naši zajednički preci. Taj narod je jedan, pri tom hvala Bogu živ, pravoslavan, osetio se ugroženim jer diraju njihove svetinje. Pokušaj stvaranja crnogorske crkve je nasilje nad narodom samim, nad istorijom, nad savešću... Broj ljudi u litijama je zadivljujuć i to je iznenađenje i za mitropolita koji je do srži i Crnogorac i Srbin. Nadam se da će taj divan narod pobediti, samo se bojim ovih vlastodržaca da ne krenu u krvoproliće, to nije nimalo dobro . Episkopski savet Crne Gore ima Međunarodni ekspertski tim. Međutim, uložena je apelacija na sporni zakon, koja se vezuje za Sinod, a da nije konsultovan Savet? To je neki advokat iz Novog Sada sastavljao, to je ujdurma, a kako je sve napisano, išlo je Đukanoviću u prilog. I onda je Episkopski savet ubedio Sinod sa patrijarhom na čelu te su povukli i predložili novu apelaciju koju je sastavio tim Episkopskog saveta CG. U samoj Crnoj Gori govore da taj zakon nije ustavan. Takav je to zakon koji diskriminiše pravoslavne koji su i najbrojniji, a paralelno je sa katolicima i muslimanima sklopio ugovor. To pokazuje Milovo nezakonito ponašanje. I koliko godina on samo vlada, zato sam mu i poručio: "Svaka vlast kvari čoveka, a što duže vlada, sve ga više kvari". On je postao tiranin. Vlast mu se osladila, ne gleda ni na šta. Pa vidite da on hapsi majku! Kakav je to režim da jedna baka predstavlja opasnost za državu?! To će da propadne, samo se bojim ovoga koliko su grubi i kako su surovi. Da, ne daj Bože, padne krv i dođe do sukoba. Nisu Crnogorci za prezir, to je bio ratnički narod. Vi ste profesor emeritus BU. Sa Bogoslovskog fakulteta je predložen dekan Senatu BU, a on nije legitimno izabran? Sadašnja rektorka je vrlo čestita žena. Rektorka i Senat ne priznaju novog dekana PBF, nego još uvek samo episkopa Ignatija, koji se pokazao legalista i podneo ostavku. Ja ne bih podneo ostavku, izvinite. Nego je onda lovljeno u mutnom, i ko je sada taj novi dekan? Univerzitet ga s pravom ne priznaje. Rektorka se veoma čestito ponaša, čestitam joj, zaslužuje svaku pažnju i poštovanje. Fakultet i Sinod su decenijama bili preko puta, ulica nas je razdvajala, pa se nikad nije dešavalo da se Sinod meša u izbor profesora ili dekana. To se poštovalo. Bilo je izvesnih nesuglasica, dešavalo se, ali to je živi život. Nikad mi nismo imali nikakvih problema. Ovo sada je jedno nasilje. To je, nažalost, pakost tog čoveka, vladike bačkoga, koji ni sam nije legalno produžavao status redovnog profesora na fakultetu. Prvo, izabran je za redovnog profesora iako nije ništa mnogo ni pisao. Извор: "Блиц" |