Данас Црква Божја слави пренос моштију Светог Јована Златоуста. Он је живео у 4. веку, а као да описује наше доба. Ево одломака и његових беседа – опет да се утешимо и видимо да је Бог јачи од свих слабости а које су људи кадри: „Хришћани уништавају оно што припада Христу више од непријатеља и противника."

2. Свепрождирући пламен зависти обухвата свештенике. Као што се тиранин боји својих телохранитеља, тако се и свештеник боји својих ближњих и саслужитеља више од свих зато што нико толико не чезне за  влашћу и нико боље од свих других не зна његова дела као они.

3. Где је Маркион, где је Валент, где Манес, где Василид, где Нерон, где Јулијан, где Арије? Где су сви они који су се противили истини, о којима је Црква узвикивала: Опколише ме пси многи (Пс. 21. 17)? Расејани су зато што су се суочили с борцима у лицу ондашњих старешина Цркава: то су били истински пастири! Али ја видим велику разлику између ондашњих пастира и савремених. Они су били борци, а ови су бегунци. Они су се усавршавали у књигама и учењу, а ови се усавршавају у раскошном одевању и украсима. Ови, као најамници, остављају овце и беже, а они су душу своју полагали за овце.

3. Узимају /за свештенике/ ништавне људе и постављају их да управљају оним стварима за које се Јединородни Син Божији није одрекао да  понизи славу Своју.