У име Оца и Сина и Светог Духа!

На крају прве недеље Великог поста, а прве суботе, прослављамо спомен на једног од војника Христових, који су пострадали за име Господње и који су до краја исповедали веру у свом срцу, проливши крв мученичку и утврдивши истинску веру. Црква данас на посебан начин прославља мученика војника Теодора Тирона; ова субота чак носи назив „Тодорова“.

Мученик Тирон је предложио епископу да хришћани једу кољиво, кувану пшеницу. Стога се традиција спремања кољива на овај дан усталила у Цркви, као сећање на чудесни догађај.

Теодор Тирон се још за живота прославио тиме, што је имао посебну ревност према Богу и мржњу према идолима и идолском служењу. Као војник и хришћанин у императорској војсци, није пристао да се приклони идолима. Ушао је у идолски храм и разрушио га: жртвеник и све идолске „светиње“ је разбио. Због овог беше бачен у тамницу и мучен, након чега је мученички скончао.

Храна и пиће имају велики значај у животу човека. Не само физичка храна и пиће, него још више духовна. Ђаво, покушавајући да саблазни хришћане и да их натера на покорно служење, поступа врло лукаво и покварено. Он покушава кроз храну да овлада нама; кроз информацију покушава да подметне оскрнављену крв идолског служења; трује све у нашој околини. Често, не примећујући то и не схватајући шта се догађа, прихватамо идолске богове — уживање, гордост, блуд. Све ово као да обузима целу нашу душу. Страдамо од тог скрнављења и од оних лажи и отрова, који се стално уливају у наш живот и нашу душу.

Зато нас је Света Црква на посебан начин припремала и дала нам ове благословене дане за очишћење душе кроз трежњење, молитву и пост, да би опипљива благодат Божија почела да делује у нама, и да бисмо увидели и научили да разликујемо истинску храну од скверног ђаволског отрова греха који води у погибију.

Многи почетком поста долазе у цркву под дејством Божанске благодати, и то могу приметити свештеници на исповести. Долази много људи који нису нашли времена и снаге да буду у цркви и другим данима. И види се како Господ на посебан начин посећује њихова срца. Ови људи долазе и траже исцељење и ослобођење од власти ђавола.

Они интуитивно осећају, где се налази њихово спасење, где су решења њихових најпростијих животних проблема, али још увек не могу у потпуности да схвате, и нису проживели животним искуством шта значи истинска храна за човека и његову бесмртну душу.

Божанска благодат је истинска храна и пиће за нас. Ако се лишавамо ове хране, све остало што добијамо у овом свету неће имати никаквог смисла. Само ће нас одводити све даље и даље од спасења, од Христа и општења са Богом.

Божанска благодат исцељује све, и све испуњава смислом, храни, оживотворује све у нашем животу. Спознаја овога, на посебан начин допире и до оних хришћана за које се чини да су већ много година у цркви. Зарад тога је и дат пост. Управо због тога, да бисмо се узнели, узрасли, да бисмо постали јачи, ближи Христу, и да бисмо се сјединили са Божанском благодаћу.

Такав је данас посебан дан, празник духовне победе. Заједно са мучеником Теодором Тироном прослављамо победу над идолима.

Ипак, важно је да се не опуштамо и да не заборављамо, да је ово само почетак борбе, почетак пута. Да пазимо да после прве недеље Великог поста, како то обично бива, не уследи пад и страшан пораз. Не би ваљало да много уживамо у овој победи и слепо живимо од старе славе, већ треба да чувамо у свом срцу благодат, да је носимо у овај свет и да будно бдимо, како ђаво не би могао да се приближи и оскрнави наше душе.

Амин.

Из књиге "Духовни устанак"

Извор: "Православие.ру"