2020-04-20, 11:34:40 

ХАПШЕЊА ВЕРНИКА ЗА ВАСКРС

Поштовано Уредништво и читатељство, Христос воскресе!

Прочитах Саопштење за јавност старешине манастира Рукумија оца Симеона (овде:) којим извештава јавност да су на Први дан Васкрса полицијске снаге из града Пожаревца привеле вернике, њих петнаестак код судије за прекршаје због доласка на Васкршње јутрење и Свету Литургију у манастир Рукумију у Републици Србији. Кажњени су преким поступком на по 50.000 динара казне.

Часни старешина манастира треба хитно да поступи у складу са црквеним законодавством те да сачини детаљан извештај за свог Епархијског архијереја, у коме ће навести што више чињеница, личних података свих учесника, околности итсл, са предлогом да се покрене против државних службеника  Црквено - судски поступак, а који су умешани у ове догађаје, и верници су Српске православне цркве.

Цењени старешина манастира као добри и прави хришћанин поздравља и опрашта тим нељудима на велики хришћански празник и упозорава их да се покају и да то више не чине.

Као старешина једног од значајних манастира наше Свете Цркве, мора учинити и неопходан административно судски корак и покренути судски поступак у оквиру црквеног законодавства како би се очувао црквени правни поредак, аутономија цркве, и заштитила њена законска права.

Верници су део Васкршње литургије, држава када је донела одлуку да се хапсе верници, она је донела одлуку да се ухапси Литургија, о томе морамо водити рачуна. У црквено судском поступку ће државни чиновници-верници морати пружити црквеном суду доказе и разјаснити све околности, посебно ко их је послао, ко им је изрекао непосредну наредбу, да ли је наредба дошла из врхова полиције, из кризних штабова, неке партије  итсл. У случају потребе, треба саслушати и вернике из самог врха полиције те на крају поступка против свих њих изрећи црквене казне које одговарају тежини учињеног преступа. Казна мора у овом случају да обухвати и обавезу обештећења и надокнаде нематеријалне штете оштећеним верницима, лично од  стране свих државних службеника – верника који су учествовали у кршењу верских и људских права и слобода учесника Васкршње литургије.

Ми имамо у богатој пракси наше Цркве више примера када је она морала да изрекне оштре али правичне  црквено судске мере из своје надлежности да би заблуделе државне чиновнике дозвала познанију права, ово је тренутак када ће то морати поново учинити.

О Крвавој литији и свим догађањима поводом ових немилих догађаја је много писано, овде само напомињемо да је Српска православна црква том приликом екскомуницирала све министре и посланике православне вере који су гласали за Конкордат. Дошло је до прекида свих контаката између Српске православне цркве и Краљевине Југославије. Касније 1938. године, дате су писмене гаранције да ће права СПЦ бити заштићена, те су црквене мере које су изречене показале своју ефикасност. У случају споразума Цветковић-Мачек, Српска православна црква је још оштрије реаговала и својим одлукама је променила ток историје. О томе би данашње обесне власти морале повести рачуна, пошто самоуверено и пречесто прелазе црвене линије све грубље кршећи верска права и слободе не само православних верника.

Уколико има више овако тужних и нељудских примера и из других епархија, могуће је да одлуком надлежних црквених органа сви ти случајеви буду сједињени и да се почне саслушавати у црквено-судском поступку од самог врха државе па до нижих службеника о свим околностима, наредбодавцима и другим околностима овог нечувеног насртаја државе на православне вернике и њиховог хапшења , који су забележени на Васкрс само у Независној држави Хрватској , у Словенији од стране немачких нациста почетком рата, као и на окупираним просторима Бачке од мађарских фашиста.

Овом приликом нису само прекршени од стране државних службеника - верника црквени прописи и канони, већ су грубо прекршени и световни закони и прописи.

У нашој земљи тренутно је грубо срушен  уставни поредак и о домаћем законодавству не треба пуно трошити речи, али треба подсетити неуставну власт да је Република Србија за сада или још увек, чланица Уједињених Нација и да је дужна и обавезна по међународном праву примењивати Повељу Уједињених Нација и посебно Универзалну декларацију о људским правима, која је усвојена још 1948. године. Подсећамо да она као главне принципе  који су хапшењем верника у Пожаревцу прекршени , наводи забрану дискриминације, право на слободу, право на личну безбедност, право на правично суђење и забрану самовољног хапшења, право на заштиту приватности, право човека да се слободно креће унутар своје државе, право на слободу мисли , савести и вероисповести, право на слободу окупљања и удруживања а посебно право на друштвени и међународни поредак у којем се могу остваривати људска права.

Сви ти и други међународни принципи и гаранције, које спадају у надуставне норме, су грубо прекршени оваквим поступањима, те су се стекли услови за интернационализацију и разматрање поступака власти пред органима УН.

Постоје многобројне међународне организације, посебно у УСА, које помно воде рачуна о заштити индивидуалних верских права и слобода, за очекивати је да ће се неке од њих заинтересовати и започети поступак међународне заштите појединих верника и читаве популације  од зулума , посебно када се има у виду да тренутно у нашој земљи  не постоји поредак у којем се могу остваривати људска права.

Треба отворено на крају рећи, да корона вирус, пандемија итсл., нису нити оправдање нити разлог за хапшења верника. У току је хибридни рат на просторима Европе против хришћанства односно аврамистичких религија уопште. Дешавања у Црној Гори и поступања братских режима у Србији и Републици Српској, доказују и показују да власти приморане од стварних управника тих криптоколонија, слепо и послушно примењују добијене инструкције у борби против Христа.

Ту илузија више нема, насртаји ће бити све гори и суровији, хришћанска љубав и покушај какве , такве сарадње од стране наше Свете Цркве , побеснеле и плиткоумне власти тумаче слабошћу Цркве, то се из хапшења за Васкрс учесника Литија несумњиво види, порука је јасна.

Црка треба да поштује свој унутрашњи поредак, своје унутрашње прописе, те доноси мере, укључујући и дисциплинске односно казнене  из оквира своје надлежности. Проблем је што изречене мере екскомуникације, излучења итсл., имају карактер много тежи чак и од смртне казне, о томе верници који чине злочине према својој Цркви нека поведу рачуна.

Треба се већма покоравати Богу  неголи људима.

Стеван Зивлак

Дипл.правник