|
 2020-04-20; 15:04:24
Поштовани, Шаљем вам "исповест" своју, и браће и сестара у Христу, ухапшених на дан Светлог Христовог Васкршења, након Литургије у Манастиру Рукумија (овде:). Уколико можете да објавите. "Од велике среде, размишљали смо да ли да за Светло Христово Васкрсење у Недељу одемо у Манастир на Свету Литургију.
Знали смо да ћемо највероватније бити хапшени и кажњени, али смо полако схватали да је управо Васкрс под "нападом". Сви смо предвидели од почетка "епидемије", а онда се и показало да је и број заражених, и број сати забрана - линеарно повећаван тако да достигне свој максимум УПРАВО у Васкршње дане, и да ће још тих дана бити објављено "смањење" оболелих и ублажавање "мера". Пошто смо сведочили нападима на Христа у Црног Гори и борби - у почетку само малог броја Монаха и Митрополита, схватили смо да ЖЕЛИМО да се непријатељу супротставимо, као што је схватило и много хиљада црногорског народа, по великој Милости Христовој. Не замерамо браћи која још увек то не види, и која због несрећних жртава (које заиста постоје) верује да постоји само болести и борба против ње, без позадине. Сматрали смо да је наш одлазак у двор онога Цара кога поново разапињу - најмање што можемо да учинимо за њега у томе дану, на почетку борбе за коју, на жалост знамо да је наступајућа времена доносе. Договорили смо се: - у случају да нас полиција не дира - да свакако будемо радосни и мирни и да се не гордимо никако, - а у случају хапшења, да читамо Јеванђеље, помолимо се за њих, не ропћемо на зло, и будемо захвални Господу што нам је дао да макар мало у борби за њега пострадамо, у овом тренутном "рату" који је за све нас нешто ново. "Лако је бити захвалан Богу у благостању, али бити благородан у несрећи значи обрадовати Бога и посрамити ђавола. Сваки који претрпи несрећу с благодарношћу Богу,
примиће венац мученика". Знали смо да уподобљавање себе овој поуци није лако, и да само звучи једноставно, посебно имајући у виду наше слабости и немоћи, али и Благодат и Божији благослов који добисмо у Светом Причешћу, Јелоосвећељу, и кроз све тајне начине Господње, посебно на дан самог Васкрса, као и благослов Господњи да нам тим допуштењем покаже да смо Његови. И да треба да ВЕРУЈЕМО у све те дарове, и Молитве наше. Отац Симеон са братством Манастира и свештеником је устао са ручка и одржао Молебан док смо привођени у полицију и судији. Манастирска Звона су звонила до краја дана за нас. Знамо ми и сам Господ, колико је то значило, посебно имајући у виду да је полиција предложила да - у случају да тог момента не платимо казне - будемо спроведени у затвор (сатанска новост у нашем закону о прекршајном поступку!), а што судије за прекршаје нису прихватили, већ су нам донели пресуде, са правом жалбе и роком за поступање. "Мноштво богоубица, Јудејски народ безакони, махнито вичући Пилату, говораху; Распни Христа невинога; а Вараву нам радије ослободи. А ми говоримо к њему гласом благоразумног разбојника:
сети се и нас Спасе, у Царству Твоме". Господ нас није оставио, па смо са миром, лакоћом, и јединством у Христу поднели тај дуги дан, и Христом били доведени у домове код породица својих, довољно "на време" да ипак ручамо у Славу Христовог Васкршења. Остаје да размислимо сви, - ко је тај који је све испланирао и организовао да кулминација свих аспеката овог "стања" буде за Васкрс? Не знамо. Али зашто тако очигледно нападач самог себе "објављује", где и незаинтеросовани људи јасно виде позадину, због "напрасног" смањења броја заражених, одмах по Васкрсу ублажавање мера… Зато што МОЖЕ, и ХОЋЕ баш тако. Припремимо се нове борбе, јер ће их бити. Слава Господу, Оцу Симеону и свима у Манастиру за све." Аутор: Милосављевић Иван из Смедерева. |
