|
МЕШОВИТА ЛИТУРГИЈА На Петровдан 2009 год. у селу Граб (Драгачево) на црквеној слави у цркви Светих апостола Петра и Павла се служила ,,мешовита Литургија“. Да, добро сте прочитали. Мешовита Литургија. Ја јесам сељак из Драгачевa, али годинама редовно идем у цркву па већ могу да уочим разлику између традиционалног служења које је било до скора у свим црквама СПЦ и тзв. новог служења са ничим оправданим новинама у Литургији.
Па да кренемо редом. Пре него што објасним зашто сам ово служење назвао "мешовита Литургија", морам рећи да је у свему осталом ова црквена слава протекла у беспрекорном реду као што и доликује српским домаћинима, побожним људима који држе до Бога, цркве и традиције. Домаћин славе је био угледан трговац из Чачка (пореклом из села Граб) Милан Ковачевић, коме овом приликом захваљујем на учињеном труду за припрему ове славе, јер није жалио ни новца ни труда да спреми славу као што заиста доликује и тако пружи пример другима. Лепо је било видети толики број људи који су дошли да одају почаст Светим апостолима Петру и Павлу и да се својим прилозима ангажују да се црква, ако Бог да, у догледно време заврши и освешта. Но да се вратимо Литургији. Литургију је служио отац Радован Стевановић из Гуче. Литургија је почела исправно. После призива благословено царство Оца, Сина и Светога Духа, отац Радован је затворио двери и служење је кренуло својим током. Тако је било све до иза Јеванђеља, када се десило нешто необично. Народ је запазио да је један свештеник ушао у олтар и одатле пратио Литургију. Одједном отац Радован мења начин служења. Двери више не затвара где је то у пракси устаљено, почиње да чита молитве наглас за које је у Служебнику прописано да се читају тихо, једном речју почиње са новотаријама. Том начину служења се активно са певнице придружују једна монахиња и једна искушеница за које сам касније дознао да су из манастира Никоље. Све је то тако ишло до Достојно и праведно јест... а онда су монахиње кратко отпевале по новом али су два човека наставила да певају (како и треба) и онда настаје заплет. Отац Радован се збуњује и од тог момента служи више традиционално али са тоталном конфузијом. На Символу вере није отворио завесу, неке молитве је читао до пола гласно, а до пола тихо и некако је уз тешку муку Литургију завршио. Све је то у мени а и другим људима који су пратили Литургију (што сам после Литургије у разговору са њима и дознао) створило страшно мучан утисак. Онда је отац Радован стао на проповед. Вероватно у присуству новопридошлог свештеника, за кога сам касније дознао да је из Краљева, преко мере хвалио владику, жалио што није дошао да буде са нама, да ће вероватно доћи идуће године кад се црква буде освештавала и тако даље. Ето зашто сам ову Литургију назвао "мешовита". Кад сам дошао кући, два дана нисам ништа радио само сам по глави враћао доживљаје такве Литургије. Иако сам земљорадник нисам издржао да не напишем овај текст. И заиста морам рећи да је велика срамота то што је радио отац Радован, али како сам дознао не само он него и остали свештеници који служе у Гучи. Иначе, против оца Радована немам ништа лично, чак ми је и драг човек, душеван је и дуго је овде присутан. Мора да се одлучи да ли ће служити Богу и народу или некоме другоме. И он и други свештеници из Гуче. Па они су свештеници. Где им је вера? Они треба да знају да међу нама сељацима постоје људи који врло добро знају ове црквене проблеме. Ми разумемо оца Радована и остале свештенике. Они имају породице и децу и није им једноставно, али нема оправдања за све то што раде, јер докле би ми стигли да су наши преци тако радили са православном вером. Зато уз све поштовање постављам сам себи тешко питање: да ли је отац Радован - Радован или Јадован??? А што се тиче позива од оца Радована за владику, па и ми га позивамо да дође да нам освешта цркву, била би нам велика радост. Ваљда ће тада отац Радован и остали свештеници из Гуче служити у једном духу, традиционално. У осталом, сазнао сам да је Преосвећени владика Хризостом написао акт о традиционалном служењу. М.А-земљорадник из Драгачева 21.07.2009. |
