Пише: Петер Кенинг, економиста и геополитички аналитичар (Global Research)

Казна је принудно бити код „куће“. Где је кућа? Више је нема.

Нема новца за плаћање станарина.

Држите друштвену дистанцу – немојте се помагати. Останите одвојени. Инфекција се може ширити. Страх је у суштини свега.

Узмите град као што је Лима, Перу.

Укупно становништво Перуа је око 30 милиона. Лима има око једанаест милиона – од којих око 3 до 4 милиона живи на маргинама – у сламовима или још горе. Раде целодневно, или на сат.

Сада више нема радног места. Немају новца да плате храну, превоз или кирију – станодавци их избацују на улицу, протерују их са својих имања.

Како могу остати у карантину? Како се могу бринути о себи у карантину – закључани – без склоништа, хране – очајнички желећи да зараде довољно новца да преживе још један дан и тај новац можда поделе са породицама?

Не могу.

Заштиту коју обезбеђују карантини имају само богати. Сиромашни гладују са децом и породицама – а врло вероватно и са короном. Они живе у круговима сиромаштва и беде, где нема поштеде.

Нико нема ништа. Ни солидарности нема.

Једноставно, нема ничега. Тотална ускраћеност, проузрокована тоталним економским застојем, на који свет приморавају зли мушкарци, а можда и зле жене.

Ова 3, 4 или 5 милиона људи у Лими, сви су у некада дошли из руралних области, за које влада ништа не предузима или нема довољно да их тамо задржи.

Зато Перуанци, у потрази за бољим животом, напуштају своје „чачаре“ (мале парцеле земље) и крећу у Велики град – у рај – где су препуштени да живе у већој беди него у провинцијским сиромашним насељима. Они су ту беду издржавали са надом.

Сада је корона-криза коју је створио човек још више погоршала њихов живот, много им је горе.

Такви Перуанци се сада се окупљају. Морају се вратити својим чачарама, породицама – где ће добити уточиште и храну, где ће се поново осећати као „код куће“ и бити вољени или барем добродошли.

Влада диктаторског војног режима спречава их да напусте карантин – из безбедносних разлога, наравно – јер могу заразити друге људе – па се фарса наставља.

Нико не говори: погледајте ово. Нико се не усуђује због страха да ће бити закључан.

Полицијска бруталност, палице, сузавац – репресија, све ради команде – назад у склониште – нема хране. Све док централна свемоћна влада не одлучи да „организује“ репатријацију аутобусима, али нема довољно капацитета нити организације – владаће хаос, ствари ће се погоршавати, а колико још може бити горе?

Глад ће их погодити, чинити их све слабијим и слабијим, склонијим болестима и умреће – не од Кovid-19, већ од глади. Али, како статистика функционише – такве ће се смрти, по налогу Мајстора, аутоматски приписати коронској пандемији. Наравно.

То се већ догађа другде. И на Глобалном северу.

Зашто не и на Глобалом Југу?

Лима је само један случај, вероватно типичан за  већи део Латинске Америке, изузев Венецуеле, Никарагве и Кубе – где усред јада још увек постоји осећај солидарности који уједињује народ – где влада стоји са људима. Међутим, и тамо људи тешко пате, због западних санкција. Буквално их убијају западне санкције – пре свега санкције Сједињених Држава.

Геноцидна нација.

«Њујорк тајмс» је (22. април 2020.) објавио: „Уместо коронавируса, глад ће нас убити. Свет се никада није суочио са глађу попут ове, указују стручњаци. Број људи који ће се суочити са акутном глађу могао би да се удвостручи – стићи до 265 милиона до краја ове године.“

Такође, из „Њујорк тајмса“: „У Кибери, највећим сламовима у Најробију у Кенији, становници већ живе у екстремном сиромаштву. Очај због хране покренуо је стампедо током недавне поделе брашна и уља за кување, оставивши повређену децу, а две особе су мртве“.

„У Индији хиљаде радника два пута дневно стају у ред за хлеб и пржено поврће да би заваравали глад.“

„И широм Колумбије сиромашна домаћинства вешају црвену одећу и заставе на својим прозорима и балконима као знак да су гладни.“

Ово подсећа на злогласни Кисинџеров цитат из 1970-их о глади: „Ко контролише снабдевање храном, контролише људе… Ко контролише енергију, може контролисати читаве континенте; ко контролише новац, може да контролише свет“.

Кисинџер, као и Гејтс, зна да Рокфелери имају „добре намере“: Никада нису тајили своју жељу да смање светску популацију у формату који подсећа на еугенику: „искорењивањем сиромаштва“, на пример – вакцинацијом. Почевши од Африке.

Гејтс је недавно предложио да испроба нову вакцину против короне у Африци – против чега је протестовао чак и његов пријатељ, др Тедрос, генерални директор СЗО.

Пандемија коронавируса донела је сиромаштво и глад милионима људи широм света. А нема краја на видику.

Односно, чини се да су скоро све владе приморане или прећутно приморане да се придржавају „смерница“.

То је и ђаволско и ван разумевања.

Зашто?

„Глобалне елите“ заиста верују да доприносе будућности и добробити човечанства. Ипак, њихови поступци резултирали су несносном бедом, незапосленошћу и очајем.

Без таквих присилних мера тешко би се могло објаснити зашто се скоро све владе планете подвргавају овом страшном друштвеном и економском програму –  лажу и лажу, гнусно лажу своје народе. Људима које треба да штите од незапослености, глади и очаја.

У „нормалним“ околностима, због грабежљивих неједнакости нашег света, око 9 милиона људи годишње умире од глади и болести повезаних са глађу.

Ова бројка се сада може повећати експоненцијално. Можда на десетине милиона или више.

На глад и смрт од глади могу утицати вештачки узроковане несташице хране, суше или поплаве – које су последица намерно условљене климатским променама – не кроз језиво нарасли пораст температуре изазван CO2 – већ напредним системом ХААРП ваздухопловних снага САД. (HAARP = High Frequency Active Auroral Research Program = Високофреквентни програм активног неуролошког истраживања).

„Током рата у Вијетнаму, коришћене су технике сетве преко облака, почев од 1967. у оквиру Пројекта Попај (Project Popeye), чији је циљ био продужавање сезона монсуна и блокирање руте за снабдевање непријатеља дуж пута Хо Ши Мин“.

Данас је ХААРП систем усавршен и наоружан. Према завршном извештају америчког ратног ваздухопловства АФ 2025, временске промене (за војне сврхе) дају (америчким) борцима у рату широк спектар могућих опција за победу или присиљавање противника… Временске промене постаће део домаће и међународне безбедности и могу се обављати једнострано… Могле би да имају офанзивне и одбрамбене апликације, па чак и да се користе у сврхе одвраћања. Способност стварања падавина, магле и олује на земљи или модификације свемирског времена… и производња вештачког времена – део су интегрисаног скупа [војних] технологија».

Према програму Гејтс фондације, предложена је присилна вакцинација. Они који одбију вакцинацију, на пример, неће моћи да путују.

Гадна беда која се човечанству намеће намерно – постаје све видљивија. Осим што бришете имовину људи и предузећа, ту су сиромаштво и глад…

Данас нема Нирнбершког трибунала, довољно поштеног, етичног и довољно моћног да светске елите буду изведене пред лице правде.

Ми људи морамо преузети владавину у овој текућој промени парадигме.

Ми људи, морамо изаћи из овог грозног затварања.

Не конфронтирајући се, већ мудрошћу и памећу.

Остављамо непријатељским силама да ојачају нашу слабост – и натерају нас да је превазиђемо.

Добар генерал не воли агресију.

Добар ратник не познаје мржњу.

Ако желите да победите непријатеља, немојте му се супротстављати.

Поставите се испод њега.

То се назива снагом не-борбе.

Ово користи способност мушкараца.

То се од давнина назива – бити у хармонији са небом и то је највећа снага која постоји (Тао 68).

Извор: "Факти"