header image
НАСЛОВНА СТРАНА
В. Димитријевић: Магијски напад и средства заштите Штампај Е-пошта
четвртак, 23 јул 2009

Владимир Димитријевић

Магијски напад  и средства заштите

На крају друге хиљадугодишњице од рођења Христовога, шта видимо:

1. На прометним улицама, у подзменим пролазима, на зидовима зграда могу се видети секташке рекламе и плакати - који обеђавају "најскривеније знање".

 

2. Нуде нам да погледамо порно-филмове у биоскопу, на телевизији, на видеу; обећавају нам успешне курсеве трансцеденталне и "хришћанске" медитације, предавање "Ведског универзитета Махариши", итд.

3. Усрдно нам препоручују да усвојимо аутотренинг и лечење хипнозом, да изучимо екстрасензорику и телепатију; да савладамо источњачке технике и тибетанску медицину; да се бавимо астрологијом, хиромантијом, теософијом и антропософијом (и безброј сличних "мистика").

4.  "Супермодерни"  врачари, окултисти, индијски магови-гуруи, лажни пророци и лажни христоси проповедају о стварности оностраној, добре или лоше астролошке констелације, престоници раја на земљи и новој светској влади, "правим енергијама" и "најкраћим путевима ка апсолутној свести", и, на крају крајева, о скором доласку месије (читај: лажног месије, антихриста) и свеопштем напретку. Огроман број окултистичко-магијских књига и брошура које су преплавиле веће градове представља мреже за гигантски лов неискусних умова и срдаца. Неки пут у те мреже падају чак и Хришћани, који већ имају немало искуство православно-црквеног живљења.

Да би оправдали своју лакомисленост и радозналост, глас своје савести, глас Божји, који забрањује да се завирује у демонску област,  они замењују гласом палог, лажљивог разума, који у виду "разумних" разлога, вели следеће: "Да бисмо тукли непријатеља, треба да му знамо оружје"; ако сазнам нешто ново, могу да ближњега упозорим на опасност која се спрема: "савремени интелектуалац мора да буде у току збивања и пажљиво да прати развој борбе на свим духовним фронтовима", итд.

Овај приступ, у ствари, противуречи апостолском, светоотачком, православно-црквеном учењу. Сви Оци Цркве, без изузетка, јасно су поимали животно-важну чистоту ума и срца и зато су увек позивали на велику обазривост и сталну пажњу кад је та чистота у питању. Преподобни Исаија нитријски у "Добротољубљу", вели: "Чувај се разговора с јеретицима желећи да одбраниш веру, да не би нека од њихових поганих речи ранила самог тебе. Ако нађеш књигу, која шири јерес, не жели да је читаш, да не би срце своје напунио смртоносним отровом; но учини то, у чему си просвећен (тј. држи се своје вере, нап. В.Д.), ништа од тога не одузимајући нити шта додајући томе. Чувај се од лажно названог знања, које се противи здравом учењу, како рече Апостол (1. Тим. 6, 20)".

Морамо знати да сваки духовни уплив долази или од Бога, или од човека, или, пак, од ђавола. Тачно разликовање помисли, то јест могућност да се без грешке одреди какве мисли су дошле, када и откуда, могу да поседују само православни хришћани који су достигли духовно савршенство. Ми, слабашни грешници, због  своје   палости,   више  смо склони да примамо савете с леве стране, од ђавола. Па ипак, и нама је дата могућност да разликујемо добро од зла на основу вечног еванђелског-закона: "Дрво се по плоду познаје" (Мт. 12, 33). У светлости горе поменутог постаје очито: потреба да се макар "крајичком свести" ступи у додир с окултномистичком литературом, музиком или сликарством -противуречи завету Светих Отаца, очито је демонски наговор и мора да се тренутно одбацује, одсеца. Нажалост, понеко на тренутак заборави на душеспасоносну трезвеност и настоји да се домогне забрањеног плода. Спочетка се превише радознали и још увек наивни ум самовољника тек понекад сети некакве, тек узгред погледане, књиге, летимично виђене слике или крајичком слуха чуте мелодије. Затим се помисли јављају све чешће и постају насртљиве, упорне. Рађа се неодређени, али постојани интерес за добијену информацију. И неприметно за самог њега, ум се одваја од најбитнијег - општења са Богом, излази из молитвеног стања и почиње да се стално враћа на одређене појаве или чињенице. Лаки, "слободни" разговор ума са помислима и успоменама постаје ропство свести помрачене празним мислима. И ако се човек не извуче на време из тог душегубног духовног ропства -може заувек пасти у ужасно духовно ропство.

Један од видова прикривеног окултизма је широка река тзв. научне фантастике, која је често облик поигравања тамном духовношћу. Биороботи у обличју аждаја; наге ванземаљке  које  лете   на  крилатим чудовиштима; електронски монструми који покоравају свемир; космички супермени, изасланици далеких галаксија - уопште нису безазлене игре радозналог ума, како понеки наивно мисле, нити су пуки отровни плодови болесне људске уобразиље. него је реч о масама упућеном, фронталном демонском нападу, чији је циљ да нанесе дубински ударац мноштву неискусних, незаштићених људи. Читајући и гледајући научну фантастику, људи се навикавају да демонско посматрају као "егзотично" и "забавно"; постепено, они примају ђавољи изглед и ругобу "ванземаљаца" као нешто симпатично.

Неки мисле да фантастика развија имагинативно мишљење и погодује развоју интелигенције. Али способнсот да се мисли у сликама, маштовитост, често може да рани ум и да га од Бога удаљи. "Маштарије су мост којим демони у душу улазе", вели Света Православна Црква кроз богомудрог Никодима Светогорца (види његову "Невидљиву борбу").

Једно од најбољих средстава духовне заштите јесте тзв. "безвидије", то јест одстрањивање свих мисли и представа које се јављају у току молитве, уз потпуно одсуство празних размишљања и маштарија. Уз то, не смеју се примати никакви снови, виђења, озарења, каква год да су: у виду оваквих или онаквих осећања, мириса, звукова, мелодије, гласа, слика, контура, силуета, фигура, сјаја или наизглед правих појава светитеља, мученика, ангела, Богомајке, па и самог Спаситеља, Христа. Демони се практично могу јавити у било ком облику, осим у облику крста. Да би се избегла ђавоља обмана (прелест), треба да се држимо начела свете трезвености: "Ако је виђење од Бога, нисам достојан да га гледам; ако је од ђавола нећу да га гледам". То свети Варсонуфије Велики каже овако: "Шта год да видиш чулима или духовно, напољу или унутар себе - нипошто не примај".

Неки веле: "А шта ако је виђење од Бога? Шта ће бити с нама кад не примимо нешто такво?" Треба знати да за духовну обазривост Господ никада не кажњава, него, напротив, награђује. О томе јасно сведоче житија Светих и сва црквена историја. Часни и Животворни Крст Господњи јесте најмоћније оружје за заштиту од бесовских страховања и осталих вражјих налета. Православни Хришћанин се моли: "Огради ме, Господе, силом Часног и Животворног Крста Твога, и сачувај ме од сваког зла".

Ако видимо нешто сумњиво -у исти мах треба призвати у помоћ Бога, осенити себе крсним знамењем и закрстити објекат који се јавио. По правилу, демонска привиђења не подносе крсно знамење и одмах ишчезавају. Некад враг показује нарочиту упорност и не жели да брзо напусти бојно поље. У том случају треба што брже савладати нарастајући страх и појачати молитву. Пали ангео и његове слуге настоје да заплаше и збуне својим тобожњим свемогућством, али без допуштења Божијег они не могу ништа да ураде. У часу двоструке опасности Господ је увек са нама. Довољан је трен и Он ће нас ишчупати из чељусти таме...

Једно од изворишта нездраве духовности јесте и непокајани греховни живот. Ако, наиме, не испуњавамо заповести Божије, не плачемо због својих промашаја и преступа, не обраћамо се Христу, Његовој Пречистој Мајци и светитељима за помоћ, наш се разум духовно помрачује и ми постајемо подложни свакој превари и обмани. Томе нарочито доприноси грех блуда, нечистог и неблагословеног полног живота. У Светом Писму прељубом и блудничењем се назива, пре свега, окретање леђа Живом и Истинитом Богу и идење за лажним боговима, идолима, врачарама и гатарама, астролозима и маговима. Блудети значи лутати: онај ко залута духовно, пада и у мноштво телесних грехова. Према томе, ако човек жели да избегне погубни утицај савремених окултиста и назови-чудотвораца, треба да води чедан и честит породични живот, да се уздржава од сваког зла и порока.

До контаката са окултистичким садржајима долази и на друге начине: преко поједине рок-музике, на пример. Хевиметал гаји отворени култ ђавола и антихристовог броја 666; у многим другим областима рока поруке се предају више скривено. Својевремено је група "Лед Цепелин" певала песму "Степенице за небо" (по многима, најбоља рок-мелодија свих времена) у којој је реч о магијским инверзијама и свирачу кога треба послушати да би се достигла хармонија. Тај загонетни свирач, фрулаш ("piper") није нико други него Пан, античко "божанство" с роговима и папцима, слично јарцу. Не треба заборавити даје шеф "Цепелина", Џими Пејџ, био следбеник британског црног мага Кроулија и власник једне од најбогатијих библиотека окултистичке литературе у Великој Британији.

Данас је све привлачинија и тзв. технотрона магија, која претендује на потпуно владање "законима природе" и апсолутним знањем; њени творци обећавају саздавање "раја на земљи", али раја без Бога и против Бога. Многи интелектуалци, свесно или несвесно, улазе у област првог технотроног окултизма, који је "гранична област науке" и који обећава да ће садашњи човек еволуирати у натчовека. Неки пут ова појава има малтене смешне видове. Тако је главни научник" савремености, Махариши Махеш Јоги, који има и титулу "његова светост", предложио на модерној физици и древним Ведама заснован "Свемирски устав". Својим наивним следбеницима, трансцеденталним медитантима, он се обраћа изразима попут "теорија супергравитације", "безонски и фермионски степени слободе", "Џиблертов простор", итд. За ово опсенарство од обманутих се узимају приличне паре, с обзиром да сваки "виши ниво медитације" (а обећава се човеку чак и да ће моћи да лебди) захтева и више пара. Јоги своју помоћ нуди и светским владама - да би се "смањиле напетости" и повећале "добре вибрације".

Православни знају да је то стара песма. Иза научне терминологије крије се демонска обмана. Циљ није никаква "супергравитација" него медитирање којим се човек директно сукобљава са законом Божјим. Индуси не верују у Свету Тројицу, него у безлично космичко божанство које се може достићи напором воље. Према томе, свака медитација није никакво опуштање, него општење са лажним божанствима хиндуизма; а то, понављамо, значи одбијање Христа и Његовог Еванђеља. У току медитације, пре или касније. долази до "астралног путовања", током кога душа, наводно, излази из тела и путује царством духова. "Астрал" није ништа друго до поднебесје, у коме, по сведочењу Апостола, обитавају зли дуси. Медитација је директан пут за сусрет с њима.

Неко ће можда рећи: "Али, можда се медитацијом долази у додир са добрим дусима, ангелима?" То се никад није десило. Ангеле су виђали само духовно савршени људи, и то након дугогодишњих подвига поста и молитве, проливања покајничких суза, итд. При том, они нису тражили да виде ангеле, него их је Бог тога удстојавао. Како вели Свети Исак Сиријски: "Колико год се човек напрезао  да   би   духовно сишло к њему, оно се неће покорити." Ако пак човек, мислећи да је достојан виђења, настави да о томе машта, јављају му се авети и призраци, и он себе обмањује.

С тим у вези, врло важно је упозорити људе, пре свега младе, да се клоне призивања духова од којих се, тобож, може сазнати будућност. Црква строго забрањује све видове спиритизма, јер то није никаква безазлена забава, него опасан понор у који се лакше падне него што се изађе. Пре свега, на спиритистичким сеансама никад се не јављају душе умрлих, пошто после смрти свака душа одлази  пред Христа Који, по Својој правди и милости, над њом изриче привремени суд, то јест одређује јој место боравка у чекању Последњег Суда над родом људским васкрслим из земаљског праха. Душа борави у рају или у аду, и никако се не може јављати на земљи, осим по допуштењу Божјем (што је врло ретко, и што се никако не односи на Богом забрањени спиритизам). Под маском "душа умрлих" на сеансама се јављају демонске силе, које, због свог хиљадугодишњег искуства, могу да понешто предскажу или саопште, али са само једном намером - да би свог питача превариле и гурнуле у вечну погибију. Има много примера погубног дејства спиритизма, али наведимо један. Потписник ових редова је имао прилике да својим очима види петнаестогодишњу девојчицу која је са својом другарицом призивала духове. Један од бесова ју је опсео, и она се потпуно растројила: почела је да га виђа и да разговара с њим. Рекла ми је да су му очи ужарене као пламен цигарете. Дете се потпуно изгубило: напустила је школу, није могла повезано да прича. Њена сестра ми је говорила: "Није реч ни о каквој душевној болести. Кад је примала ињекције за смирење у тренутку својих наступа, ништа није помагало. А примала је ињекције које смире најтеже душевне болеснике". Такође, да је девојчица у власти злог духа видело се по томе што није подносила ништа свето: иконе, храм Божји, и слично. Отац ју је водио у манастир Острог, али зли дух ју је приковао за тле и није јој дао да се попне до храма у коме је ћивот Светог Василија. Мајка ми је у сузама причала: "Приђе, удари ми шамар, а после неког времена вели: "Мајко, нисам то ја урадила, него он" (злодух). Бес који јој се јављао говорио јој је да је родитељи и сестра мрзе, да је нико не воли, и наговарао је да пали цигарету за цигаретом... Ето какве су последице призивања духова!

Постоји и космичка магија. Данас се многи институти и појединци баве изучавањем "ванземаљских цивилизација" и "неидентификованих летећеих објеката". Неки су ступали у додир с "малим зеленим" и од њих добијали разне информације и обећања да ће нас ускоро посетити да би од наше планете направили рај. Масовна појава "летећих тањира" и "ванземаљаца" такође је знак да се човечанство убрзано приближава добу у коме ће се јавити лажни месија, антихрист, који ће обмањивати човечанство лажним знамењима и чудима (Мт. 24, 24). Он ће се представљати као Христос и Спаситељ који је поново дошао на земљу да све спасе. Свети Јефрем Сиријанац каже да ће антихрист, да би се направио сличним Христу, летети по ваздуху у пратњи својих демона, "ванземаљаца", који ће га објављивати као истинитог "бога".

На крају, стижемо до социјалне магије. Жеља да се створи "нови поредак" у коме ће човечанство бити сједињено у једну државу, с једном војском, полицијом, владом, једним правосудним системом истовремено је и жеља за стварањем једне светске религије, тзв. "религије новог Доба" (“New Age"). По учењу новодобаца, човечанство има много разних вера које све уче о "истом". У складу с "демократским плурализмом" забрањено је једну веру сматрати бољом од друге (у неким земљама Запада о томе су донети и закони, чији је циљ да се спречи "говор мржње", то јест да ускрати човеку право да каже да је православно Хришћанство, рецимо, боље и Богу драже од будизма). "Њу ејџерси" тврде да смо изашли из астролошког доба Рибе у којем је доминирало "класично", "фундаметналитичко" Хришћанство; сад је доба Водолије, у коме ће доминирати медитација, учење о реинкарнацији, парапсихологија, сусрети с ванземаљским цивилизацијама. Кад се све религије уједине, на чело ће им стати Лорд Мајтреја, кога "хришћани" сматраjу за Христа, будисти за петог Буду, мухамеданци за имама Махдиjа,   а  Јудаисти   за   -   месију.  Мајтреjа ће, као цар, владати читавим светом. Овом водолијашком покрету припадају скоро све далекоисточне и окултистичко-езотеријске групације на Западу (а пошто су оне међународне, то значи и код нас). Ратови који се сада дешавају у свету, по учењу Алисе Бејли, идеолога водолијаштва, треба да "очисте планету" од оних који одбијају да се укључе у "планетарну иницијацију". Алисин "дух-водич" Џвал Кул нарочито је негативно говорио о "назадним" хришћанима који верују да је једино "њихова вера - права". Такви "мрачњаци" и "фанатици", по Бејлијевој, морају бити уништени! Према томе, анархија коју видимо свуда око себе припрема долазак "сина погибије", антихриста, лажног бога у грех и окултизам потонулог рода људског.

Али, Православна Црква се не боји магије. Она је Христова, и непобедива.

Последњи пут ажурирано ( недеља, 26 јул 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 28 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.