 Да, Европски суд за људска права зависи од Џорџа Сороша. Сами су то признали
У чланку од 25. фебруара питао сам да ли Европски суд за људска права (ЕСЉП) зависи од Џорџа Сороша. Тај чланак говори о поражавајућем извештају Европског центра за право и правду (ЕЦПП) у Стразбуру, под насловом Les ONG et les juges de la CEDH, 2009–2019[„НВО и судије ЕСЉП, 2009–2019”, доступан на енглеском и шпанском].
Два месеца касније, ЕСЉП је својим поступцима потврдио и подржао овај случај који се тиче Сорошевог утицаја на суд. Нови експозе директора ЕЦПП-а, Грегора Пипанка, који је и члан Стручне комисије за реформу ЕСЉП-а, бави се управо питањима како и зашто је до тога дошло. Др Грегор Пипанк је и коаутор фебруарског извештаја ЕЦПП-а. Пре него што пређем на нови извештај, да се подсетимо неколико основних ствари. Фебруарски извештај ЕЦПП-а ЕЦПП је међународна организација посвећена промовисању и заштити људских права и верских слобода широм света. Од 2007. године ЕЦПП има посебан саветодавни статус у Економском и социјалном савету Уједињених нација. Након темељног шестомесечног истраживања деценије између 2009. и 2019. године, ЕЦПП објавио је горе поменути извештај у коме се закључује да су од 100 сталних судија ЕСЉП, чак 22 – скоро четвртина укупног броја – повезане са извесних седам невладиних организација. Штавише, пре него што су изабране за судије ЕСЉП, ове особе су биле сарадници, а понекад чак и руководиоци тих истих НВО. Организације с којима су повезане ове судије јесу следеће: A.I.R.E. Centre (Центар за права појединаца у Европи); AmnestyInternational; Међународна комисија јуриста; Хелсиншка комисија и њихова мрежа фондација; HumanRightsWatch; Interights (Међународни центар за судску заштиту људских права); и мрежа Фондација Отвореног друштва с мноштвом својих огранака, а пре свега Иницијативом Отвореног друштва за правду. Од поменуте 22 судије, њих 12 имало је директне везе са Отвореним друштвом, што значи да је највише судија са списка било повезано управо с том НВО (ту чињеницу потврђују и саме судије у својим радним биографијама на веб-сајту Парламентарне скупштине Савета Европе). Штавише, Отворено друштво финансира још шест других НВО поменутих у извештају. Затим, извештај је открио да је од 22 судије, њих 18 заседало у случајевима које је ЕСЉП-у предложило или подржало Отворено друштво. У периоду од десет година које је извештај покрио, пронађено је чак 88 случајева које је извештај окарактерисао као „проблематичне” у том погледу. Такође, у доста других случајева постоје везе између судија и НВО, премда је реч о посредним везама те стога оне не подлежу стандарду „проблематичних” према ком се извештај управља. Све у свему, фебруарски извештај јасно утврђује да су овде доведени у питање ни мање ни више него независност суда и транспарентност његовог рада – а то су изузетно важна питања за тело које је арбитар за питања људских права у Европи! На крају, поставља се најважније питање: да ли је ЕСЉП под утицајем Сороша, тј. мреже организација милијардера Џорџа Сороша која широм света промовише и финансира абортус и трансродну идеологију. „Најконтроверзнији судија” Два месеца након фебруарског извештаја, ЕСЉП је урадио само једно – потврдио бојазни садржане у том извештају, и то тако што је човека кога др Пипанк назива „најконтроверзнијим судијом”, а то је Бугарин Јонко Грозев, поставио на важну позицију „председника одељења”. Зашто Пипанк назива Грозева „најконтроверзнијим”? Ево шта он каже: „Грозев је читаву каријеру провео као адвокат и активиста невладиних организација које су блиске Џорџу Сорошу или које он финансира, све док није постао један од светских лидера у оквиру Отвореног друштва и специјализовао се за коришћење судских институција у политичке сврхе (Иницијатива Отвореног друштва за правду). Прославио се, између осталог, и као адвокат бенда панкерки (PussyRiot) које су извеле скаредан наступ у московској саборној цркви.” Да не буде забуне, сви ми у редакцији портала iFamNews чврсто верујемо да свако има право на правног браниоца. (Штавише, то је једна од најсветлијих заоставштина које су средњи век, па чак и Инквизиција дали нашој цивилизацији, као што италијанско-амерички стручњак Џон Тедеши истиче у својој књизи Прогон јереси: збирка студија о Инквизицији у раној модерној Италији.) А знамо и превише добро да само деспотски и тоталитарни режими ускраћују ово важно право на стручну правну одбрану. Ипак, ове чињенице о Грозеву заиста подстичу нашу новинарску радозналост. Као што др Пипанк даље износи: „Већ 2014. године, начин на који је [Грозев] номинован доведен је у питање у Стразбуру, будући да су три члана бугарске изборне комисије били његове колеге из НВО. Једна локална организација поднела је жалбу Савету Европе на нерегуларност изборне процедуре, али је она одбијена.” А нерегуларности се ту не завршавају: Пипанк каже да је Грозев био „активиста”, и то„без искуства као судија (као већина судија у Стразбуру),” у тренутку када је изабран за судију ЕСЉП. Затим, „[у]брзо након што је изабран, његове колеге пресудиле су у његову корист у случају PussyRiot и наредили Русији да му исплати велику одштету, као што је обичај у таквим случајевима.” Грозев наставља да напредује Кад је Грозев номинован за судију, објашњава Пипанк, појавило се неколико случајева „које је он лично предложио ЕСЉП као адвокат, или које су предложиле његове бивше НВО.” Пипанк каже да се у девет таквих случајева Грозев сам повукао, али је „и даље учествовао у пресуди у барем 10 других случајева које су предложиле или подржале НВО које је он лично основао или које је донедавно водио.” Пипанк даје и списак тих случајева и даље каже: „такво понашање представља озбиљно и вишеструко кршење основних етичких обавеза судије” и „у свакој држави с владавином права, [извршилац] таквог кршења подлегао би озбиљним дисциплинарним санкцијама.” Чак је и бугарски министар правде јавно изнео могућност Грозевљевог отпуста, премда је одлуку о томе препустио ЕСЉП. Сад је Грозев напредовао још и више у ЕСЉП, будући да ће „председавати једним од пет одељења суда, имати извршну руководећу власт у суду и систематски учествовати у најважнијим случајевима.” Такође ће имати овлашћења да у оквиру свог одељења одлучује „сâм, од једног случаја до другог, о томе да ли да позове, дозволи или одбије учествовање невладиних организација у случајевима.” Није лоша тезга, ако ме разумете… Извор: https://www.ifamnews.com/sr/ |
