 Из Митрополије дабробосанске поручили су да се "довођењем Блајбурга" у Сарајево трајно затварају врата сарадње и свих односа ове митрополије са Надбискупијом врхбосанском, те лично Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома са кардиналом Винком Пуљићем.
Митрополит Хризостом рекао је Срни да се у Митрополији осјећају издано и да им је жао. - Надали смо се да можемо кренути путем заједништва. Како ићи заједно? Ја на Стари Брод на Дрини да плачем и оплакујем жртве /Јуре/ Францетића, а кардинал доводи Блајбург у Сарајево. Е, па то не иде заједно! Нема више ни молитвених осмина за јединство хришћана, нити било каквих других односа - поручио је митрополит Хризостом. Поводом најаве да ће 16. маја кардинал Винко Пуљић у сарајевској катедрали предводити мису за убијене у Блајбургу, митрополит дабробосански Хризостом је истакао да је то крајње забрињавајуће. - Миса није служена на Ускрс, а, гле, за Блајбург може и треба. Извитоперене вредности! Зар је ово могуће у једној цркви? - упитао је митрополит дабробосански. Он је додао да не разумије чему служи "довођење Блајбурга" у Сарајево. - Добру? Не! Злу, бојимо се! - навео је митрополит Хризостом. Кардинал Пуљић рекао је раније да су му бискупи двије бискупске конференције дали мандат да предводи комеморацију за жртве блајбуршког крижног пута, као и свих других жртава рата, што је и прихватио. Годинама уназад, комеморације на Блајбуршком пољу у Аустрији, на којима редовно присуствује по неколико хиљада људи, изазивале су бројне контроверзе. Док је за једне то одавање почасти убијеним цивилима и војницима такозване Независне државе Хрватске, за друге је највећи фашистички скуп у Европи. Случај "Блајбург", познат као Блајбуршки масакр, односи се на догађај који се десио крајем Другог свјетског рата, током маја 1945. године. Десетине хиљада војника и цивила повезаних са снагама Осовине, које су бјежале из Југославије, у том периоду су враћене у земљу. У корушком пограничном мјесту Блајбург, на аустријско-словеначкој граници, убијени су припадници или сарадници фашистичких режима од припадника Југословенске армије, а међу настрадалима највише је било припадника усташа и домобрана. Извор: "Ослобођење" |
