Пророци теософије и њуејџ покрета обећавају славну будућност за цело човечанство. Ускоро. Од 1875. Јелена Петровна Блавацка, Алис А. Бејли, Дејвид Спенглер,¹ Нил Доналд Волш,² Роберт Милер,³ Барбара Маркс Хубард, Ник Баник и други окултистички писци кажу да можемо надвладати смрт, уздићи се ка божанству и градити рај на земљи – ако схватимо да смо богови, и да је цело човечанство Једно.

Ова порука – модерна интерпретација змијиних лажи у рају (Пост. 3, 4–5) – обезбедила је славу и богатство својим проповедницима. Од јесени 1995. до јесени 1999, 2,5 милиона људи купило је Волшове књиге,⁴ које су брбљива, утешна интерпретација теософске догме. Рабин Мајкл Лернер, који се раније бринуо о духовности Хилари Клинтон, хвали Волшове књиге: „Испоставља се да су сва три тома Разговора са Богом бриљантна дела духовног дискурса, моћна критика духовно мртвих верзија савремене религије, и изазов за оне који имају секуларну представу о себи да поново размотре метафизичке темеље својих најдубљих уверења”.⁵ Ник Баник, успешни бизнисмен из Орегона који тврди да је реинкарнација апостола Павла, зарадио је од издавача милион долара унапред за своја „откровења”.⁶

Моћни пријатељи Њуејџ покрета

Аватари њуејџа имају пријатеље – и изворе финансирања – на високим положајима.⁷ Барбара Маркс Хубард је један од директора Светског друштва будућности,⁸ упоредо са аутором Џоном Гарднером (оснивачем Општег циља), Солом Линовицем (бившим амбасадором Организације америчких држава), Робертом МекНамаром (раније министар одбране Сједињених Држава и председник Светске банке), Ирвингом Шапиром (бивши председавајући E.I. du Pont de Nemours & Co.) и Морисом Стронгом (генерални секретар УН конференције за животну средину и развој).⁹ Лоренс С. Рокфелер је финансирао рад Метјуа Фокса¹⁰ и Барбаре Маркс Хубард. Заузврат, Барбара Маркс Хубард описује Рокфелера као свог „вољеног патрона”¹¹, и каже Рокфелерова „интуиција о ‘Христу XXI века’ дубоко ме је надахнула”.¹² Рокфелер је такође основао Линдисфарн удружење, које подржава рад Џејмс Паркс Мортона (који је дуго година био милитантни авангардни старешина епископалног храма св. Јована Богослова у Њујорку), Дејвида Спенглера и других њуејџ величина.¹³ Роберт Милер, који је био помоћник генералног секретара Уједињених нација (УН) и канцелар УН Универзитета за мир у Костарики, освојио је награду УНЕСКО–а за образовање у области мира 1989. за свој теософски План светског нуклеуса.¹⁴

Многи посматрачи њуејџ покрета одбацују његова учења на исти начин на који Њусвик магазин описује писање Волша и Џејмса Ван Прага – као „религију без тешких делова”... Р. Лоренс Мур, професор историје на Корнелу, каже да је ово позната тема у америчком спиритуализму, сећајући се барем трансценденталиста. ‘Ако читате довољно тога’, каже, све гласи исто: шашаво, понављајуће, иде лако”.¹⁵ Репортер који је интервјуисао Ника Баника за Виламет вик, портландски, орегонски недељни лист, нуди једнако јасно одбацивање Баникових њуејџ учења: „Он је пронашао у апостолу Павлу оно што изгледа да је идеалан гласник који би допирао до припадника средње генерације који старе и трагају за погодном теологијом; он им нуди либералну поруку која се своди на мир, љубав и слободну телефонску линију ка вашем унутрашњем Богу”.¹⁶

Крвава похота хуманитараца

Нажалост, њуејџ и теозофско учење није само збирка будаластих, утешних отрцаних фраза. У ствари, овај покрет је далеко гори. Њуејџ и теософски гуруи – Блавацка, Бејли, Милер, Маркс Хубард, Волш, Спенглер и други – чврсто се противе хришћанској ортодоксији. Они верују да је пад био успињање човечанства ка знању, помогнуто луцифером – кога они славе као носиоца светлости и слободе. Они очекују блиски, апокалиптични преокрет који ће водити човечанство ка њуејџу. Касније, постојаће светска влада и нови економски поредак да би се ојачала „правилна расподела”. (Види чланак „New Age & Globalist Strategies: Unity, Collectivism, & Control”, in Volume 23:4–24:1 of the Journal). Осим тога, многи њуејџ лидери промовишу хедонистички „гледај своја посла” морал који је створио пустош у западном друштву од шездесетих година. Хришћани славе једног Бога, Свету Тројицу: Оца, Сина и Светога Духа. Насупрот томе, њуејџ пророци нуде несвето тројство: људско самообоготворење, луциферску религију и колективистичку земаљску Утопију, „духовну” верзију комунизма.

У својој гордости, учитељи њуејџа и њихови глобалистички савезници трагају за Утопијом која би обухватила цео свет. Што је већа гордост коју поседују особа или покрет, већи је и њихов бес када наиђу на отпор, и већи је очај који осете када се руше њихове грандиозне визије. Гордост, бес и очај су духовни корени окрутности и убиства. Могло би изгледати чудно што теософски пророци бивају оптужени за ове ствари. На крају крајева, они и њихови следбеници су културни, добро повезани људи; кажу да је њихов циљ побољшање људске расе и Земље. Ипак, теософски и њуејџ учитељи верују да су два светска рата била неопходна за људску еволуцију, и да су порођајне муке њуејџа почеле атомским разарањем два јапанска града 1945. Они се плаше пренасељености – нарочито међу народима Трећег света. Ови теософски писци заступају слање људи који нису вољни да приступе њуејџу у другу димензију, и смањење светске популације на две милијарде – или мање. Таква је крвава похота милосрдних.

Све ово проистиче из гностичког веровања које је изразила Алис Бејли: „За чуваре Божијег плана и оне који спроводе нове правце кретања, формална страна живота, спољашњи опипљиви израз, у потпуности је од другостепеног значаја. Ваше виђење је често искривљено болом и патњом којима је подвргнута форма (било вашим сопственим или оним код других, појединачно или масовно)... Смрт није катастрофа које се треба плашити; дело Уништитеља у ствари није окрутно или непожељно”.¹⁷ („Форма” је њуејџ–израз за личност.) Њуејџ аватари пригрлили су бруталну верзију спиритуалног дарвинизма. Како каже Барбара Маркс Хубард, „‘Зло’ ће се појавити да уништи – и заиста хоће. Оно ће уништити све оне који се не могу ускладити са планом у његовој надолазећој фази, јер је живот усмерен ка будућности. Природа је мање заинтересована за индивидуални опстанак, него за еволуцију целине ка свагда вишим степенима слободе, јединства и свести о Богу”.¹⁸ Она ђаволу додељује кључну улогу у еволуцији: „Зло – ђаво – јесте процес еволутивне селекције који непрекидно одстрањује слабије од јачих”.¹⁹

Дух-водич Дејвида Спенглера каже да је патња само део „света форме” који „има мало значаја”; дух се „бави оним што је твој вечни живот, божанско присуство који храним и грлим. Ако форме морају бити уништене како би ово Присуство било ослобођено, онда нека тако буде”.²⁰ У другој прилици, Спенглерова авет (spiritual guide) је слегала раменима поводом „смрти милиона људи”: „На нашем нивоу, ми природно не поистовећујемо живот са физичким телом, стога, за нас, губитак ваше физичке форме није трагедија на начин на који може бити за вас. Смрт милиона људи сама по себи није трагедија за нас, јер она једноставно значи њихово рођење за наше подручје”.²¹

Злодух Нила Доналда Волша мисли исто тако. Хитлер је својим жртвама учинио услугу убивши их; његова дела су била „грешке”, не злочини: „Грешке које је Хитлер правио нису повредиле или оштетиле оне чију је смрт изазвао. Те душе су ослобођене из свог земаљског ропства, попут лептира који се појављују из чаура. ...Све што се дешава у универзуму дешава се савршено. Бог није погрешио дуго времена. Када увидите апсолутно савршенство у свему – не само у оним стварима са којима се слажете, него (можда и нарочито) онима са којима се не слажете – постижете иницијацију”.²² Ако постизање „иницијације” значи да можемо увидети „апсолутно савршенство” у Гулагу или Аушвицу, која би га пристојна особа икада пожелела?

Њуејџ неморал

Баш као што њуејџ учитељи изопачују теологију и обезвређују људски живот, исто тако первертирају и морал.

„Небески водич” Нила Доналда Волша рекао му је, „Нема такве ствари попут Десет Заповести... Божији Закон није закон”.²³ Волшев духовни водич је такође казао: „Схвати да су ‘добро’ и ‘зло’ делови твоје уобразиље”.²⁴ Волшев блиски дух противи се послушности Божијој вољи: „Послушност није раст, а раст је оно за чим жудим”.²⁵ Уместо тога, „дух” предлаже попустљивост према себи: „Ниједна врста еволуције никад се није десила кроз лишавање. Ако треба да еволуираш, то неће бити зато што си у стању да се успешно лишаваш ствари за које знаш да ‘пријају’, већ зато што дозвољаваш себи ова задовољства – и налазиш чак нешто веће. Јер како можеш знати да је нешто ‘веће’ ако никад ниси пробао ‘мање’?”²⁶

Као последицу, Волшев бог одобрава сексуалну активност деце и тинејџера, говорећи: „У просвећеним друштвима подмладак никад није обесхрабрен, прекореван, или ‘исправљан’ када почиње да проналази уживање у природи самог свог бића. ...Сексуалне функције су такође схваћене и третиране као потпуно природне, потпуно чудесне, и потпуно у реду”.²⁷ Волшов ђаволак не каже да ли то просвећени малишани раде насамо, са својим друговима, браћом и сестрама или одраслима. Да би био сигуран да порука допире до деце, Волшов бог каже да школе треба да текући „програм заснован на чињеницама” замене „програмом заснованим на вредностима”, укључујући курсеве о таквим стварима попут „самоуздизања, поштовања других, радосног сексуалног изражавања, поштења, толеранције, разлика и сличности, етичке економије, креативне свести и моћи ума”.²⁸ (Колико се од овог програма већ учи у америчким државним школама?) Духовни водич Барбаре Маркс Хубард каже да је конфузија у сексуалном идентитету добра ствар; у новом добу, „Ваша адолесценција биће радост. Бићете андрогини”.²⁹

Волшев ђаволак одобрава мешање сексуалних чинова са окултним ритуалима: „Пружите себи обилно задовољство, и моћи ћете да и другима пружите обилно задовољство. Мајстори тантричног секса су ово знали. Зато они подстичу мастурбацију, коју неки од вас заиста називају грехом”.³⁰ Волшев сабласни водич такође тера, „Помешајте оно што називате светим са светогрдним, јер док не видите ваше олтаре као врхунско место за вођење љубави, и ваше спаваће собе као крајња места за обожавање, не видите ништа”.³¹ Када говори сам Волш, радије него што цитира „бога”, он каже, „Предвиђам свет у коме ћемо моћи да водимо љубав са било ким, на било који начин (sic) то желели, било кад, било где. (Наравно да они морају бити вољни и сагласни.) ...Молим вас да разумете, не говорим о сексу, а ипак истовремено, говорим”.³²

Метју Фокс каже: „Похота је благослов”; он само повлачи линију „када постоји преданост” или „када се користи сексуалност... на садистички начин”.³³ Фокс цитира Шиву, „творца и уништитеља ствари” и „господара плеса”, говорећи: „Фалус је исто што и ја. Он привлачи моје верне мени и стога мора бити обожаван”; Фокс затим каже: „Ово је језик космичког Христа”.³⁴ Има ли још питања о природи „космичког Христа”? Је л’ вам јасно ко је тај?

У њуејџу, традиционалне породице ће нестати. Брак ће бити пролазна веза, и „племенске старешине” ће одгајати децу. Барбара Маркс Хубард каже, „Распад прокреативне породичне структуре породице ХХ века јесте витални поремећај потребан за продор сарадничке породичне структуре ХХI века”.³⁵ Њен блиски дух каже да у њуејџу, „Верност партнера је зарад њиховог изабраног дела, било да то треба да буде побожно дете или побожно дело у универзуму. Када је чин употпуњен, партнерство се продужава ако постоји још нешто што треба обавити. Оно је са љубављу окончано ако више нема ничег што треба да створи управо тај пар. Свако проналази следећег партнера, или партнере, без икакве сенке туге, јер ништа није раздвојено међу онима који су потпуно повезани са Богом”.³⁶ Етика оргије постаје етика њуејџа. Волшов бог предлаже да би родитељи требало да бригу о својој деци препусте „читавој заједници”: „Предајте одгајање деце у руке својих поштованих Старијих. Родитељи виђају своју децу када год пожеле, живе са њима ако тако изаберу, али нису само они одговорни за њихову негу и васпитање. Телесне, друштвене и духовне потребе деце задовољава цела заједница, уз образовање и вредности које нуде старији”.³⁷ У њуејџу, то је нови модел васпитања.

Зарад божанског бића, Волшов бог осуђује верност и брачне завете: „Издаја самог себе у намери да се не изда други и поред свега је издаја. То је највиша издаја”.³⁸ „Ваши брачни завети, како их данас тумачите, терају вас да дате врло непобожну изјаву”.³⁹ „Ако се лишите слободе, лишавате се своје природе. А то није светиња, то је богохулство”.⁴⁰ (Можда је ово порука коју је Волш очајнички желео да чује; он има пет неуспелих бракова иза себе.⁴¹) Заиста, чланове породице који неће да се преселе у њуејџ треба напустити. Барбара Маркс Хубард каже, „Али ако чланови ваше породице изаберу да остану где јесу, немамо моралну обавезу да сузбијамо сопствени потенцијал у њихову корист. Заправо је сузбијање потенцијала ‘неморалније’ него прерастање наших биолошких односа”.⁴²

Теософи који се више држе старијих учења Блавацке и Бејлија не слажу се са Волшем, Фоксом и Хубардовом у погледу сексуалности. Бенџамин Крем, портпарол „Мајтреје”, лажног Христа, каже, „Породица је основна јединица која обезбеђује најбоље услове и кармичну ситуацију за правилну еволуцију. Она не може бити замењена без последица”.⁴³ Крем такође каже да „Хијерархија не сматра хомосексуалност нормалном”.⁴⁴ Спенглер више пута критикује разарање бракова које верници њуејџа спроводе у тежњи за „саморазвојем”.⁴⁵

Са апотеозом слободне љубави њуејџ сладострасника долази „духовно” оправдање за употребу дрога које мењају свест – као да страдали од помаме за дрогама из шездесетих година нису и даље расути по нашим улицама и болницама. Хјустон Смит, аутор Светских религија (стандардни компаративни уџбеник из области религије) сада отворено подржава „ентеогене” (entheogens, прим.). Смит је управо објавио Прочишћавање врата перцепције: религиозни значај ентеогених биљака и хемикалија. Он каже да употреба дрога у религиозним обредима може приближити људе Богу, и обухвата историју ове праксе – од елеусинских мистерија античке Грчке и индијске свете соме до савремених присталица унапређења религије путем хемије: Олдоса Хакслија, Тимоти Лирија, Гордона Восона (страственог истраживача магијских печурака),⁴⁶ и Алберта Хофмана (проналазача LSD).⁴⁷ Смитово интересовање за религиозне дроге датира од његовог пријатељства са горе поменутим познатим личностима у раним шездесетим.⁴⁸ 1997, хвалио је збирку есеја под насловом Ентеогени и будућност религије, говорећи да есеји „успостављају најбоље појединачни увид у религиозни значај хемијски условљених мистичних искустава који се појавио до сада”.⁴⁹

Барбара Маркс Хубард „супстанце за проширење ума” упоредо са покретом за грађанска права представља као начин да се подстакне друштвена промена: „Еколошки покрет, антиратни покрет, Аполо свемирски програм, женски покрет, покрет за грађанска и људска права, нова музика, трансцендентална медитација, јога и супстанце за проширење ума су скупа охрабрили генерацију младих да послужи као инструмент друштвене трансформације – која тежи да породи још увек невидљивог друштвеног лептира”.⁵⁰ (Традиционални теософи се не слажу. Дејвид Спенглер каже: „узимање дрога не представља пут у културу и свет њуејџа”.⁵¹ Бенџамин Крем описује предлоге за легализацију дрога као „равне легализованом убиству”,⁵² и каже: „Не узимајте дроге, халуциногене или ма који други тип дроге”.⁵³)

Присталице ентеогена имају публику међу моћнима. Хјустон Смит је присуствовао Форуму о стању света Горбачовљеве фондације 1995.⁵⁴ Од дванаест аутора Ентеогена и будућности религије, четворо је присуствовало или говорило на Форуму о стању света 1996. и 1997⁵⁵ (Ен и Александар Шалгин и Роберт Џес 1996; Џек Корнфилд и Роберт Џес 1997.). Поборници халуциногених дрога такође се повезују са вештичарским покретом ВИКА. Конвенција ПантеаКон вештица се одржава сваког фебруара у Катедрал Хил хотелу у Сан Франциску; најскорије окупљање је привукло 1200 неопагана, двоструко више од броја присутних 1999.⁵⁶ На ПантеаКону фебруара 2000, Дејл Пендел, један од дванаест аутора Ентеогена и будућности религије, говорио је о „Ерос: муза и други отрови”; рекао је да „управо завршава Фармако/Гнозију, други том своје трилогије о моћи биљака, хербкрафту, и Путу отрова”.⁵⁷ На ПантеаКону 1999. Пендел је говорио о „Путу отрова и квантумској тантри”.⁵⁸

Када једном наша тела, умови и душе буду разорени слободним сексом, дрогама које искривљују ум и поигравањем са светом духова, ми можемо – и морамо – изабрати да умремо. Како каже Барбара Маркс Хубард, „Они који морају да стварају више бирају да наставе да живе све док не заврше свој посао. Када осетимо да је наша креативност стигла на крај свог пута, великодушно бирамо да умремо. У ствари, изгледа неморално и будаласто наставити живот... Када смо стари и уморни од живота и не желимо више да живимо, учимо да умремо по избору, како чине неки урођенички народи”.⁵⁹ Она намерава да се одазове својим уверењима када дође њено време да умре: „Мој приоритет је да, када се осетим испуњеном овим животом, позовем своје вољене (sic), своју породицу, своје пријатеље. У значајној свечаности припремићу се да уђем у мистерију следеће фазе живота и затражим благослове оних које волим. Бирам да свој учиним прелазак великодушно”.⁶⁰ Нил Доналд Волш исто тако је наклоњен еутаназији: „Сулудо је мислити да је бескрајна патња оно што Бог захтева, и да је брз, хуман крај патњама ‘зло’”.⁶¹ Духовни мајстори Бенџамина Крема се не слажу, говорећи да еутаназија и самоубиство „ометају постизање циља душе”.⁶²)

Тејар де Шарден излаже тврдокорно, дарвиновско оправдање еутаназије. Он каже да „снажни” морају да размотре нове начине на које ће поступати са „одбаченима од живота” у болницама: „Како би требало да проценимо напоре које расипамо у свим врстама болница на спасавање оног што тако често није ништа више него један од отпадака живота? Нешто дубоко истинито и лепо (мислим на веру у незаменљиву вредност и непредвидива богатства садржане у свакој појединој личности) очигледно је скривено у истрајној жртви да се спасе људска егзистенција. Али, зар не би требало да ова забринутост човека за појединог ближњег буде уравнотежена узвишенијом страшћу, рођеном из вере у ону вишу личност коју треба очекивати... од достигнућа наше еволуције широм света? До које мере развој снажних (у мери у којој можемо одредити ово својство) не би требало да има предност над очувањем слабих? Како можемо помирити, у стању максималне ефикасности, бригу расуту на рањене са хитнијим потребама битке?”⁶³ Тејарова уверења су доследна учењу Алис Бејли „да су Живот, његов циљ и његова усмерена намеравана судбина оно што је важно; ...када се форма покаже неадекватном, или превише болесном, или превише онеспособљеном за изражавање тог циља, није – са становишта Хијерархије – никаква катастрофа када та форма мора да нестане”.⁶⁴

Учитељи њуејџа уче „гледај своја посла” етици, а милијардерски берзански шпекулант Џорџ Сорош финансира напоре да се јавна политика прилагоди новој неморалности. Сорош је финансирао „Пројекат о смрти у Америци”, који је усмерен на „преобликовање културе и искуства умирања у Америци”.⁶⁵ Већина субвенција унапређује болничку негу и побољшану контролу бола за умируће. Међутим, један од прималаца субвенција – са 35 000 долара – јесте Избор у умирању,⁶⁶ – последња инкарнација Друштва за еутаназију у Америци, основаног 1938. Избор у умирању фаворизује легализацију самоубиства уз помоћ лекара⁶⁷ – као и сам Сорош.⁶⁸ Сорош је такође финансирао програме замене игала за нарко-зависнике,⁶⁹ кампање за легализацију марихуане у медицинске сврхе,⁷⁰ и групе које ће „бранити женски приступ свеобухватној репродуктивној здравственој заштити, укључујући абортус”⁷¹ – међу којима су и Католици за слободан избор, Центар за репродуктивни закон и политику (за „одбрану од абортивног законодавства ‘парцијалног рађања’”), Савет за иностране односе (да „размотри како пресуде по питању женских људских права у међународним оквирима утичу на безбедност и економске интересе САД”), Национална федерација за абортус, Планирано родитељство, Политички институт националне снаге педерских и лезбијских циљева и Савет САД за сексуалне информације и едукацију.⁷² Нил Доналд Волш хвали Сорошев рад: „Тед Тарнер и Џорџ Сорош поклонили су милионе долара. Они су подстакли снове човечанства остварењима својих сопствених снова, оживљених”.⁷³ Не помиње, међутим, снове жртава абортуса, финансираних Сорошевим парама.

Гордост њуејџа

Гордост – „самопоштовање” до „плус бесконачно” – заштитни је знак лидера њуејџа. (Како би другачије могли да планирају глобалну утопију и одбацују традиционалне моралне кодексе које је већина човечанства прихватала хиљадама година?) Џорџ Сорош каже: „То је врста болести када себе сматрате неком врстом бога, творцем свега, али ми представља пријатност сада када сам почео да то проживљавам”.⁷⁴ Барбара Маркс Хубард сада има божанске претензије, говорећи, „унутрашњи глас, водич, ‘Вољено’ више биће које ми је давало знаке из далека тридесет пет година, отеловљује се у мени”.⁷⁵ Роберт Милер каже, „Ако бих икада био проглашен светим од стране Организације уједињених религија, волео бих да будем назван или познат као: Свети Роберт од Маунт Рејсара”.⁷⁶

Михаил Горбачов и Морис Стронг, творци Земаљске повеље – радикалног еколошког уговора који ће бити предложен УН на усвајање⁷⁷ – изгледа да виде себе као врховне законодавце, легитимне наследнике Мојсија и Христа. Горбачов каже: „Такође нам је потребан нови међународни еколошки правни кодекс укорењен у Земаљској повељи – споразум сличан Декларацији о људским правима Уједињених нација. ...Ја се надам да ће ова повеља бити врста Десет Заповести, ‘Проповед на Гори’, која обезбеђује упутство за људско понашање према животној средини у следећем веку и касније”.⁷⁸ Морис Стронг каже: „Прави циљ Земаљске повеље је тај што ће она у ствари постати попут Десет Заповести, попут Универзалне декларације о људским правима”.⁷⁹ Уз такву охолост од стране аутора Земаљске повеље, не би требало да чуди што Горбачовљева глобална еколошка организација, Међународни зелени крст, предлаже да би све људске вредности требало да буду подређене утврђеном циљу Земаљске повеље: „Заштита биосфере, као општи интерес човечанства, не сме бити потчињена правилима државног суверенитета, захтевима слободног тржишта или правима појединаца”.⁸⁰

Окрутност паганизма

Неколицина ових лидера њуејџа добијају духовну инспирацију из паганских цивилизација које су учествовале у масовном жртвовању људи.⁸¹ Милер велича религију и филозофију „урођеничких народа”, нарочито „изванредне космологије Маја (sic), Ацтека, Инка (sic) и других”; требало би да постоји „глобални духовни одсек који проучава урођеничке духовности и обреде који потичу из њиховог присног односа са природом и творевином”.⁸² Барбара Маркс Хубард се нада „party-јем планетарног рођења” до 2012; она бира датум заснован на мајанском календару.⁸³ „Духовности и обреди” Маја, Ацтека и Инка су обухватали људске жртве. Извршни директор URI (Организација уједињених религија) Чарлс Гибс је рекао да би „урођеничке религије” биле укључене у URI „на исти начин као што би био обухваћен свако други. ...Управо сам био у Оксфорду и ...тамо је урођеничка религија вера друида”.⁸⁴ Савремени друиди учествују у URI;⁸⁵ древни друиди су жртвовали људе боговима.⁸⁶

Као што су древни богови пили људску крв, тако је и теософска хијерархија. Бенџамин Крем је рекао, „намерна је била одлука хијерархије да Први светски рат буде продужен до 1918. Уништавање животињских тела човека омогућило је крви човека – која представља животињски живот – да буде проливена у земљу. Ово је било велико почетно искуство за животињско царство, укључујући животињску природу човека”.⁸⁷

Револуција, рат и атомске бомбе: покретачи људске еволуције

Комунистички и фашистички лидери – од Лењина надаље – окрутно су уништили људски живот и слободу у тежњи за колективним утопијама. Рекли су, „Да бисте направили омлет, морате да разбијете јаја” и према Црној књизи комунизма, приближно 20 милиона је убијено под совјетским комунизмом^[1], а 65 милиона је страдало од кинеских комуниста.⁸⁸

Теософи одобравају ова дела; ниједно крвопролиће није превелико ако унапређује њихову верзију људске еволуције. У септембру 1939,⁸⁹ Алиса Бејли је клицала: „Хитлер, који је подигао ојађене људе на своја плећа; Лењин, идеалиста, Стаљин и Франко” су „сјајне и изванредне личности које су биле особито осетљиве на вољу за моћ”, сви су били „изрази Шамбала снаге” и „појачано су нагласили шире људске вредности”.⁹⁰ Фостер Бејли, који је наставио рад Алис Бејли након њене смрти, написао је да је руска револуција била „изванредан успех хијархије”.⁹¹ Спиритуална „хијерархија” Фостера Бејлија, хијерархија „узвишених мајстора” тврдила је да је кинеска културна револуција „хијерархијски пројекат. Задивљујуће промене су постигнуте у том кратком периоду”.⁹² Бенџамин Крем хвали Мао Цедунга као „сјајног покретача. ...Нико ко није био прожет вољом да буде божански моћан није могао подићи 500 милиона људи ни од чега до велике нације.”⁹³

Од почетка Другог светског рата до своје смрти 1949, Алиса Бејли је написала да је рат био неопходан за Ново доба које треба да дође. Веровала је да би Новом добу претходио „Деструктивни циклус, у коме стари поредак пролази и оно што је створено – људска цивилизација са својим пратећим институцијама – уништено је”.⁹⁴ Бејлијева је приписала заслуге „Хијерархији” утицајних спиритуалних мајстора за „Њихову одлуку, донету почетком овог века, која је убрзала – у средишту које зовемо људска раса – оне потенције и стимулативне енергије које су произвеле тог врховног деструктивног покретача, Светски рат (1914–1945)”.⁹⁵ У априлу 1943, Бејлијева је рекла: „Један од циљева који стоје иза присутног холокауста (Други светски рат) била је потреба за уништењем неадекватних форми... Закону уништења је допуштено да делује кроз само човечанство, и људи сада уништавају форме кроз које многе људске масе функционишу”.⁹⁶ („Разорити форму” не значи сецкање канцеларијског материјала; то је теософска шифра за убијање људи.) После рата, Бејлијева је написала да су „Чувари Божијег плана” видели Други светски рат као „врхунску хируршку операцију” која је „у великој мери била успешна” у уклањању „насилне стрептококне клице и инфекције” која је „претила животу човечанства”.⁹⁷ Стога: „операција је спроведена у намери да продужи прилику и очува живот, а не да очува форму. Операција је у великој мери била успешна”.⁹⁸ Међутим, она је упозорила да би два светска рата могла бити само почетак несреће: „Клица, будимо сигурни, није искорењена и чини своје присуство осетним у зараженим областима тела човечанства. Могла би бити потребна друга хируршка операција”.⁹⁹

Попут Алисе Бејли и Бенџамина Крема, Тејар де Шарден поздравио је светске ратове као прилике за људско јединство и напредак. У марту 1945, писао је о Другом светском рату као о „порођајној кризи” за ново човечанство – предухитривши речи које користи Барбара Маркс Хубард да опише садашњу ситуацију човечанства: „Коначно, присутан рат; рат који је први пут у историји распрострањен колико и сама планета; сукоб у коме се сударају људске масе велике попут континената; катастрофа у којој изгледа да смо збрисани са земље као индивидуе – које гледиште може донети нашим пробуђеним очима осим порођајне кризе, готово несразмерно мале у односу на огромност оног што је суђено да се изроди?”¹⁰⁰ У децембру 1945, Тејар описује Други светски рат као „ново мешање људског теста”; оно је – упоредо са Првим светским ратом – подстакло људско јединство: „Ма колико околности биле бруталне и сурове, нема тога ко не би опазио неизбежне последице овог новог мешања људског теста ... током ових шест година, упркос ослобађању толике мржње, људски монолит није се распао. Напротив... појачао је свој порочни стисак на све нас. Прво 1914–1918, затим 1939–1945 – два узастопна појачања притиска. Сваки нови рат, на који се укрцавају нације са циљем да се одвоје једне од других, само резултира у њиховој помешаности и везаности у још теже размрсив чвор. Што више тежимо да одгурнемо једни друге, више продиремо једни у друге”.¹⁰¹

Савремени теософи Корин Меклафлин и Гордон Дејвидсон постављају општи принцип за рат као узрочника промене: „Ако је мир одржан по сваку цену у намери да настави огромне неправде и материјалистичке, расипничке начине живота, духовна смрт може бити последица. Физичка смрт је само смрт телесне, природне форме, која ће у складу са Вечном Мудрошћу бити поново рођена у другој форми. Морамо бити опрезни у погледу тврдоглавог идеализма који више воли идеал мира него еволуцију човечанства. Можемо бити тако заљубљени у мир да то води инерцији, стагнацији, и изнад свега осталог, привржености материјалној угодности. Мир и рат нису истинске супротности; мир и промена јесу”.¹⁰² Ово је „Credo” наци-фашизма, у модерној верзији.

Теозофски писци су такође нашли разлог да престану да брину и да препоручују атомску бомбу.

У есеју под насловом „Ослобађање атомске енергије”, написаном 9. августа 1945, Бејлијева је поздравила „ослобађање атомске енергије... 6. августа 1945, у вези са бомбардовањем Јапана” као „највећи духовни догађај који се десио од када се четврто краљевство природе, људско краљевство, појавило”.¹⁰³ О атомској бомби је рекла: „Ова ‘спасоносна сила’ јесте енергија коју је наука пустила у свет ради уништења, пре свега, оних који настављају (ако то раде) да пркосе Силама светла које делују кроз Уједињене нације. Онда ће – како време пролази – ова ослобођена енергија увести у нову цивилизацију, нови и бољи свет и префињеније, духовније услове”.¹⁰⁴ Бејлијева је видела „прву употребу ове енергије” у атомском спаљивању Хирошиме и Нагасакија као „неизбежну и пожељну; старе форме (које су ометале добро) морале су бити уништене; разбијање и нестајање оног што је рђаво и непожељно увек мора претходити изградњи доброг и пожељног и жељеном појављивању оног што је ново и боље”.¹⁰⁵ (Занимљива је подударност с чињеницом да је Бејлијева мрзела „назадно” хришћанство – а Нагасаки је био град са најстаријом хришћанском заједницом у Јапану.¹⁰⁶) По њеном виђењу, „атомска бомба се појавила из првог Ашрам зрака, делујући здружено са петом групом зрака; са дугорочне тачке гледишта, њена намера је била и јесте потпуно добротворна”.¹⁰⁷ Бејлијева је рекла да „добротворна” бомба припада Уједињеним нацијама за „употребу (или, надајмо се, напросто за претећу употребу) када агресивна акција у делу било које земље подиже своју ружну главу. Није суштински важно да ли је та агресија гест било које посебне земље или групе земаља, или да ли су је изазвале политичке групе било које моћне религиозне организације, попут Римокатоличке цркве, која још увек није у стању да политику остави на миру”.¹⁰⁸

Барбара Маркс Хубард је нуклеарне експлозије 1945. видела као прекретницу човечанства, „почетак наших колективних порођајних болова. Био је то знак да би Космичко Дете, човечанство, могло или убити себе остајући егоцентричном свешћу у утроби Земље, или се уместо тога еманциповати за универзалну свест и акцију”.¹⁰⁹ У њеној најновијој књизи, Свесна еволуција, Маркс Хубардова наглашава главну мисао: „Неповратна промена у правцу свесне еволуције почела је 1945. када су Уједињене нације изручиле атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. Овим ужасним ослобођењем моћи ми смо продрли у једну од невидљивих технологија природе – атом – и задобили моћ коју смо некад приписивали боговима”.¹¹⁰ Попут Бејлијеве, Маркс Хубардова пише с ватреним оптимизмом о судбини човечанства чим смо научили да користимо наше нове божанске моћи.

Дејвид Спенглер је исто тако поздравио откриће атомске енергије. Рекао је да је „експлозија прве атомске бомбе” 1945, „плус касније истраживање нуклеарне енергије”, била знак да је „човек почињао да открива, кроз своју егзотеричну науку, реалност етеричног домена”.¹¹¹ Дух који је говорио Спенглеру у „преносима неограничене љубави и истине” рекао је: „Ако нуклеарна направе буду употребљене, откриће се моја енергија. Све што ће преостати је од оног што јесам и све што није од мене нестаће, како би следило други закон и другу судбину”.¹¹² (Можда је земаљска манифестација Спенглеровог духа био др Стренџлав.) Спенглер и даље хвали окрутна учења Алисе Бејли; он каже: „њена дела се одликују својим одсуством сензационализма и емоционализма, својим наглашавањем групног рада и планетарне службе, и својим усмеравањем пажње на интелектуалну дисциплину помешану са духом добре воље и љубави”.¹¹³ Преузимајући од Бејлијеве опис два светска рата и бомбардовања Хирошиме као „уништавање неадекватних форми”, Спенглер као да има нову дефиницију појмова „добре воље и љубави”.

Убрзо након што је бомба пала на Хирошиму, Тејар је ликовао, „У нашем недавном овладавању атомским језгром досегли смо примордијалне изворе Енергије Еволуције”.¹¹⁴ У септембру 1946, после америчких нуклеарних проба на Пацифику, Тејар је закључио химну бомби говорећи, „Због свих својих ратних атрибута, недавне експлозије на Бикинију огласиле су долазак на свет Човечанства умиреног и споља и изнутра. Оне проглашавају долазак Духа Земље”.¹¹⁵ (Тејарово проглашење spiritus mundi–ја наговештава објаву бискупа Свинга на самиту Иницијативе уједињених религија (УРИ) 1997. да се „дух колосалне енергије родио у слабинама земље”.¹¹⁶)

Одређивање датума за њуејџ Апокалипсу

За пророке њуејџа, „последња времена” су данас. Алиса Бејли, Барбара Маркс Хубард, Дејвид Спенглер, Нил Доналд Волш и други су предвидели да ће се скок у Њуејџ догодити између 2000–2015.

Јелена Блавацка је рекла, „У двадесетом веку неки боље обавештен ученик, и далеко боље припремљен, могао би бити послат од мајстора мудрости како би дао коначне и непобитне доказе да је... извор свих религија и филозофија сада познатих свету... напокон пронађен”.¹¹⁷ Алиса Бејли је применила ово пророчанство на себе и своје следбенике,¹¹⁸ и очекивала да се „Универзална црква” појави „крајем овог века”¹¹⁹ – другим речима, сада. Бејлијева је рекла, „Пишем за генерацију која ће приступити активном изражавању мисли на крају овог века; они ће инаугурисати оквир, структуру и материјал Новог доба”.¹²⁰ Она каже да је „проблем који стоји пред Хијерархијом” тај да осигура да „План може бити материјализован како треба” тако да „завршетак овог века и почетак следећег предсказују да Божије намере за планету и човечанство заузимају правилан смер и размеру”.¹²¹

Барбара Маркс Хубард каже, „Ми смо на прагу муњевитог скока у свести и акцији. Потребан нам је још само један степен повезаности да расветлимо и спојимо нови свет који искрсава у нашој средини”.¹²² Године 1998. она је изразила наду да ће Њуејџ почети до 2008. „Верујем да ћемо у следећих 10 година... имати глобално буђење и почети да свесно и етички користимо своје огромне колективне моћи за еволуцију наше врсте”.¹²³ Од тада, Маркс Хубардова је продужила последњи рок за долазак Новог доба. Сада се нада „планетарној педесетници” до 2012, апокалиптичне године према мајанском календару.¹²⁴

Нил Доналд Волш каже да ћемо између 2000. и 2015 видети „појаву нове духовности у светским размерама; духовни покрет који обухвата највише мисли којих су се људи икада држали... и производи веће искуство у нашим свакодневним животима у погледу тога ко смо ми заиста као бића божанског наслеђа”.¹²⁵ Његов бог је рекао: „Ваше је буђење расе. Ваше време испуњења је близу”.¹²⁶ Волш каже: „Казаћу вам о будућности коју предвиђам. Пре свега, више нећемо имати никакав страх од Бога. То ће бити највећи еволуциони продор у историји људске расе. Дан када ћемо престати да се плашимо Бога биће дан који заувек мења живот на земљи. Тога дана ћемо престати да се плашимо смрти”.¹²⁷ Волш предвиђа утопију у којој се одричемо страха Божјег, који Библија описује као „почетак мудрости” (Пс. 111, 10) и „извор животу да се човјек сачува од замки смртнијех” (Пр. 14, 27). У царству које Волш прижељкује, ми радије прихватамо смрт него што избегавамо њене замке. Напротив, обећања јединог, истинитог, живог Бога су већа и милосрднија од обећања Волшевог бога. У Царству Небеском, „смрти неће бити више” (Отк. 21, 4).

Гордон Дејвидсон, теософски аутор Духовне политике који хвали УРИ као пример појаве „аватара синтезе”¹²⁸, каже да се у 2000. години човечанство суочава са „предстојећим силаском Шамбала енергије”¹²⁹. Овај „силазак” не би био радостан догађај; Дејвидсонов ментор, Алиса Бејли, рекла је да су европски диктатори из 30–тих година двадесетог века били „управо изрази Шамбала енергије”¹³⁰.

Дејвид Спенглер је такође примао поруке из етра, проглашавајући блискост њуејџа. „Џон”, дух са којим је Спенглер комуницирао 20 година,¹³¹ рекао је да ће „процес разлагања” који води ка Новом добу „трајати до прве декаде следећег века” – око 2010.¹³² „Џон” је такође рекао Спенглеру да „Христ” „неће узети телесно обличје” као „посебна особа пре прекретнице века”.¹³³ Када се „Христ” појави – а Спенглеров духовни вођа упућује на Христа као на „то”¹³⁴ – „Деловање Христовог принципа је планетарно, при чему много свог утицаја усмерава на ниво друштвених и међународних питања”.¹³⁵

Нема разлога да хришћани прихвате њуејџ писања као истинита пророчанства. Међутим, њуејџ врачари чија писања обухватају последњих 60 година, слажу се у погледу блиског, апокалиптичног доласка Новог доба. Можемо очекивати од приврженика њуејџа ће чинити највише што могу како би испунили своја сопствена пророштва.

„Селекција” људске расе

Као саставном делу блиског глобалног преображаја, лидери њуејџа се радују „селекцији” људске расе. Изабрани међу људима ће преживети да би ступили у њуејџ. Многи други ће умрети – очекивање које ови гуруи посматрају са равнодушном смиреношћу.

Алиса Бејли је описала Други светски рат, „са свим његовим неизрецивим ужасима, његовим свирепостима и његовим катаклизмичким несрећама” као „метлу Оца свих, која чисти препреке на путу Његовог Сина који се враћа”.¹³⁶ Ове „препреке” су људи, не безличне силе или институције. Бејлијева каже да је долазак „нових идеала, нове цивилизације, нових начина живота, образовања, религиозног представљања и управљања”¹³⁷ неизбежан, али „Они могу, међутим, бити одложени од стране реакционарних типова људи, ултра–конзервативних и затворених умова и оних који се са непопустљивом одлучношћу држе својих вољених теорија, својих снова и визија, својих тумачења и својих особитих и често уских схватања представљених идеала. Они су ти који могу да задрже, и задржавају час ослобођења”.¹³⁸ Није велики корак за теософе да закључе да „час ослобођења” треба убрзати тако што ће „реакционарни типови људи” бити склоњени с пута.

Алиса Бејли је започела да пише о долазећој „селекцији” већ у марту 1934. Рекла је: „Ово је свануће Новог доба... Раса увек почива на јакима, и увек је много званих а мало изабраних. Ово је окултни закон. ...Да вам овај распрострањени преокрет и катастрофа која следује многима не би изгледали неправедно, дозволите да вас подсетим да је овај једини живот само секунд времена у већој и широј егзистенцији душе, и онима који пропадају и бивају ометени утицајем моћних сила које сада преплављују нашу планету и поред свега тога свест ће ‘приступити’ бољим стварима упоредо с мноштвом оних који успевају, чак и ако су њихове физичке моћи уништене у процесу”.¹³⁹ Када је Бејлијева написала ово, нацисти су управо преузели власт; намерно изазвана глад и политичке чистке дешавале су се у Совјетском Савезу; Јапан је отпочео рат против Кине. Много, много „физичких форми” било је уништено у то време. Одбацивање људи као „форми” од стране Бејлијеве наговештава веровања самоубилачке секте „Врата раја” (Heavens Gate). Они су видели људска тела као привремена „средства”, која треба одбацити како би се досегао виши ниво егзистенције.¹⁴⁰

У септембру 1939,¹⁴¹ Бејлијева је писала о „благотворним и траженим” аспектима почетка Другог светског рата: „Данас посматрамо смрт цивилизације или циклус инкарнацијом човечности... свуда је присутан вапај за променом и за оним новим формама религиозног, политичког, образовног и економског живота расе које ће примити слободнији и бољи духовни израз. Оваква промена убрзано настаје и неки сматрају да је попут смрти – ужасна и да је треба избећи ако је могуће. То је заиста смрт, али је благотворна и потребна”.¹⁴² Алиса Бејли је величала покољ Другог светског рата као начин на који ће „Господар бола” и „Господари судбине” довести до „корисне и трансформисане свести света”: „Бол је увек био очишћујући чинилац, којим се служе Господари судбине како би остварили ослобођење. Нагомилани бол присутног рата и наслеђени бол раније фазе (започет 1914.) доводи до корисне и трансформисанее свести света. Господар бола је сишао са свог престола и данас гази земаљским путевима, доносећи беду, патњу и терор онима који не могу да тумаче његове циљеве”.¹⁴³

Нико није тако окрутан као утописта који посматра традиционалисте како спречавају ток историје. По мишљењу Бејлијеве, рат и геноцид су били део Божијег плана, божанствено спремање куће ради уклањања препрека повратку „Христа” и доласку Новог доба. Стога, разумно је запитати да ли ће савремени њуејџ и теозофски лидери који предсказују – и одобравају – будући „процес селекције” бити наклоњени убијању својих „реакционарних” противника.

Године 1941, Тејар де Шарден је рекао да ће „свет сутрашњице” бити „рођен од ‘изабране’ групе оних... који ће одлучити да у близини постоји нешто велико што чека на нас, и дати свој живот да то достигну. Људи морају да одлуче за или против напретка, сада. А они који кажу „не” управо морају бити изостављени”.¹⁴⁴ Он је предвидео „раздвајање” „два све посебнија и непомирљива типа људи, оних који верују у прогрес и оних који не верују”; ово би водило ка „рођењу новог слоја у биосфери”¹⁴⁵ – раздвајање изабраних „елемената планетизације” (глобализације) од „отпадака” који не верују у прогрес. Рекао је: „Могло би, онда, изгледати да величанствени феномен чији смо сада сведоци представља нову а можда и коначну поделу човечанства, засновану не више на богатству, већ на вери у прогрес... С једне стране, постоје они који једноставно желе да од света направе удобно место за живот; с друге стране, они који га могу схватити само као машину за прогрес – или још боље, организам који прогредира. С једне стране, ‘буржоаски дух’ у својој суштини, а са друге истински ‘трудбеници Земље’, они од којих са сигурношћу можемо предсказати да ће, без насиља или мржње, једноставно путем биолошком надмоћи, они сутра чинити људску расу. С једне стране отпаци; са друге, узрочници и елементи планетизације”.¹⁴⁶

Током неколико деценија, у књигама са насловима попут Срећан рођендан, плането Земљо, Откривење: порука наде за нови миленијум, и Књига са–стварања, Барбара Маркс Хубард је предсказала „лично изумирање”¹⁴⁷ за људе који неће постати свесни њуејџ програма и који неће упражњавати своју „са–стваралачку” моћ. „Доћи ће до еволутивног процеса селекције заснованог на вашим квалификацијама и са–стваралачкој моћи... Квантни скок је време селекције онога што еволуира из оног што погоршава особине врсте. Врста позната као егоцентрично човечанство ће изумрети. Врста позната као холицентрично човечанство ће еволуирати”.¹⁴⁸ „Процес селекције ће искључити све који су искључиви”.¹⁴⁹ (Да ли сте веровали да је еволуција случајан процес? Размислите поново.) „Они који не еволуирају, они који не верују у потенцијал за преображај” ће „заувек нестати са ове обале еволуције – биће изумрле врсте попут диносауруса”.¹⁵⁰ „Они који превазилазе себе ће превладати, а они који то не чине ће пропасти, погоршати генетске особине и умрети за ово посебно планетарно искуство. Егоцентрична бића не могу опстати у синергичном свету”.¹⁵¹ У време квантног скока: „Опстаће сви они људи који су у стању да сарађују са онима који превазилазе себе. Сви они елементи који остају у стању егоцентричности, одржавајући илузију о раздвајању, постаће изумрли. ...Само ће онај спектар људске свести обилато способан да се усклади са целином и чује унутрашњи глас Бога (sic) опстати. Управо како су изумрли кромањонски и неандерталски људи, тако ће и себични људи”.¹⁵² Указујући на непожељне људе као „елементе” („форме”), она следи пример нациста, комуниста и других који своје противнике вербално рашчовече што је прелудијум за њихово уништавање.

Барбара Маркс Хубард упозорава да ће селекција, ако до ње дође, бити насилна: „Или ће добро преовладати, спојити, повезати и привући већину човечанства да поступа са љубављу зарад живота вечног, или ће насилна селекција егоцентричних отпочети”.¹⁵³ Она каже да људски род неће бити задужен за селекцију: „Доћи ће до селективног процеса не на основу самог нашег деловања, који ће ‘одлучити’ шта је способно да направи следећи корак еволуције, и елиминише оно што је деструктивно и недостојно продужетка”.¹⁵⁴ За Барбару Маркс Хубард, сатана је „део процеса селекције који ће одвојити не–вернике од верника, који ће произвести самоизабране од самоодбачених, тако да ће након што муке престану, само они везани за целину опстати”.¹⁵⁵ Она каже да Четири Јахача Апокалипсе „чекају, остајући задржани до једног страшног процеса селекције: Бели Коњ и освајач створења/људске природе, Црвени Коњ и моћ убијања; Црни Коњ и моћ уништења оних који су у оскудици; Бледи Коњ на коме седи јахач звани Смрт, спремна да убије оне који бирају да остану егоцентрични, мачем, глађу, смрћу, и зверима земаљским. Сви су на капији, готови да ослободе своју моћ и силу”.¹⁵⁶

Барбара Маркс Хубард хвали бискупа Џона Спонга из Њу Џерсија као поузданог тумача Библије.¹⁵⁷ Њено брбљање о долазећој „насилној селекцији егоцентричних” обезбеђује злослутну кулису за Спонгову изјаву да у „следећем поколењу неће бити времена када ће Хришћанска Црква обављати посао као обично. Они који се устале на таквој стази гласаће за своју смрт”.¹⁵⁸ Са сличним вербалним насиљем, присталица либерализма код епископалаца каже да су традиционалисти који прете шизмом „црквени терористи који покушавају да упере оружје у главу цркве”; он примећује да је „међународна заједница давно одлучила да неће бити преговора са терористима који прете да ће дићи авион у ваздух ако им не буде удовољено”.¹⁵⁹ Заиста – а ми знамо шта се обично ради са терористима – смртна казна или доживотна робија – ако терористи преживе довољно дуго да им се суди и да добију пресуду.

Нил Доналд Волш каже да ће пре заокрета ка Новом добу „бити хаоса, у великој мери створеног од оних који не желе да праве заокрет, који не могу да прихвате циљ ‘бољег’ и Новог Јеванђеља Јединства”.¹⁶⁰ Противно Барбари Маркс Хубард, Волш никад не каже да ће људски род бити подвргнут „селекцији”. Међутим, он каже: „Барбара Маркс Хубард – овај невероватни футуриста, овај величанствени предсказивач друштвених збивања – јесте птица–певачица нашег новог јутра”.¹⁶¹ Предвиђања г–ђе Хубард, наравно, укључују „селекцију”.

Роберт Милер каже да ће „сви они који се држе уверења супротних” онима фаворизованим у „следећој фази еволуције нестати”.¹⁶² Противници УН и остали „антиеволуциони, заслепљени, себични људи” ће имати душе „привезане у посебном делу свемира, јер су били успоравајуће силе, истинска одступања у еволуцији и успону човечанства”.¹⁶³

Дејвид Спенглер каже да ће они који не улазе у Ново доба „изгубити, на неко време, свој приступ етеричним нивоима моћи и способност да контролишу или утичу на догађаје на Земљи. Можда ће они бити у позицији да посматрају и користе се овим догађајима (што је прилично вероватно) али неће имати моћ утицаја. Биће померени из активног стања ка релативно пасивном”.¹⁶⁴ „Релативно пасивно” стање – попут стања леша? Можда је тако; Спенглер очекује „лично распадање милиона личних светова”¹⁶⁵ када Ново доба почне; „раздвајање два света” се може десити „путем нечег тако прозаичног попут умирања људи у веома великом броју зато што они не могу живети у миру унутар себе и са својим светом”.¹⁶⁶

Изјаве попут ових – наведене у књизи Откривење: рођење Новог доба и Мисли о Христу, – противрече Спенглеровој недавној тврдњи да он никад није веровао у неопходност катастрофе која би очистила земљу пре него што може отпочети њуејџ.¹⁶⁷ Научно истраживање Њуејџ покрета Вутер Ханеграфа каже да се на „Дејвида Спенглера понекад указује као на оца њуејџа, првенствено због Откривења: рађања Новог доба (ОРНД)... Изгледа да је Спенглер учинио промишљен напор да се огради од „култичне” атмосфере ОРНД како би постао прихватљив за ширу јавност... Ова промена смера не значи, међутим, да се зрели Спенглер одрекао свог младалачког дела. ...Чак и у раним деведесетим годинама двадесетог века традиционална окултна представа остаје врло жива у Спенглеровом уму”.¹⁶⁸

Корин МекЛафлин и Гордон Дејвидсон кажу да је „следеће ослобађање Шамбала енергије у људску свест планирано за 2000. годину. ...Ова високоволтажна енергија синтезе ће ставити на пробу сваку особу и институцију како би утврдила да ли су усклађене са Вишом Вољом”.¹⁶⁹ Шамбала енергија „уништава оне материјалне форме које су надживеле своју корисност и које ометају слободно изражавање Божијег Светла. ...Када препреке његовом слободном изражавању буду уклоњене, уједињујућа сила ослобођена од Шамбале ће... створити уједињење и међузависност на религиозном, друштвеном, политичком и економском плану”.¹⁷⁰ Другим речима, Шамбала енергија ће реакционаре склонити с пута, дозвољавајући глобално јединство. (Њихова књига, Духовна политика, има поговор Дејвида Спенглера – и предговор Далај Ламе.)¹⁷¹

Сви пророци њуејџа кажу да је изумирање реакционара за наше добро, почетак нашег космичког преваспитавања. Дејвид Спенглер каже да они који нису усклађени са енергијом Новог доба „прелазе у димензију, на место – ко може да каже где – где ће поново пронаћи равнотежу и склад. За њих нема места у новом свету”;¹⁷² они ће бити послати „тамо где узори из прошлости још увек имају превласт” за њихово „највише добро”.¹⁷³ У „преношењима безграничне љубави и истине”, дух је рекао Спенглеру да ће они који не успеју да направе рез бити послати „ко може рећи у ком правцу” у духовни еквивалент гимназије за адолесценте: „Они ће остати у тој области и стању свести које погодује њиховој адолесценцији; али ја ћу бити са њима и у будућим данима открићу им се када буду дозволили да се такво откривење догоди”.¹⁷⁴ Барбара Маркс Хубард каже да ће „сви који изаберу да не еволуирају изумрети; њихове душе поново настати у другачијем планетарном систему који ће послужити као дечији вртић за прелазак са егоцентричног на холицентрично постојање”.¹⁷⁵ Она додаје: „Они који нису довољно образовани да се ускладе са пројектом, да доживе процес Божијег прочишћења докле је потребно, све док не науче како да искуствено познају Бога или намеру стварања”.¹⁷⁶ Маркс Хубардова каже да они који су „одбачени селекцијом” никад неће реинкарнирати на Земљи; „душа може учити другде у свемиру. Када буде спремна одабраће планетарни систем на правом степену за едукацију коју она захтева”.¹⁷⁷

Ник Баник, који је говорио о „стању лидерске душе” на Форуму о стању света 1998,¹⁷⁸ упозорио је да „они људи који не живе по законима Божијим” ускоро (између 2000–те и 2010–те) „неће више учествовати у нашем свету”.¹⁷⁹ Непослушни људи ће бити послати на „другачији вибрациони ниво”¹⁸⁰ – и „то није ствар казне”,¹⁸¹ него побољшања наше карме.¹⁸² Није ли лепо знати да сви ови добротворни духови-водичи и љубазни људи желе да се увере да смо ми хришћани правилно преваспитани?

Преживели након „селекције” биће само одушевљене присталице „целосног система који се развија”. Како каже Барбара Маркс Хубард: „Само они који су изабрали да користе своје моћи у свом животном веку биће васкрснути и поновно припојени са нетакнутим генетским кодом и успоменама. Њихова тела ће бити поново материјализована. Ово је универзални закон: Само добри еволуирају – „добро” значи оно што је способно да се усклади са целосним системом који се развија”.¹⁸³ Дејвид Спенглер се слаже: „Уколико смо потпуно немилосрдни у том погледу и ствари посматрамо у оквиру појмова дарвиновске теорије о опстанку најспособнијих, најспособнији у њуејџу су они који могу... пребродити убрзане промене нашег времена а да не буду избачени из свог центра душевне равнотеже... Ови људи су они који ће опстати”.¹⁸⁴ Макс Хубардова каже да ће преживели након „селекције” бити ношени еволутивним током, волети „проширени избор, различитост, флексибилност, двосмисленост, неизвесност, одговорност и способност да се одговори”, и бити у стању да „са–стварају, уједињују, садејствују и воле сваког као уд свог тела”.¹⁸⁵ Наследници новог царства г–ђе Хубард ће проћи све данашње тестове политичке коректности, и биће високо квалификовани да служе као бискупи у Њу Ејџ храмовима.

Кошмар пренасељености

Њуејџ и теософски лидери имају практичан разлог за свој презир према људском роду. Не само да проповедају о будућој „селекцији”; они такође предлажу политику која ће сада смањити број људи на планети, чак и пре њуејџ верзије „Очишћења”.

У позним годинама деветнаестог века, Блавацка се заузимала да „армије подераних и сиромашних” буду поучаване астролошки заснованом облику природног планирања породице; ако би „учили астрологију – у мери... у којој се то односи на њене скривене утицаје на рађање, онда би било мало потребе за страхом од пораста популације”.¹⁸⁶ У четрдесетим годинама двадесетог века – када је светска популација била упола мања него данас – Алиса Бејли је рекла, „извесна физичка ограничења би требало наметнути, јер је сада очигледно да преко извесне границе планета не може да прехрани човечанство”.¹⁸⁷ Решења која нуди Бејлијева је тешко остварити; еугеника, и преобликовање људске сексуалности тако да се људи – попут животиња и биљака – паре и размножавају само у извесном периоду године: „Нагласак ће у будућности бити померен са тежње за рађањем великих породица ка тежњи за рађањем квалитета и интелигенције у потомству. Ово ће укључити науку чију искривљену и егзотеричну индикацију представља еугеника. ...Истинска промена која је нужна у људској свести појавиће се једино када сам људски род буде подвргнут ритмичном закону – под којим, на пример, животиња проживљава функцију, или сезонски закон под којим функционишу облици у биљном царству – преносећи овако читав концепт на виши циклус еволутивне спирале”.¹⁸⁸

Духовни водич Барбаре Маркс Хубард је рекао: „Пренасељеност на Земљи мора престати”.¹⁸⁹ Хубардова се – говорећи у своје име, а не у име своје утваре – сложила: „Још једно удвостручење светске популације ће уништити систем који нас одржава у животу. Наша Мајка нас неће издржавати ако наставимо да се бројно увећавамо!”¹⁹⁰ Роберт Милер предлаже Брачни сертификат УН за нови миленијум: један захтев би био да пар пристаје да има само једно или двоје деце.¹⁹¹ Као корак ка „демократским Уједињеним нацијама”, он каже да је „информације о репродуктивном здрављу и планирању породице неопходно учинити доступним свим људима”.¹⁹² Милер хвали УН, „које су путем својих конференција о светској популацији и анти–популационе делатности спречиле да се роди 2 милијарде и 200 милиона људи између 1952. и 2000”.¹⁹³

Политички и пословни лидери се слажу у погледу претње пренасељености. 1997. је Горбачов рекао, „у току извесног прелазног периода породице би требало да се ограниче на једно дете”; када се светска популација буде усталила, бивши комунистички премијер би размотрио увећање нашег следовања на двоје деце по породици.¹⁹⁴ Тед Тарнер жели да смањи светску популацију са тренутних 6 милијарди на 2 милијарде, говорећи Националном удружењу за планирање породице и репродуктивно здравље у фебруару 1999: „То бисмо могли да постигнемо на врло хуман начин, ако би свако усвојио политику рађања једног детета током 100 година”.¹⁹⁵ Елита подржава своје речи доларима. Део поклона од милијарду долара које је Тед Тарнер даровао намењено је програмима УН за контролу рађања које финансира Популациони фонд УН – укључујући 21 милион долара којим се циља на адолесцентне девојке у земљама које се протежу од Малавија до Салвадора, од Монголије до Мауританије”.¹⁹⁶ У остале значајне донаторе УНФПА–е спадају Рокфелер фондација и Светска банка,¹⁹⁷ као и Бил Гејтс.¹⁹⁸ У јулу 2000, Фондација Дејвида и Лусил Пакард предала је 13 милиона долара за кампању за повећање подршке Сједињених Држава глобалној контроли популације.¹⁹⁹

Форум о стању света 1995. је издао директиве црквама, позивајући цркве да „стварају екуменистичку, еколошку теологију усредсређену на обновљеном смислу за поштовање животне средине... религиозне институције морају се ухватити у коштац са питањима полности, контрацепције, абортуса и планирања породице и преузети далеко већу одговорност у погледу проблема контроле раста популације”.²⁰⁰

Либерални хришћани су попустили и слажу се да има превише људи. На Бискупској конференцији епископалаца 1997. бискуп Свинг је упоредио „сулуду експанзију становништва” са експоненцијалним растом алги у језеру: „Данас, многи људи указују на аналогију двадесет деветог дана, и ови људи су у праву. Када год је језеро поседнуто алгама, алге се двоструко умножавају сваког дана. Овом експоненцијалном порасту је потребно тридесет дана да потпуно прекрије језеро и одузме сав кисеоник. Вратимо ли се на двадесет девети дан, све се чини безазленим и изгледа да је све ‘под контролом’. Оно што се не схвата јесте експоненцијална чињеница која ће збрисати сав живот пре свитања”.²⁰¹ Метју Фокс, кога је бискуп Свинг рукоположио у чин свештеника 1994. рекао је: „Прекомерна људска популација је смртна опасност... то је један од разлога из којих сам приступио епископалној ‘цркви’, због одсуства предрасуда и прагматичног става у погледу контроле рађања”.²⁰² У говору који је одржао 1997. пред Форумом УН, бискуп Џејмс Отли, који је тада био англикански посматрач у УН, навео је раст људске популације као прву од седам „врло опасних последица нарушавања заједнице људских бића са Богом и целом творевином”.²⁰³ (У остала зла су убројане такве ствари попут загађења океана, изумирања врста, и оружја за масовно уништење.) Бујне језерске алге, „смртна опасност” и претња упоредива са оружјем за масовно уништење – какви изопачени и мизантропски начини да се сагледа растуће мноштво људи, који су створени по лику Божијем!

Ханс Кинг, католички богослов кога је папа казнио 1979. због неправоверних учења, предложио је глобалну етику, пропис који је прихваћен од стране међународног међурелигијског покрета. Глобална етика исповеда поштовање за „сав живот”: „Не треба ширити доминацију човечанства над природом и космосом, већ радије треба неговати живљење у складу са природом и космосом. Ми се залажемо за поштовање живота, целокупног живота”.²⁰⁴ Постоје, међутим, две смртоносне рупе у „етици”. Како Кинг рече, „Таква декларација мора бити СПОСОБНА ДА ДОВЕДЕ ДО КОНСЕНЗУСА. Отуда, морају бити избегнуте изјаве које би а приори биле одбачене од стране једне од великих религија, а као последица спорна морална питања (попут абортуса или еутаназије) морала би бити искључена”.²⁰⁵ По новим прописима, абортери и доктори за самоубиства би неометано наставили своју смртоносну трговину.

Друга „глобална етика” која је предложена, Земаљска повеља, каже да треба да „са свим живим бићима поступамо саосећајно и штитимо их од окрутности и свирепог уништења”.²⁰⁶ Међутим, постоји кавеат (судски приговор, прим.) који искључује нерођену децу из саосећања према „свим живим бићима” – позив да се „обезбеди општи приступ здравственој нези који поспешује репродуктивно здравље и одговорну репродукцију”.²⁰⁷ За званичнике УН, „репродуктивно здравље” је шифра за абортус и контрацепцију.

Политика Уједињених нација већ следи ове предлоге „глобалне етике”. Пакистан је управо одбио субвенцију у области образовања од 250 милиона долара зато што би она захтевала да пакистанске школе поучавају о предностима малих породица.²⁰⁸ УН су захтевале да Колумбија легализује абортус како би се повиновала Конвенцији о елиминацији свих облика дискриминације жена.²⁰⁹ Популациони фонд УН (УНФПА) је одобрио обуку и средства кинеској Државној комисији за планирање породице, која руководи кинеском политиком једног детета.²¹⁰ (Комунистички режим је недавно изјавио да ће ојачати ову политику ‘ефикаснијим... административним мерама и законима’.²¹¹) УНФПА је такође подржао програм принудне стерилизације у Перуу.²¹²

Помодни расизам

Текуће и предложене популационе политике неће подједнако утицати на све нације. Као и обично, Трећи свет ће бити на дну пирамиде у Новом светском поретку. Многи аватари њуејџа су проповедали да ствари треба тако да стоје кад су у питању „инфериорне расе”.

Пре 1950, аватари њуејџа су говорили безобзирније о раси него што је сада уобичајено. Блавацка је 1888. рекла: „Људски род је очигледно подељен на добро обавештене људе и нижа људска бића. Интелектуална разлика између аријевских и других цивилизованих народа и таквих дивљака попут острвљана Јужног мора, необјашњива је по било којим другим основама. Нема тог културног корпуса, нити генерација образованих усред цивилизације, који би могли подићи такве људске примерке попут Бушмана, цејлонских Ведха и неких афричких племена, до истог интелектуалног нивоа као и Аријевце, Семите и такозване туранске народе. У њима недостаје „света искра” и они су ти који су једине инфериорне расе планете, које сада – захваљујући мудром прилагођавању природе која увек делује у том правцу – брзо изумиру. Људски род је заиста ‘једне крви’, али не и исте суштине”.²¹³ Она је изумирање „инфериорних раса” видела као део људске еволуције: „групе којима је природа мање наклоњена – њени неуспеси – ће... нестати из људске породице а да неће оставити чак ни трага за собом”.²¹⁴

Алиса Бејли је исто тако очекивала да ће људска тела „врло слабог квалитета нестати, узрокујући свеопшту измену расних типова ка вишем стандарду”.²¹⁵ Била је наклоњена примени окултних расних теорија у школама њуејџа: „Млади ће људи онда бити учени са становишта њихове могуће позиције на еволутивној лествици и биће груписани као: а) Лемуријанци, са физичким предиспозицијама; б) Атлантиђани, са емоционалном супериорношћу; в) Аријевци, са менталним тежњама и склоностима; г) нова раса, са групним квалитетима и свешћу, и идеалистичком визијом”.²¹⁶ Расе су сада неједнаке, али је ово стање привремено: „Током великог еволутивног процеса, људи и расе се разликују по менталном развоју, физичкој издржљивости, стваралачким способностима, разумевању, сензибилитету и својој позицији на цивилизацијској лествици; ово је, међутим, привремено, јер исти потенцијали постоје у свима нама без изузетка, и они ће се испољити када дође време”.²¹⁷ Рекла је: „Нова раса се формира у свакој земљи, али првенствено у оним земљама где треба тражити пете или кавкаске расе”.²¹⁸ „Нова раса” ће се одликовати по „стању свести које је аријевска или ментална свест или стање мишљења... Ово стање свести ће наћи свој израз у људима који се расно разликују колико Јапанац и Американац, или црнац и Рус”.²¹⁹ Без обзира колики број препорода је потребан, „аријевско стање свести је оно у које најзад прелазе сви људи”.²²⁰

Тејар де Шарден је био наклоњен еугеници као начину да се „прогресирајуће крило човечанства” позабави „устаљеним и дефинитивно непрогресивним етничким групама”. „На овом пољу апостоли контроле рађања (мада пречесто надахнути ускогрудом жељом да олакшају појединачне тегобе) учиниће нам услугу тиме што ће нам отворити очи ка аномалији друштва које се интересује за све изузев обнављања сопствених темеља. Сада се еугеника не ограничава само на једноставну контролу рађања. Све врсте повезаних питања, једва постављених до сада упркос својој хитности, додају се еугеници. Који би основни став, на пример, требало да заузме прогресирајуће крило човечанства према устаљеним или извесно непрогресивним етничким групама? Земља је затворена и ограничена површина. Докле треба да толерише, расно или национално, области мање активности?”²²¹

Тејар прави неке претпоставке које би етничке групе могле бити „устаљене и дефинитивно непрогресивне”. У априлу 1927, написао је: „Видим растућу могућност за другу претпоставку, наиме, да су Кинези заостали примитивци, жртве ометеног развоја чија је антрополошка супстанца инфериорна наспрам наше... Ни хришћански став љубави за цео људски род, нити људске наде у организовано друштво не смеју нас навести да заборавимо могућност да ‘људски стратум’ није хомоген. Ако није, било би неопходно да се за Кинезе, као и за црнце, пронађе посебна улога, која не би морала (на основу биолошке немогућности) бити иста као код белаца. Не допадају ми се ова предвиђања. Али, она би једног дана могла постати неминовна. Није ли прави начин да се освоји свет коришћење његових недостатака, а не њихово порицање, ако су они непоправљиви?”²²²

Оно што су учитељи њуејџа некада говорили јасно, њихови иницирани следбеници сада говоре у шифрама.

Током свог планетарног поклоништва 1996, бискуп Свинг, епископални оснивач УРИ, навео је Пакистан и „средњи појас планете” као пример пренасељености, говорећи: „Свет се сада дави у људима. То се може јасно видети. Пакистан је велики само колико и Тексас, а ипак је осма најнасељенија земља на свету. ...Посвуда, кроз средњи појас планете, давимо се у људима. То је иронија, али недостатак воде ће нам рећи када поплава буде почела. Велико чудо рађања је, пуком величином бројева, преокренуло Нојеву причу”.²²³

Роберт Милер каже да би „права планетарна влада” – моћне УН – требало да дефинише колико људи може поднети свака земља, и спроведу мере у складу са тим – са посебном пажњом према „земљама у развоју са високом стопом пораста становништва”.²²⁴ Он наставља: „Уједињене нације, богате земље и локалне земље би требало да дају ‘мали број дечијих додатака’ који би били обустављени након одобреног малог броја деце”.²²⁵ Милер подстиче „бели западни свет” да преузме домен контроле популације из расних разлога: „Контрола популације није област пословног интереса: интерес је све већи број потрошача и нова тржишта. Али, бели западни свет би требало да буде жестоко заинтересован, јер ће кроз неколико деценија њихова деца и деца њихове деце бити занемарљива у свету, биће надомак ишчезнућа”.²²⁶

У погледу људске једнакости, Роберт Милер каже: „Све више се дивим хиндуској политикологији, која казује да су људска друштва руковођена кастинским системом: краљевима или централном владом, војском, трговцима и свештеницима. Обични грађани су најнижа, слугањска каста, док има бракова између виших, владајућих касти”.²²⁷ Сада, као и у доба империје, сахаби и брахмани знају шта је најбоље за породице Трећег света, као и на било ком другом месту.

Прави циљ: депопулација планете

Трилер роман Тома Кленсија Дуга шест – прича о завери богате групе еко–терориста који намеравају да очисте планету од сувишног становништва тако што ће изазвати заразу на коју су само они имуни – може изгледати као немогућа фантазија, бесмислица ноћних мора. Међутим, у стварном животу има оних који верују – баш као и негативци у Кленсијевом делу – да је људски род „паразитска врста на површини планете, који више уништава него што ствара”.²²⁸ Ови људи – које Дејвид Спенглер описује као „екстремне заступнике снажног еколошког покрета који као да људска бића сматрају заразом која пустоши земљу”²²⁹ – нису задовољни „планирањем породице” и „репродуктивним правима”. Они желе да иду даље, и сведу становништво планете на две милијарде или мање. Како је један писац рекао: „Мизантроп сам не због тога што мрзим људе појединачно, него зато што мрзим врхунац империјализма човечанства над светом природе. ...Мизантроп сам јер људе волим колико и којоте, мачиће и детлиће, а видим да је једини начин да се сви поменути одрже у животу у томе да се размотри драстичан пад бројности врсте homo sapiens”.²³⁰

У интервјуу за Гласник УНЕСКА из новембра 1991, Жак–Ив Кусто је рекао: „Шта би требало да урадимо како бисмо отклонили патњу и болест? То је одлична идеја, али вероватно не сасвим делотворна на дуже стазе. Ако покушамо да је применимо, можемо угрозити будућност наше врсте. Страшно је што то мора да се каже. Светска популација се мора усталити, а да би смо то постигли морамо уклонити 350 000 људи дневно. Тако је ужасно помислити на то да то не би требало ни да кажемо. Али, општа ситуација у коју смо доведени је жалосна”.²³¹ То је 127 750 000 људи годишње, или 1,27 милијарди људи које треба „елиминисати” сваке деценије.

Теософ Бенџамин Крем каже да ће „подела светских резерви” и „ново схватање благостања и просперитета створити услове у којима ће светска популација драматично ослабити. ...Уз еколошку равнотежу и разумну испуњеност животних стандарда ова планета може комотно поднети 3 до 3,5 милијарди људи”.²³² Његове процене планетарне носивости су највеликодушније међу свима које је понудио било који од ових „обожавалаца Мајке Земље”.

Медијски магнат Тед Тарнер је стрпљивији; он ће дозволити 80 до 100 година како би се умањила популација Земље са 6 милијарди на 2 милијарде путем глобалне „добровољне” политике једног детета.²³³ У интервјуу за еколошки Е магазин, он је рекао: „Могли бисмо да имамо 10 милијарди људи који живе испод границе сиромаштва, или бисмо могли да имамо две милијарде људи који живе добро, имају колор ТВ и аутомобил. Планета може да поднесе тај број људи, а тако је било 1930. ...А како стићи дотле врло је компликовано. То ће изискивати много образовања и побољшања у здравственој нези. Лично, мислим да би популација требало да буде приближнија оној када смо имали урођеничке насеобине, далеко пре појаве земљорадње. Пре петнаест хиљада година, било је негде између 40 и 100 милиона људи. Али (истраживачи популације) Пол и Ен Ерлих су ме убедили да, ако хоћемо модерну инфраструктуру, са комерцијалним летовима и међудржавним аутопутевима широм света, биће нам потребно око две милијарде људи да то подржи”.²³⁴

Еко–феминистички теолог Розмери Редфорд Раутер има ниско мишљење о човечанству. У тексту под називом „Екофеминизам”, она каже, „напредак људског живота и културе је у складу са знатним смањењем људске популације. Напредак ван–људског живота захтева такво смањење”.²³⁵ Додала је: „Природи није потребно да ми владамо њоме, већ управља собом јако добро и боље без људи. Ми смо паразити у ланцу исхране у природи, који троше све више, и враћају премало како би поново успоставили и одржали животни систем који нас храни”.²³⁶ Онима који су присуствовали еколошкој конференцији у мају 1998. речено је: „Добар баштован плеви и проређује своје саднице да би обезбедио довољно простора за правилан раст биљака. Морамо тражити најмилостивији начин да плевимо људе. ...Уместо покрета за живот (pro–life, прим.) морамо да развијамо ‘духовност рециклаже’ ... духовност која нас укључује у обнову планете и себе. Морамо да се пођубримо”.²³⁷ Неколико месеци касније, Раутер је националној конференцији Позива на акцију, либералној, дисидентској католичкој организацији, рекла колико људи мора бити бачено на гомилу компоста: „Морамо се вратити на ниво популације из 1930”.²³⁸ – око две милијарде људи.

Ернест Коленбах, аутор Екотопије и других еколошких бестселера, недавно је објавио Екологија: џепни водич. Он предвиђа и заступа смањење светске популације на милијарду људи: „Једноставно је превише потрошачки настројених људи у односу на капацитет подносивости ове планете”.²³⁹ „Грубе процене сугеришу да би око милијарду људи, користећи обновљиву енергију и друге технологије које смањују утицај на животну средину, могло трајно да опстане на Земљи на нивоу потрошње који је близу оном у модерним индустријским земљама”.²⁴⁰ Он верује да би „цивилизација могла да настави да напредује у току знатног смањења људске популације, које је потребно да бисмо смањили наше утицаје на животну средину, уз побољшање ‘квалитета живота’, а не повећане нивое потрошње”.²⁴¹ Попут марксиста, који су се позивали на „историјску нужност” како би оправдали своју окрутност, Коленбах призива „природу”: „На дуже стазе, природа ће применити основна правила одрживости; она не прихвата изузетке”.²⁴² Ова мизантропска осећања је објавио University of California Press, а не Terrorist Press.

Јан Френсен, демограф и ранији члан штаба УН Популационог фонда, отишао је још даље.²⁴³ Током брифинга за Европски парламент на тему популације у октобру 1999. рекао је, „Žао ми је што је популација сведена на репродуктивно здравље против микро–нивоа људских права”. Френсен је рекао да би права брига требало да буде број „људи који планета може примити на одржив начин”; он верује да је капацитет подносивости планете од 700 милиона до милијарду људи. Дејв Формен, оснивач Прво Земља! иде најдаље од свих, говорећи да би популација требало да буде сведена на 100 милиона људи.²⁴⁴

Ови љубитељи човечанства и пријатељи напретка дискретно остављају нешто неизреченим: шта радити са 4 милијарде (или више) сувишних људи живих данас?

Људско изумирање: освета Гее

Други аватари њуејџа доводе своју мизантропију до логичког закључка; они сагледавају могућност људског изумирања са земљоцентричном, рептилском хладнокрвношћу.

Џин Хјустон, која је помогла Хилари Клинтон да ступи у везу са духом Елеоноре Рузвелт,²⁴⁵ најављује са којим избором се суочава човечанство: „Могло би се десити да људска раса заврши као огроман, неуспешан експеримент кроз наредних двадесет пет година. Планета ће слегати раменима, нек пропадну а делфини ће наследити замљу”.²⁴⁶ Барбара Маркс Хубард исто тако нуди алтернативу: „Или ћемо еволуирати, или изумрети”.²⁴⁷ Вилијем Ирвин Томпсон, њуејџ колега пречасног Џејмса Паркс Мортона и Дејвида Спенглера,²⁴⁸ рекао је: „Могли бисмо баш све да покваримо и то би могло довести до катастрофе, али чак и катастрофе теже да буду, на крају дугог пута, подстрек за еволуцију. Могли бисмо чак и да је окончамо кад су људска бића у питању и да не можемо више да наставимо експеримент, али биосфера неће престати да еволуира. Ако сте мистични, нећете се обавезно идентификовати са пролазним комадом меса званим хоминоиди. ...То је оно што су Шри Оробиндо и његова сарадница Мајка рекли – да је човек прелазна животиња и да смо стигли до краја пута. Али напослетку, како су историја и космос тако неизмерни, то није заиста крај, то је само затварање поглавља”.²⁴⁹

Роберт Милер такође мисли да можемо изумрети: „Земља ће се осветити својим најнапреднијим врстама које су почеле да је уништавају. ...Бог нам неће дозволити да уништавамо Његову творевину и окончамо Земљину брижљиву, чудесну еволуцију током милијарди година. Он би радије дозволио да човечанство буде уништено”.²⁵⁰ У Доласку космичког Христа, Метју Фокс је рекао, „Предложено је да сазовемо Конференцију Уједињених Врста – конференцију далеко репрезентативнију него што су Уједињене нације – и поставимо ово једино питање за десет милиона представника (једног за сваку врсту): ‘Да ли људској врсти треба да буде дозвољено да се продужи на овој планети?’ Гласало би се највероватније 9 999 999 према 1 да ми људи, са својом дуалистичком мржњом према земљи, једних према другима, и према свом сопственом постојању, будемо прогнани на неко удаљено место у галаксији тако да Мајка Земља може да настави своје рађање лепоте, дивоте, боја и здравља”.²⁵¹

Žеља за изумирањем је крајњи израз оног што је Малколм Магериџ назвао „најстраственијом жељом либерала”.

Закључак

За јавну употребу, аватари њуејџа најављују блиставу будућност људског спокојства, слободе, моћи и духовног јединства. Године 1946. Тејар де Шарден је предвидео технологију ХХI века, укључујући генетски инжењеринг и нанотехнологију. Рекао је да је „ослобађање нуклеарне енергије” било „једноставно први чин” који би нас могао водити ка таквим подвизима попут „витализацији материје путем стварања супер–молекула. Ремоделовање људског организма посредством хормона. Контрола наслеђивања и пола манипулацијом генима и хромозомима. ...Побуђивање и обуздавање недокучивих интелектуалних и делотворних моћи још увек скривених у људском мноштву. ...Немамо ли разлог да се надамо ћемо на крају бити у стању да преуредимо сваку врсту материје, пратећи резултате које смо добили на пољу нуклеарне енергије?”²⁵² Други њуејџ учитељи понављају ову химну Прометеју, дајући јој духовну усмереност. Блавацка је рекла: „Већина будућег људског рода биће састављена од славних Адепата”.²⁵³ Средином 1990–тих година, Роберт Милер је рекао: „човечанство проналази себе у плодности... глобалног, међузависног, универзалног доба; то је радикални скок; космички догађај првостепеног значаја који је вероватно јединствен у универзуму: рађање глобалног мозга, срца, чула и душе за човечанство”.²⁵⁴ Барбра Маркс Хубард исто тако каже, „Стојимо на прагу најзнаменитијег доба људске историје”.²⁵⁵ Каже бог Нила Доналда Волша: „Двадесет први век биће доба буђења, сусретања са Творцем. ...Ово ће бити почетак златног доба Новог Човека”.²⁵⁶

Међутим, њуејџ обећање утопије јесте лаж. Блавацка, Алиса и Фостер Бејли, Спенглер, Волш, Милер, Маркс Хубардова и њихове њуејџ колеге једва да скривају своју мржњу према Богу, своје одбацивање људске традиције и морала, и свој презир према већини човечанства. За већину нас, ови аватари обећавају смрт.

За духовну елиту, аватари обећавају моћ, тајно знање и чланство у „духовној хијерархији” – само уколико ће они прихватити „луциферску иницијацију”. Тејар де Шарден је предложио да када људски род достигне зрелост, раса „одвоји себе од ове планете и приступи једној истинској, неповратној суштини ствари, тачки Омега”; ово би био „феномен вероватно споља близак смрти, али у стварности једноставан преображај и долазак до најузвишеније синтезе”.²⁵⁷ Следбеници пута Алиса Бејли ће открити да „сваки контакт са Иницијатором води иницираног ближе центру чисте таме”.²⁵⁸ Она тера своје следбенике ка „Великом одрицању”, „коначном великом преносу, заснованом на одрицању од онога што је еонима означавало лепоту, истину и доброту”.²⁵⁹ Бенџамин Крем каже да на овој четвртој иницијацији, „тело душе више није потребно”, тако да „је уништено”.²⁶⁰

Спенглер каже да је „велики иницијатор” Луцифер,²⁶¹ и да „Луцифер долази да нам да коначни дар целовитости. Ако га прихватимо, онда је он слободан и ми смо слободни. То је луциферијанска иницијација. То је она с којом ће се многи људи сада, и у данима пред нама, суочити, јер је то иницијација у Ново доба”.²⁶² Спенглер такође каже: „Сада долази време када треба да постанемо слуге еволуције и... да ослободимо светлост, љубав, мудрост која ће донети наше одрицање духовног блага до његовог остварења, у окултном искупљењу света”.²⁶³ Затим: „бићемо позвани да се слободно одбацимо од Земље и у неизмерности космичког искуства, и глас природе какав знамо више неће бити присутан. Он ће бити замењен много већом моћи и ритмом, и ако не стекнемо ту унутрашњу снагу бићемо неспособни да функционишемо у присуству такве моћи”.²⁶⁴ Све се своди на то да се Богу каже: „Боље владати у паклу, него бити слуга у рају”.²⁶⁵

У свом апокалиптичном роману Та грозна снага, К. С. Луис је описао природу овог истог искушења за Марка Стадока, који је тражио иницијацију у унутрашњи круг научника-магова: „Овде, најзад је овде (тако му је његова жеља шапутала) био унутрашњи круг свега, круг чији је центар био изван људске расе – коначна тајна, највиша моћ, последња иницијација. Чињеница да је био готово сасвим ужасан није ни најмање умањила његову привлачност”.²⁶⁶ Стадокова завршна иницијација – ако је ишао дотле – укључивала би обожавање „макроба”, духова са далеко већом моћи и интелигенцијом од било ког човека. Како је његов кушач описивао макробе, Стадок је истовремено био ужаснут и намамљен: „Ови створови... вејали су смрт на људски род и на сваку радост. Не упркос овом, него услед овог, страшна гравитација га је очаравала и вукла и усисавала ка њима. Зар је икада могао знати плодоносну снагу покрета супротног природи који га је сада држао у шаци; побуда да се преокрену сва одбијања и да се сваки круг црта у смеру који је супротан смеру кретања казаљки на сату?”²⁶⁷

Бискуп Свинг, оснивач URI, је рекао: „Или ће Сједињене религије имати јасно изражен духовни импулс далеко изнад својих појединачних домета, или их једноставно неће бити”.²⁶⁸ Макроби – или бића гора од њих – јесу тама на крају тог пута, након што је „јасан духовни импулс” њуејџ покрета постигао свој циљ. Хилари Белок је 1931. упозорила на ту сатанску, пост–хришћанску религију: „Када дођу богови Новог паганизма, они неће само имати недостатке, попут грчких богова, неће само бити лажни; они ће бити зли. То се може изразити укратко, рекавши да ће Нови паганизам, сулудо очекујући победу, пасти, пре него што постане свестан где се налази, у сатанизам”.²⁶⁹

Идеје имају последице. Опака теологија и опака филозофија нису безначајне. Њуејџ и теозофски покрет, заснован на јеретичкој теологији и изопаченој филозофији, нема додир са стварношћу по питању Бога, људске природе и друштва. Опасно је дати моћ онима који немају додир са стварношћу; историја двадесетог века то доказује. Учења њуејџ покрета укључују елементе гностицизма, прве велике јереси која је пркосила Цркви, и модернизма, најновије јереси. Када се прва и последња јерес споје, као што се чини да се сада дешава, које је име и каква је природа духовног детета које ће бити рођено из тог брака? Како је запитао Јејтс: „А каква се сурова звер, чији је час најзад дошао, вуче према Витлејему да би била рођена?”²⁷⁰

Не можемо знати дан или час када се хришћанство мора подвргнути последњем кушању своје вере. Бог нас призива на будност, верност, и послушност – без обзира колико далеко или колико близу то може бити.

Са енглеског превео: И. Аћимовић

Из књиге „Чувајте се да вас ко не превари“, Београд, 2007.