|
 Екатеринбург, 6 јул – РИА „Новости“, Вероника Бикова.
Средњеуралски женски манастир, који се последњих месеци налазио у центру пажље медија, поново је отворио своја врата за парохијане и поклонике. Дописник РИА „Новисти“ је међу првима боравила у обитељи и сазнала како тече живот монахиња после лишавања чина њиховог духовника.
Духовник и оснивач Средњеуралског женског манастира, схиигуман Сергиј, нашао се у центру пажње након својих тврдњи да је COVID-19 – „псеудопандемија“, која има за циљ да се Руси ставе у „сатанин електронски логор“, „безаконо натерају на самоизолацију“ и да их лише „слободе и рада“. Епархија га је лишила права да проповеда, али овај клирик то није послушао и наставио је да у проповедима позива паству да изађе на улице и протестује. Црквени суд га је због тога рашчинио, а сам храм привремено је затворен за поклонике. Настојатељица манастира, монахиња Варвара, напустила је манастир скупа са сестринством, јер није делила позицију оца Сергија. Нема довољно простора за све Сада када се ситуација мало стабилизовала, новинарима је било допуштено да посете манастир. На великој територији манастира окруженом шумом градња је у пуном јеку. До краја године планирано је да се подигне црква Благовештења, Покровски храм и звоник. Поред грађевина у изградњи, на простору манастира већ функционишу три цркве и капела, али послушнице уверавају да нема довољно простора за молитву за све. У Средњеуралском манастиру живи око 500 људи, а поклоници редовно долазе. Поправка и рестаураторски радови на унутрашњем уређењу једног од храмова на територији Средњеуралског манастира
Монахиња Василиса спроводи новинаре у Покровски храм, који је у изградњи 3 године. Он је овде првобитно био изграђен од дрвета, али је изгорео. Сада га граде од чвршћег материјала – црвене цигле. Очекује се да ће на првом спрату бити трпезарија, на другом – петособно келије за монахиње и искушенице, опремљене подним грејањем. Сам храм се налази на трећем спрату зграде. Завршни радови у њему још су у току, али иконостас је већ постављен. Према речима матушке, нова зграда је много већа од постојећих цркава, у њој се на празничне службе може окупити око хиљаду људи. Зграда у којој се налази схимник, није показана новинарима, а ни он сам није изашао пред јавност, јер „има важнија посла“.Монахиња у Средњеуралском женском манастиру
Спаситељ Са спољних звучника се чује молитва. Монахиње бојажљиво прилазе новинарима, да испричају како су стигле до оца Сергија. Мати Касинија, на пример, завршила је катедру француског језика на педагошком универзитету. Неколико година живела је у Италији, где је предавала руски језик странцима. Вративши се у домовину, у потрази за Богом, она је допутовала на Урал, упознала се са оцем Сергијем и остала у његовој обитељи. „Ово је крајња борба у нашим монашким животима. Живимо и молимо се. Молимо се да све буде добро, да све буде у љубави“, - скромно говори она о ситуацији око манастира. Монахиња у Средњеуралском женском манастиру
Друга сестра, Филарета, испричала је како је, молитвама свештеника, пре неколико година успела да победи рак, али сада се болест вратила. Олга из Сочија каже да јој је схиигуман помогао да се врати у живот након смрти сина у несрећи. Новинари покушавају да поставе питање о настојатељици игуманији Варвари, која је због неслагања са Сергијевом позицијом била присиљена да напусти манастир, али представник оца Сергија Всеволод Могучев прекида: „Манастир се моли за све који су овде били и који јесу. У овом случају покушавамо да "никога не осуђујемо, па ни оне који изражавају лажне критике о манастиру и његовим појединим представницима. "У одсуству Варваре, игуманија манастира, уверава Могучов, је Мајка Божија. „Тако бива“, закључује он./.../ Монахиње у Средњеуралском женском манастиру
Живимо као и пре Чак и након лишавања свештеничког чина дуовника манастира, живот у манастиру се није променио, кажеМогучев. "Сада се у манастиру ништа није променило. Манастир и даље прима парохијане, поклонике, болесне људе, брине се за сиромашне људе и одгаја децу. Сву ту колосалну социјалну функцију, поред богослужења, коју је манастир обављао раније, обавља и сада", каже он. Према Могучеву, сам Сергије би, према акту надлежног владике, требало да буде смештен у манастиру Светог Јована Богослова, али остаје у Средњеуралском манастиру и "чини све како не би увредио Бога својим поступцима." Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“ Повезани текстови: - Отпаднички врх Московске патријаршије објаснио рашчињење схиигумана Сергија - Црквени суд рашчинио руског духовника оца Сергија; он одбија да напусти Средњеуралски манастир |
