Било каква резолуција о страдању Срба мора и Хрвате и Бошњаке да означи као џелате, иначе је злонамјерна и безмало издајничка

Лоше вијести долазе нам из америчке престонице. Као одговор на резолуцију о Сребреници, српски лобисти у Вашингтону припремају да америчком Конгресу поднесу приједлог резолуције о страдању Срба и Хрвата у Босни и Херцеговини, између 1992. и 1995. године. Хрватски лобисти такву резолуцију, наравно, подржавају, шта им тешко.

Да, добро сте чули.

У Босни и Херцеговини нису убијали Хрвати Србе ни у Посавини, ни на Купресу, ни у Мркоњић-граду, ни другдје, нити је Република Хрватска извршила инвазију на српске дијелове бивше југословенске републике 1992., нити су 1995. као НАТО пјешадија хрватске и муслиманске војске сравниле пола Западне Републике Српске, него су Срби и Хрвати заједнички страдали од Армије БиХ. То амерички Конгрес, који већ тридесет година подржава и стоји иза свих против-српских дејстава, треба да призна резолуцијом, одмах пошто донесе резолуцију о геноциду Срба над Бошњацима у Сребреници.

Ако ово није изједначавање џелата и жртве, ја не знам шта је.

План о подношењу заједничке резолуције је у јавност изнио и за Србист потврдио Обрад Кесић, шеф Канцеларије Републике Српске у Вашингтону. У новинским чланцима се говори о заједничком напору српских и хрватских лобиста, као и српске заједнице у Америци, али Кесић није могао открити ни појединости ни учеснике тог процеса, што је разумљиво. У одговору Србисту је само додао да се ради о страдањима у Сарајеву.

Да се подсјетимо, за оне који би да под тепих гурну српске интересе зарад сумњиве дневно-политичке добити: Хрвати су од почетка босанско-херцеговачких сукоба Србима и Републици Српској били ратни непријатељ, а Бошњацима савезник у одлучујућим фазама рата. Војска Републике Хрватске, Хрватско вијеће одбране, Армија БиХ и све пратеће паравојске Хрвата и Бошњака су као савезници ушли у рат против Срба и као савезници га завршили. Било каква резолуција о страдању Срба мора и Хрвате и Бошњаке да означи као џелате, иначе је злонамјерна и безмало издајничка према гробовима Срба које су побили једни и други.

Да ли смо ми заборавили ко је против нас ратовао?

Смију ли се заборавити Сијековац, Брадина, Дретељ?

Смије ли се заборавити Мркоњић-град?

Смије ли се заборавити ко је држао у обручу Босанску Крајину и побио бањалучке бебе?

Не, нису Хрвати против Срба ратовали само мјесец на почетку и мјесец на крају рата, него кроз читав рат, иако јесу ратовали и против својих савезника Бошњака док им Американци нису заврнули уши Вашингтонским споразумом.

Од кога је Војска Републике Српске ослобађала Посавину и пробијала Коридор, без којег не би ни постала ни опстала? Од Хрвата и муслимана.

Ко је о Митровдану 1992. ударио на Невесиње? Хрвати и муслимани.

Ко је уз НАТО подршку операцијама Маестрал 2 и Сана очистио Србе из Високе Крајине и кидисао на Бању Луку? Хрвати и муслимани.

Овом резолуцијом се пљује не само на Србе страдале од Хрвата у Босни и Херцеговини него и на Србе страдале од руке хрватских војски по Далмацији, Лики, Кордуну, Банији, Славонији, у Лори, Воћину, Медачком џепу… Јесу ли ти Срби наша браћа или нису? Зар се ратови против Срба у Српској, Српској Крајини и Србији могу и смију раздвајати?

Не постоји ниједан разлог да се Срби и Хрвати као жртве рата сврставају заједно и ко то ради, пере Хрвате и унижава Србе који су побиле хрватске војске. Колико Курди имају право да се сврставају с Јерменима, које су побили заједно с Турцима, толико и Хрвати имају право да их се помиње у било каквој резолуцији о српским страдањима, осим као џелате.

Своје историјске проблеме са Бошњацима треба да рјешавају сами, без Срба.

Већ тридесет година је јасно да Вашингтон и амерички Конгрес нису црква у којој се Срби могу богу молити за било шта, нарочито за признање свога страдања, а разлог је прост: српске жртве су и пале за здравље баба у Вашингтону. Не очекујемо ваљда да ће нас џелат пожалити?

Кажу неки, боље је да се српске жртве помену икако него никако. Није боље поменути српске жртве ако ћеш их изједначити са џелатима. То је медвјеђа услуга српским интересима, јер се помаже хрватским интересима, који су директно супротстављени српским. Такво помињање унижава српске жртве.

Ни контекст тобожње сарадње унутар тренутних босанско-херцеговачких прилика није довољан да негира супротстављеност тих интереса, све док Сарајевска католичка надбискупија – далеко важнија институција него ХДЗ – у исто вријеме велича усташе обиљежавањем Блајбурга и придружује се Бошњацима у афирмацији лажи о сребреничком геноциду. Јасно је из ова два примјера, а и из мноштва других, да Хрвати Србима ни у БиХ, ни било гдје друго ни данас нису политички савезници.

И кад су то уопште Хрвати радили нешто са Србима у српску корист?

Ако и постоји прилика да се и српске жртве помену, то се очигледно покушава зарад прања хрватских злочина, јер ако Срби изједначе своје и хрватске жртве, онда на директан начин опраштају Хрватима злодјела и перу им ружну прошлост. Ако је Армија БиХ зла и осуђена резолуцијом зато што је убијала Србе и Хрвате, значи да су и Срби и Хрвати ту неки позитивци, неки савезници, жртве злих Бошњака, зар не?

Који то Србин мисли да су и Хрвати били позитивци и жртве злих Бошњака, а не њихови савезници?

Који то Србин мисли да су Хрвати били мање непријатељ од Бошњака током тог рата? Који то Србин мисли да су Срби и Хрвати страдали од заједничког непријатеља, а не Срби од Хрвата и муслимана, а они, савезници, једни од других.

Нека Хрвати лобирају Конгрес за своја страдања од Армије БиХ. Нека они са својим савезницима пребијају рачуне код заједничких господара. Нека не зову Србе за тај астал.

Никаква дневно-политичка комбинација не оправдава пљување власти Републике Српске по српским гробовима заједно с Хрватима. Ако је то цијена, амерички Конгрес по тој цијени никад не мора да призна српске жртве.

Ако се резолуција ограничава на Сарајево, зар је шест хиљада побијених сарајевских Срба премало да се Армија БиХ осуди, па се мора додати и не знам ни колики број Хрвата?

Јасно је да је Сарајево одабрано као ријетко подручје на којем Срби и Хрвати нису ратовали директно, па је погодно да се ту зачне прича о заједничком страдању Срба и Хрвата од стране муслиманске Армије БиХ, као да Сарајево није у Босни.

Не, оваква резолуција или треба само Хрватима, па су повукли за нос и Србе, или jе власт Републике Српске одлучила да жртвује мртве Србе њиховим џелатима.

Могуће је да је у питању маневар с циљем скидања санкција америчког Министарства финансија Милораду Додику, па је цијена посредовања хрватских лобиста било уметање Хрвата у резолуцију о српским жртвaма.

Скидање санкција једном човјеку није вриједно штете коју ова иницијатива пријети да нанесе српском народу.

Могуће је и да се ради само о правдању уложених средстава Републике Српске у лобирање у Вашингтону, па се лобисти хватају за пјену и над главом надодају руке.

Такође остаје нејасно, а врло је важно, који представници српске заједнице у Америци учествују у овој иницијативи и које тачно дијелове заједнице они представљају. И на њима је, као и на Влади Републике Српске, да одустану од ове ужасно штетне резолуције.

Извор: "Србист"