Ми смо васкрсли из смрти многих генерација

Поздравно слово 9. Сабору српске омладине и 3. Сабору Српске мреже упућено Српском сабору Двери из Хашког затвора

  „Васкрсења не бива без смрти" - нека ми буде допуштено да цитирам Владику Рада.

А ми смо васкрсли из смрти многих генерација кроз неколико векова, па и на смрти најбољих из наше генeрације.

У смрт су ишли ведро и са песмом сви они који су смрт срели на бојишту, и ми смо поносни на њих, иако нам недостају.

А у смрт су наша нејач, деца, жене, старци, ненаоружани цивили, ишли са ужасима на лицима, јер су препознали исту ону стару Смрт, насилну и неприродну, која је долазила и по њихове очеве и дедове. Они нам још више недостају, и за њима осећамо највећу жалост, јер нису имали избора ни шансе да се одупру. Платили су цену Српства и Православља, какву су из истих разлога плаћале генерације пре њих.

Надамо се да је с тим готово - за сва времена. 

Сад смо слободни

 Уз нас, васкрсла је и наша слобода, коју више никад и никоме ни за шта не смемо препустити. За постизање слободе била је потребна огромна храброст на путу истине и правде. Ту смо храброст испољили и одржали, и сада смо своји на своме, слободни по први пут после неколико векова.

Сад смо слободни да будемо оно што јесмо, и да се ни због кога не повијамо, не прикривамо своје светиње, славе и љубави. Сад коначно можемо да васпитавамо и подижемо своју децу у велике и праве људе, на темељима урођеног српског господства и на дебелим слојевима српских културних и духовних традиција. То не  вређа и не угрожава никога, осим оних који желе да нас нема. Ако таквих још има, препустимо их њиховој мржњи и пакости, она ће им се осветити теже него што бисмо ми икада могли. Чувајмо ми своју унутрашњу чистоту, јачајмо и снажимо себе и своје породице свакога дана и свакога трена.

Наш узор је Христос Спаситељ

Ми знамо како се напредује и уздиже, наш узор је Христос Спаситељ. Кад год не знамо како треба поступити, упитајмо се „Шта би сад урадио Господ?", и одговор ће стићи, а уз одговор и Његова помоћ. „Не бој се, мало стадо", говорио је Господ својим савременицима. Али, Господ је свевремен, па смо и ми Његови савременици, Он је и на нас мислио кад је ово изговарао.

Велики подвиг постизања слободе је остварен уз страшне жртве. Али, оне су благородне, јер су имале за шта да падну. За нашу слободу.

Развијајмо љубав, прво у породици, па онда у народу. Правимо искрене пријатеље свуда око нас, од наших равнодушних другова и комшија правимо топле људе испуњене љубављу. Господ је то чинио својим примером: волео је, па су Га волели.

Не допустимо да нас дели било шта. Све идеологије нису вредне једне свађе међу браћом. Партије су добре ако чине добро народу, и ако се разлике могу коментарисати уз шалу. Само је Бог изнад народа, а то је за добро народа: свако други ко би хтео да буде изнад народа, то би хтео за своје добро, а за зло народа.

Учимо без обзира на године, и помозимо нашој деци да уче уз радост и нашу љубав.

Трпети због великог циља је Божији благослов

 Не брините се за оне који су на судовима због правде и слободе - Бог је према њима био милостив, дао је највиши смисао њиховим животима. Трпети због великог циља је Божији благослов. Њиховим породицама треба помагати, а њих подржавати молитвом и љубављу у срцу, али због њих не треба туговати.

Тада ћемо моћи да одбранимо оно што ми имамо, слободу и достојанство. За ту одбрану нам није потребно друго оружје, осим изградње наших живота и јачања нашег духа, љубави, слоге.

Ми знамо како се може стварати слобода, знаћемо и како се може одбранити.

Нека Вас Господ чува на многаја љета!

 Хаг, јул 2009.