Mного ме је обрадовала твоја спремност да учиниш оно што је од користи твојој души. И ја жудим да будем од користи сваком брату који жели да се спасе. Према томе, мој драги и вољени брате, добро отвори своје уши.
Човеков циљ од рођења је да нађе Бога. Он, међутим, не може наћи Бога уколико Бог најпре не пронађе њега. У Њему живимо и крећемо се (Дап 17,28).Али страсти су затвориле наше душевне очи и ми не видимо. Када, ме ђутим, љубљени наш Господ окрене Своје очи ка нама, ми као да се будимо из дубоког сна и почињемо да трагамо за спасењем. Због тога – што се тиче твог првог питања – Бог те је сада погледао. Он те просветљује и руководи. Ти се потруди на месту на којем се сада налазиш. Непрестано изговарај молитву, и устима и умом. Када се језик замори, нека молитву прихвати ум, а када отежа ум, нека је преузме језик, али је никако немој прекидати. Чини много метанија и колико год можеш бди ноћу. Ако ти се у срцу распламса огањ и љубав према Богу, ако тежиш исихији, и ако више ниси у стању да останеш у свету јер у твом срцу пламти молитва, пиши ми и ја ћу ти рећи шта да чиниш. Ако пак благодат не буде дејствовала на тај начин и ако твоја ревност буде ограничена на творење заповести Господњих према ближњима, тада се смири у ономе што поседујеш, и биће ти добро. Не тражи ништа друго. Разлику између тридесет, шездесет и сто схватићеш када прочиташ Евергетинос-а [Доброчинитеља]. Ту ћеш наћи још мноштво повести које ће ти бити од велике духовне користи. Ево сада и одговора на твоја друга питања: молитва се мора изговарати унутрашњом речју. Међутим, како је ум у почетку ненавикнут на њу, он је заборавља. Стога ћеш је понекад изговарати уснама, а понекад умом. Тако све до оног времена док се ум не насити и док молитва не почне да дејствује. Дејствовањем се назива то што, изговарајући молитву, осећаш у себи радост и весеље и жељу да је непрестано изговараш. Када, дакле, ум прихвати молитву и када она за тебе постане радост, као што сам ти написао, тада ће се она непрестано изговарати у теби, без принуђивања. То се назива опажањем [чувствовањем] дејствовања благодати, јер благодат дејствује без човековог хтења. Човек једе, хода, спава и буди се, док унутар себе непрестано изговара молитву. Тада поседује мир и радост. Када је реч о времену за молитву: будући да си у свету и да имаш мноштво брига, моли се кад год за то нађеш времена, али стално присиљавај себе како не би постао немаран. Што се тиче созерцања за које си се такође распитивао, оно је тамо веома тешко, јер захтева савршено тиховање. Духовни живот има три степена, и благодат дејствује у складу са њима. Дрви степен се назива очишћење, јер се тада човек очишћује. То што ти сада поседујеш назива се благодат очишћења. Тај облик благодати води покаја- њу. Све твоје усрђе за духовност потиче само од благодати. Ништа није твоје. Она све твори у тајности. Када, дакле, примораваш себе, благодат остаје у теби током из весног временског периода. Уколико човек напредује у умној молитви, он прима други облик благодати, сасвим другачији. Први облик благодати је као што рекосмо „опажање дејствовања благодати” и то је благодат очишћења. Другим речима, онај ко се моли, осећа унутар себе присуство божанске енергије. Други облик благодати назива се благодат просветљења. Током овог степена, човек прима светлост познања и узноси се до боговиђења. То не значи виђење светлости, представа или обличја, него јасноћу ума, чистоту помисли и дубину поимања. За то молитвеник мора поседовати савршено безмолвије и непогрешивог руководитеља. Трећи степен је осењеност благодаћу која је благодат савршенства и уистину велики дар. Сада ти нећу писати о томе, јер то није потребно. Ако пак желиш да нешто прочиташ о томе, ја сам, и поред своје неукости, кад су таква стања наилазила написао рукописну књижицу „Духопокретачка труба”. Тражи је и наћи ћеш. Набави књиге светог Макарија Египатског, као и Подвижничка слова светог Исаака Сиријског, и од тога ћеш имати велике користи. Обавезно ми пиши уколико приметиш неку промену и ја ћу ти одмах одговорити. Ових дана непрестано пишем онима који траже одговор. Ове године су долазили чак из Немачке само зато да би научили о умној молитви. Чак ми и из Америке људи усрдно пишу. И из Париза многи ревносно трагају. Што ли смо ми, овде, немарни? Је ли тако тешко призивати име Господње да нас спасе? Најзад, кушач је раширио и једно мишљење које потиче од незнања. Наиме, постоје људи који тврде да се не моле јер страхују да би могли пасти у прелест, као да нису пре лешћени већ и самом таквом помишљу. Ко год жели, нека и покуша. Када дејствовање молитве потраје током дужег периода, човек ће у себи осетити рај. Ослободиће се страсти, постаће нови човек, а ако је у пу- стињи, о, о, блага молитве су неизрецива! |